Политички односи

Република Србија је опредељена за политику добросуседства, јачања сарадње и стабилности у региону. Полазећи од ових принципа, а уважавајући исто опредељење и Хрватске, Србија је заинтересована за развој свестраних билатералних односа на бази европских мерила и вредности, као и уважавање интереса обе државе. У билатералним односима преовладава став да јачање сарадње Београда и Загреба значајно доприноси прогресу у региону ЈИЕ. У том циљу, Србија се залаже за подстицање конструктивног политичког дијалога на свим нивоима, јачање међусобног поверења, као и стварање услова за суштинско и дефинитивно решавање отворених питања која оптерећују међусобну сарадњу. У том смислу, договорено је да се заједнички идентификују отворена питања, као и начин и динамика њиховог решавања. Србија и Хрватска испољавају интерес за равој и даље унапређење сарадње на регионалном и мултилатералном плану, која се пре свега одвија кроз пружање међусобне подршке и заједничко учешће у међународним организацијама, као и у конкретним иницијативама и програмима (ПСЈИЕ, РСС, Савска комисија, Дунавска комисија, ЦЕИ, ЈЈИ, ЦЕФТА).

Са Хрватском је успостављена и трилатерална сарадња, као специфичан вид регионалног повезивања (одржани су трилатерални скупови председника, као и МИП-ова Србије, Мађарске и Хрватске, самит председника Србије са премијерима Хрватске и Словеније, те састанак председника Србије, Хрватске и чланова Председништва БиХ).

Билатералне посете

- Обнављање политичког дијалога започело је сусретом председника Б. Тадића и И. Јосиповића, 24. марта 2010. године у Опатији.

- Прва званична посета председника И. Јосиповића Србији реализована је 18.-19. јула 2010. године

- Председник Б. Тадић посетио је Вуковар 4. новембра 2010. године, којом приликом су два председника одала почаст хрватским и српским жртвама из сукоба 1990-их на Овчари и Паулин двору

- Председник Б. Тадић учинио је званичну посету Хрватској 24. новембра 2010. године.

- Билатерални сусрет председника Влада двеју држава одржан је у Београду у априлу 2011. године

- Председник И. Јосиповић учествовао је на Самиту УНЕСЦО у Београду, 1. и 2. септембра 2011. године

- МВЕП Хрватске В. Пусић учествовала је на регионалној конференцији Јадранско-јонске иницијативе у јануару 2012. године у Београду, те имала билатералне сусрете са председником Б. Тадићем и МСП В. Јеремићем

- Министар културе, информисања и информационог друштва Р. Србије П. Марковић 23. марта 2012. године посетио је Загреб, којом приликом је потписан Протокол о повраћају културних добара из Србије у Хрватску

- Поводом свечаног отварања Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“, патријарх СПЦ Г. Иринеј боравио је у Загребу од 6. до 8. јуна 2012. године, те имао сусрете са председником И. Јосиповићем и премијером З. Милановићем

- 16.01.2013. Премијер Републике Хрватске Зоран Милановић био у радној посети Београду, том приликом имао сусрет са председником Владе Републике Србије Ивицом Дачићем

- 25.02. – 27.02.2013. Посета Славке Драшковић, директорке Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Сусрет са представницима хрватских власти и представницима Срба из Хрватске

- 4.03.2013. Министар спољних послова Републике Србије Иван Мркић боравио у посети Загребу, имао сусрете са Весном Пусић, првом потпредседницом Владе Републике Хрватске и министарком иностраних и европских послова, Јосипом Леком, председником Хрватског сабора и Ивом Јосиповићем, председником Републике Хрватске

- 12.03.2013. Министар правосуђа и државне управе Републике Србије Никола Селаковић имао сусрет са Орсатом Миљенићем, министром правосуђа Републике Хрватске

- 29.04.2013. Први потпредседник Владе и министар одбране Републике Србије Александар Вучић боравио је у првој радној посети Републици Хрватској. Током посете Александар Вучић имао је сусрете са председником Републике Хрватске Ивом Јосиповићем, председником Владе Републике Хрватске Зораном Милановићем, првом потпредседницом Владе и министарком иностраних и европских послова Републике Хрватске Весном Пусић, потпредседником Владе Републике Хрватске Невеном Мимицом и министром одбране Републике Хрватске Антом Котромановићем.

- 30.06.2013. Долазак државног врха Републике Србије у Загреб поводом прославе уласка Републике Хрватске у Европску унију. Делегацију Републике Србије коју је предводио председник Томислав Николић, чинили су председник Владе Ивица Дачић и министар спољних послова Иван Мркић, са сарадницима.

-01.07.2013. Учешће председника Републике Србије Томислава Николића на неформалном радном доручку који је организовао председник Републике Хрватске Иво Јосиповић за шефове држава региона.

Економски односи

Правни оквир
Билатерални економски односи регулисани су Споразумом о трговинској сарадњи,  закљученим 1998. године између Савезне Владе СР Југославије и Владе Р Хрватске. Након 01.07.2013. године, односно уласка Р Хрватске у пуноправно чланство ЕУ, ове односе уређиваће Споразум о економској сарадњи, потписан 2009. године, између Владе Р Србије и Владе Р Хрватске. На овај начин обезбеђени су континуитет регулисања економске сарадње и услови за њено даље унапређење.

Робна размена
Промет робе између Р Србије и Р Хрватске одвија се у режиму Споразума о слободној трговини у Централној Европи, тзв. ЦЕФТА 2006. Након 01.07.2013. године, односно уласка Р Хрватске у пуноправно чланство ЕУ, робна размена између две земље одвијаће се према Споразуму о стабилизацији и придруживању потписаном између Р Србије и ЕУ 2008. године.

Преглед робне размене у мил. €:

Најзначајније робе у српском извозу су: жица од рафинисаног бакра, хартија, картон, сунцокретове погаче, сунцокретово уље, делови за моторе, хартија и картон, контејнери од алуминијума, балони, боце, бочице и сл. од пластичних маса, електрична енергија, жица топловаљана, биљна уља и масти.

У увозу из Р Хрватске доминирају: лака уља за прераду, боце од обојеног стакла, нафтни гасови, ђубрива која садрже азот, фосфор и калијум, уреа, остали производи за исхрану, полиетилен специфичне густине, кутије, сандуци, гајбе и сл., цемент портланд, соја у зрну, телекомуникациони производи, течни пропан, кречњачки камен, конзервисане срделе.

Инвестиције
Према подацима НБ Србије, хрватска улагања у новцу у периоду од 2005. до 2011. године износе око 250 мил. евра. Према подацима Хрватске народне банке, закључно са 2011. годином Р Хрватска је инвестирала у Р Србију око 490,0 милиона евра. Без обзира на разлике у подацима Р Хрватска је један од значајнијих улагача  у привреду Р Србије, која се налази на другом месту хрватских инвестиционих дестинација. Највећи  појединачни улагачи су: Agrokor holding, Atlantik grupa, Vindija, Nexe grupa, AD Plastik итд. Српске компаније уложиле су у Р Хрватску око 50 милиона евра, а међу њима су Swisslion Takovo, NCA Investment group, Enmon grupa и др. Ова несразмера у обиму улагања не одражава реалну економску снагу, као ни привредне капацитете у обе државе.

Сарадња у инфраструктурним пројектима и остали облици сарадње
Иако за сада нема остварених примера сарадње у великим инфраструктурним пројектима или сарадње путем заједничког наступа на трећим тржиштима, присутна је свест да би у томе интерес могле наћи обе државе, као и компаније у секторима металне и војне индустрије, грађевинарства, енергетике и другим. Србија и Хрватска сарађују у бројним регионалним институцијама и пројектима, као и програму прекограничне сарадње финансираним од стране ЕУ ИПА.

Сарадња у туризму
У периоду јан.-нов. 2012. број долазака из Хрватске у Србију је 43.725 (5,7% мање него у истом периоду 2011) а број ноћења 85.013 (1,3 % мање него у истом периоду 2011).

У 2012. број долазака из Србије у Хрватској је 99.055 (6% више него 2011), а број ноћења 606.727 (12% више него 2011). Занимљиво је да је само у Истарској жупанији у периоду јан.–нов. 2012. реализовано је 21.589 долазака и 154.150 ноћења туриста из Србије.

Србија и Хрватска сарађују у склопу пројекта „Културна туристичка рута – Пут римских царева“, у вези са којим је 24.02.2012. године потписан Меморандум о сагласности, чије су потписнице и Румунија и Р Бугарска.

Опште информације о билатералним односима између наше две земље потражите ОВДЕ.