Politički odnosi

Republika Srbija je opredeljena za politiku dobrosusedstva, jačanja saradnje i stabilnosti u regionu. Polazeći od ovih principa, a uvažavajući isto opredeljenje i Hrvatske, Srbija je zainteresovana za razvoj svestranih bilateralnih odnosa na bazi evropskih merila i vrednosti, kao i uvažavanje interesa obe države. U bilateralnim odnosima preovladava stav da jačanje saradnje Beograda i Zagreba značajno doprinosi progresu u regionu JIE. U tom cilju, Srbija se zalaže za podsticanje konstruktivnog političkog dijaloga na svim nivoima, jačanje međusobnog poverenja, kao i stvaranje uslova za suštinsko i definitivno rešavanje otvorenih pitanja koja opterećuju međusobnu saradnju. U tom smislu, dogovoreno je da se zajednički identifikuju otvorena pitanja, kao i način i dinamika njihovog rešavanja. Srbija i Hrvatska ispoljavaju interes za ravoj i dalje unapređenje saradnje na regionalnom i multilateralnom planu, koja se pre svega odvija kroz pružanje međusobne podrške i zajedničko učešće u međunarodnim organizacijama, kao i u konkretnim inicijativama i programima (PSJIE, RSS, Savska komisija, Dunavska komisija, CEI, JJI, CEFTA).

Sa Hrvatskom je uspostavljena i trilateralna saradnja, kao specifičan vid regionalnog povezivanja (održani su trilateralni skupovi predsednika, kao i MIP-ova Srbije, Mađarske i Hrvatske, samit predsednika Srbije sa premijerima Hrvatske i Slovenije, te sastanak predsednika Srbije, Hrvatske i članova Predsedništva BiH).

Bilateralne posete

- Obnavljanje političkog dijaloga započelo je susretom predsednika B. Tadića i I. Josipovića, 24. marta 2010. godine u Opatiji.

- Prva zvanična poseta predsednika I. Josipovića Srbiji realizovana je 18.-19. jula 2010. godine.

- Predsednik B. Tadić posetio je Vukovar 4. novembra 2010. godine, kojom prilikom su dva predsednika odala počast hrvatskim i srpskim žrtvama iz sukoba 1990-ih na Ovčari i Paulin dvoru.

- Predsednik B. Tadić učinio je zvaničnu posetu Hrvatskoj 24. novembra 2010. godine.

- Bilateralni susret predsednika Vlada dveju država održan je u Beogradu u aprilu 2011. godine

- Predsednik I. Josipović učestvovao je na Samitu UNESCO u Beogradu, 1. i 2. septembra 2011. godine

- MVEP Hrvatske V. Pusić učestvovala je na regionalnoj konferenciji Jadransko-jonske inicijative u januaru 2012. godine u Beogradu, te imala bilateralne susrete sa predsednikom B. Tadićem i MSP V. Jeremićem.

- Ministar kulture, informisanja i informacionog društva R. Srbije P. Marković 23. marta 2012. godine posetio je Zagreb, kojom prilikom je potpisan Protokol o povraćaju kulturnih dobara iz Srbije u Hrvatsku.

- Povodom svečanog otvaranja Srpske pravoslavne opšte gimnazije „Kantakuzina Katarina Branković“, patrijarh SPC G. Irinej boravio je u Zagrebu od 6. do 8. juna 2012. godine, te imao susrete sa predsednikom I. Josipovićem i premijerom Z. Milanovićem.

- 16.01.2013. Premijer Republike Hrvatske Zoran Milanović bio u radnoj poseti Beogradu, tom prilikom imao susret sa predsednikom Vlade Republike Srbije Ivicom Dačićem.

- 25.02. – 27.02.2013. Poseta Slavke Drašković, direktorke Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Susret sa predstavnicima hrvatskih vlasti i predstavnicima Srba iz Hrvatske.

- 4.03.2013. Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivan Mrkić boravio u poseti Zagrebu, imao susrete sa Vesnom Pusić, prvom potpredsednicom Vlade Republike Hrvatske i ministarkom vanjskih i evropskih poslova, Josipom Lekom, predsednikom Hrvatskog sabora i Ivom Josipovićem, predsednikom Republike Hrvatske.

- 12.03.2013. Ministar pravosuđa i državne uprave Republike Srbije Nikola Selaković imao susret sa Orsatom Miljenićem, ministrom pravosuđa Republike Hrvatske

- 29.04.2013. Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u prvoj radnoj poseti Republici Hrvatskoj. Tokom posete Aleksandar Vučić imao je susrete sa predsednikom Republike Hrvatske Ivom Josipovićem, predsednikom Vlade Republike Hrvatske Zoranom Milanovićem, prvom potpredsednicom Vlade i ministarkom inostranih i evropskih poslova Republike Hrvatske Vesnom Pusić, potpredsednikom Vlade Republike Hrvatske Nevenom Mimicom i ministrom odbrane Republike Hrvatske Antom Kotromanovićem.

- 30.06.2013. Dolazak državnog vrha Republike Srbije u Zagreb povodom proslave ulaska Republike Hrvatske u Evropsku uniju. Delegaciju Republike Srbije koju je predvodio predsednik Tomislav Nikolić, činili su predsednik Vlade Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, sa saradnicima.

-01.07.2013. Učešće predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića na neformalnom radnom doručku koji je organizovao predsednik Republike Hrvatske Ivo Josipović za šefove država regiona.

Ekonomski odnosi

Pravni okvir
Bilateralni ekonomski odnosi regulisani su Sporazumom o trgovinskoj saradnji,  zaključenim 1998. godine između Savezne Vlade SR Jugoslavije i Vlade R Hrvatske. Nakon 01.07.2013. godine, odnosno ulaska R Hrvatske u punopravno članstvo EU, ove odnose uređivaće Sporazum o ekonomskoj saradnji, potpisan 2009. godine, između Vlade R Srbije i Vlade R Hrvatske. Na ovaj način obezbeđeni su kontinuitet regulisanja ekonomske saradnje i uslovi za njeno dalje unapređenje.

Robna razmena
Promet robe između R Srbije i R Hrvatske odvija se u režimu Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, tzv. CEFTA 2006. Nakon 01.07.2013. godine, odnosno ulaska R Hrvatske u punopravno članstvo EU, robna razmena između dve zemlje odvijaće se prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju potpisanom između R Srbije i EU 2008. godine.

Pregled robne razmene u mil. €:

Najznačajnije robe u srpskom izvozu su: žica od rafinisanog bakra, hartija, karton, suncokretove pogače, suncokretovo ulje, delovi za motore, hartija i karton, kontejneri od aluminijuma, baloni, boce, bočice i sl. od plastičnih masa, električna energija, žica toplovaljana, biljna ulja i masti.

U uvozu iz R Hrvatske dominiraju: laka ulja za preradu, boce od obojenog stakla, naftni gasovi, đubriva koja sadrže azot, fosfor i kalijum, urea, ostali proizvodi za ishranu, polietilen specifične gustine, kutije, sanduci, gajbe i sl., cement portland, soja u zrnu, telekomunikacioni proizvodi, tečni propan, krečnjački kamen, konzervisane srdele.

Investicije
Prema podacima NB Srbije, hrvatska ulaganja u novcu u periodu od 2005. do 2011. godine iznose oko 250 mil. evra. Prema podacima Hrvatske narodne banke, zaključno sa 2011. godinom R Hrvatska je investirala u R Srbiju oko 490,0 miliona evra. Bez obzira na razlike u podacima R Hrvatska je jedan od značajnijih ulagača  u privredu R Srbije, koja se nalazi na drugom mestu hrvatskih investicionih destinacija. Najveći  pojedinačni ulagači su: Agrokor holding, Atlantik grupa, Vindija, Nexe grupa, AD Plastik itd. Srpske kompanije uložile su u R Hrvatsku oko 50 miliona evra, a među njima su Swisslion Takovo, NCA Investment group, Enmon grupa i dr. Ova nesrazmera u obimu ulaganja ne odražava realnu ekonomsku snagu, kao ni privredne kapacitete u obe države.

Saradnja u infrastrukturnim projektima i ostali oblici saradnje
Iako za sada nema ostvarenih primera saradnje u velikim infrastrukturnim projektima ili saradnje putem zajedničkog nastupa na trećim tržištima, prisutna je svest da bi u tome interes mogle naći obe države, kao i kompanije u sektorima metalne i vojne industrije, građevinarstva, energetike i drugim. Srbija i Hrvatska sarađuju u brojnim regionalnim institucijama i projektima, kao i programu prekogranične saradnje finansiranim od strane EU IPA.

Saradnja u turizmu
U periodu jan.-nov. 2012. broj dolazaka iz Hrvatske u Srbiju je 43.725 (5,7% manje nego u istom periodu 2011) a broj noćenja 85.013 (1,3 % manje nego u istom periodu 2011).

U 2012. broj dolazaka iz Srbije u Hrvatskoj je 99.055 (6% više nego 2011), a broj noćenja 606.727 (12% više nego 2011). Zanimljivo je da je samo u Istarskoj županiji u periodu jan.–nov. 2012. realizovano je 21.589 dolazaka i 154.150 noćenja turista iz Srbije.

Srbija i Hrvatska sarađuju u sklopu projekta „Kulturna turistička ruta – Put rimskih careva“, u vezi sa kojim je 24.02.2012. godine potpisan Memorandum o saglasnosti, čije su potpisnice i Rumunija i R Bugarska.

Opšte informacije o bilateralnim odnosima između naše dve zemlje potražite OVDE.