| |     latinica | english  
Насловна
Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће - 22. септембар 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден.

На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други.

Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину.

Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан.

Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка.

Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Одлука о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре - подршка оснивању нових школа и одељења допунске наставе српског језика у дијаспори

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, донело је Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре – подршка оснивању нових школа и одељења допунске наставе српског језика у дијаспори, број 326-16/30-2021/01 од 15. септембра, а по конкурсу који је био отворен од 22. јула до 06. августа.
Увид у донету одлуку може се извршити на званичном интернет сајту Министарства спољних послова Р. Србије и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону: https://mfa.gov.rs/  и https://www.dijaspora.gov.rs/



Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе - 15.9.2021.

 

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу. 

 "Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

 Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911.  године 51 пуковску заставу својој војсци. 

 Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

 Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта.  Слава нашим великим, српским јунацима!

 Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу.  Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.

 Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо. 

 То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

 Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.

 Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!

 Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

 И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.

 Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје  другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.

 То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо.

 И себи, и другима. 

 Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна.

 Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

 И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно  никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.

 У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша,  представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.

 Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом.

 Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост.

 Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни.

 И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе. Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом.

 И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту.

 Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа.

 И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме,  Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.

 Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос.

 Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година.

 И то смо ми. То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање. 

 То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.

 То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у  животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других. 

 И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи.

 И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ.

 А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени. И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била.

 Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност. 

 И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем  хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

 И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!

 Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка! Нека живи Република Српска!

 Живела Србија!" 

Извор/Фото: Председништво/ Димитрије Голл 



Кампања за заштиту имовинских права Срба из ФБиХ - 13. септембар 2021. године

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону на конференцији за медије, која је одржана 11. септембра 2021. године у Београду, објавио је почетак медијске кампање посвећене информисању Срба пореклом из ФБиХ о потреби заштите имовинских права које заједнички спроводе органи Републике Србије и Републике Српске.

У Федерацији БиХ у току je усклађивање података о некретнинама катастра и земљишне књиге, тзв. хармонизација података. Приликом овог процеса припадници српског народа могу да изгубе право на имовину, која је у њиховом власништву или поседу.

Гујон је нагласио да медијска кампања представља пети корак у овом процесу, а да је Управа за дијаспору и Србе у региону претходно обавестила дипломатско-конзуларна представништва, удружења у иностранству и СПЦ, као и да су припремљени материјали за друштвене мреже са циљем да информација стигне до Срба пореклом из ФБиХ широм света.

„Све што је рат тада донео: изгнанство и патњу и неправду не можемо нажалост исправити, али данас у миру против неправде можемо и морамо да се боримо. Неправда је некоме одузети имовину, а да о томе не зна ништа. Неправда је сада да онај који је морао да напусти своје огњиште у рату, сада у миру буде избрисан из регистара. У 21. веку право на приватну својину је основно људско право. Овом кампањом бранимо људска права српског народа пореклом из ФБиХ и очекујемо подршку целокупног друштва у тој намери“.

Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији нагласио је да препреку за упис власничких и других права на имовину у Федерацији БиХ представља чињеница да се позиви носиоцима имовинских права не шаљу лично, већ се објављују само у Службеном листу и дневним новинама Федерације, а нема писменог позива носиоцима имовинских права, што поступак чини нетранспарентним.

У многим случајевима се као власник уписује држава, ентитет, кантон или општина, или лице које неовлашћено користи српску имовину, тако да избегли и расељени Срби, те њихови наследници, немају сазнања да је њихово земљиште, или земљиште предака предмет поступка. Око 400.000 лица, српске националности и даље полажу права на непокретности у Федерацији БиХ (у власништву или у поседу). Уколико се грађанин изјасни да није имао сазнања о распису могуће је продужење до годину дана за пријаву, а имајући у виду да власничка тужба код имовине не застарева, накнадне исправке погрешних уписа су могуће само кроз судски процес.

Имајући све наведено у виду УСДСР позива све припаднике српског народа пореклом из Федерација БиХ који се налазе у дијаспори да се јаве на:

Телефон: +387 55490940
Viber и WhatsApp: + 387 65 090-040
pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org
Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc
Контакти Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ:
odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com
FB @srbiufederacijibih
TW @OdborF

Снимак конференције за медије доступан је на линку.

 



Нова фабрика вакцина против корона вируса у Србији - 7. септембар 2021.

Камен темељац фабрике за производњу кинеских вакцина у Србији биће положен 9. септембра и представља реализацију споразума Р. Србије и кинеских партнера, и партнера из Уједињених Арапских Емирата по основу којег је 12. јула ове године потписан Меморандум о разумевању у производњи вакцине кинеског произвођача Синофарм у Србији.

Узимајући то у обзир, у Београд је 4. септембра стигла сировина за производњу кинеске вакцине, а до октобра ће компанија “Хемофарм” производити вакцину за процес тестирања.  Експерти који прате читав процес тестирања и почетак пуњења раде са домаћим стручњацима на припреми. Након тестирања, започеће и пуњење вакцине, а предвиђено је да се напуни око шест милиона доза до краја године. Те дозе ће бити намењене првенствено грађанима Србије, а ако буде било вишка доза размотриће се и извоз у регион.

Поред наведеног, Институт Гамалеја из Русије је 1. септембра 2021. године одобрио за употребу 550.000 доза вакцине Спутњик В, које су до 13. августа произведене на Институту за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" у Р. Србији.  Од 550.000 доза – 275.000 компоненте 1 и 275.000 компоненте 2, спремне су за употребу у Србији, с ознаком произведено у Србији, док ће одлука о евентуалном извозу бити накнадно донешена.

Такође, 2. септембра отворена је нова ковид болница у Новом Саду, четири месеца након почетка изградње. У питању је трећа ковид болница у Србији, која је од 3. септембра почела да прима пацијенте оболеле од корона вируса.

У Републици Србији се од 24. децембра 2019. године спроводи  вакцинација становништва против корона вируса. До сада је 51.7% пунолетног становништва примило две дозе вакцине, а од 17. августа 2021. године отпочела је вакцинација трећом, такозваном бустер дозом вакцине, за све оне који су ревакцинисани пре више од шест месеци.

Република Србија је обезбедила довољан број вакцина и грађани могу да изаберу вакцину који желе да приме: Фајзер, Синофарм, Спутњик В или Астразенеку.

Србија је током пандемије показала висок степен одговорности и солидарности дониравши близу милион доза вакцина и планира да, у складу са могућностима, са тим трендом настави.



Посета српске деце из Епархије далматинске - 6. септембар 2021.

Амбасада Р. Србије у Загребу, у сарадњи са УГ „Жене косовске долине“ из места Уздоље, а уз подршку народне посланице Р. Србије Сање Лакић и СКД „Просвјета“ из Загреба, организовала је у петак, 3. септембра 2021. године посету Загребу за српску децу са подручја Епархије далматинске.

Том приликом, 36 школараца узраста од другог до осмог разреда из места са већинским српским становништвом (Бискупија, Ђеврске, Кистање, Орлић, Уздоље, Рамљани, Врбник, Ислам Грчки, Вариводе, Брибир итд) посетило је Саборни храм Преображења Господњег у Загребу, затим Српску православну општу гимназију „Кантакузина Катарина Бранковић“, као и Зоолошки врт и Музеј Илузија у Загребу.

Током свог боравка у Загребу, наши млади гости посетили су и Амбасаду Р. Србије, где им је уприличен дочек од стране запослених, а добродошлицу су им пожелели отправник послова Давор Тркуља и изасланик Министарства одбране Р. Србије Бојан Величковић.



Председник Вучић на Бледском стратешком форуму - 1. септембар 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравио је у Словенији где се одржава Бледски стратешки форум, који традиционално окупља лидере региона и земаља чланица Европске уније, као и представнике европских институција. Том приликом председник Вучић учествовао је на првом лидерском панелу овог Форума под називом „Будућност Европе – одолети и истрајати“ где је нагласио да верује у уједињену Европу.

"Политика је визија и њено остварење, а наш посао је да служимо народу, земњи и нацији", поручио је председик Вучић и додао да само уједињена ЕУ може да се избори са економском кризом.

"Имао сам састанак са председником Европског савета Шарлом Мишелом, са којим сам разговарао о европској перспективи Србије и о ономе што су наши задаци", рекао је председник Вучић и додао да је током сусрета било речи и о политичкој ситуацији на Југоистоку Европе и улози Србије у Европи.

Председник Вучић је подвукао да Србија настоји да сачува националне и државне интересе, као и да је било речи о дијалогу са Приштином, ситуацији у региону, владавини права у Србији и свим даљим напорима које Србија мора да предузме на свом европском путу.

"Морамо да гледамо да се зближавамо једни са другима, да избегавамо сукобе и да отварамо границе", истакао је председник и нагласио да је поносан на иницијативу Отворени Балкан.

Председник Вучић се осврнуо и на разговор са председником Републике Словеније Борутом Пахором о добрим односима двеју земаља, као и трговинској размени Србије и Словеније која из године у годину расте и напредује и уједно захвалио на прилици, организаторима Форума да изнесе своје идеје о тренутно важним темама.

Председник Вучић је казао да је у сусрету са специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања, Мирославом Лајчаком, изразио своју забринутост да ће Албанци кренути у кампању уласка у различите институције.

"За нас је ЕУ потребна и важна, али морамо у међувремену да живимо, преживимо и унапређујемо нашу економију и живот наших људи", закључио је председник Вучић, истичући да су то за Србију кључне ствари.

Извор/Фото: Председништво/Димитрије Гол



Интервју отправника послова Давора Тркуље за дневни лист "Вечерњи лист" - 7. август 2021.

Отправник послова Давор Тркуља за "Вечерњи лист" говори о односима Србије и Хрватске, ВПА "Олуја", проналажењу несталих, као и правима Срба у Р. Хрватској, и предлогу да се на хрватску кованицу евра стави лик Николе Тесле...

 



Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ - 5. август 2021. године

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs



Јавни позив за националнa признања 2021 - 4. август 2021. године

Министар спољних послова Р. Србије Никола Селаковић расписао је Јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Јавни позив отворен је од 3. августа до 12. августа 2021. године.

Национална признања за која се могу предложити кандидати:

Награда „Мајка Србија“ – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области  односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону у хуманитарним активностима, развијања и јачања међусобних веза, унапређивања економске сарадње, и другим активностима којима се доприноси матичној држави, дијаспори и Србима у региону.

Награда „Слободан Јовановић“ у области политике – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области политике и својим  активностима доприноси:

  • јачању међународног угледа Републике Србије, дијаспоре и Срба у региону;
  • промоцији Републике Србије у свету и афирмацији њених интереса
  • побољшању положаја и права припадника дијаспоре и Срба у региону.


Награда „Михајло Пупин“ у области информационо – комуникационих технологија – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области информационо-комуникационих технологија и својим активним деловањем доприноси:

  • истицању учешћа припадника дијаспоре и Срба у региону у даљем развоју светске технологије;
  • развоју информационо – комуникационих технологија у Републици Србији.

Награда „Никола Тесла“ у области науке и проналазаштва – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области науке и проналазаштва, и својим активним деловањем доприноси:

  • промоцији научних достигнућа и проналазаштва припадника дијаспоре и Срба у региону у свету;
  • афирмацији и омогућавању примене савремених светских научних достигнућа у Републици Србији.

Награда „Доситеј Обрадовић“ у области образовања – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области образовања и својим деловањем доприноси:

  • очувања културног, етничког, историјског и верског идентитета припадника дијаспоре и Срба у региону;
  • остваривању културне, просветне и спортске сарадње дијаспоре и Срба урегиону са Републиком Србијом;
  • унапређивању сарадње са верским заједницама.

Награда „Вук Караџић“ у области очувања српског језика и ћириличног писма припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области очувања српског језика и ћириличког писма и својим активним деловањем доприноси:

  • употреби, учењу, чувању и неговању српског језика и ћириличког писма међу припадницима дијаспоре и међу Србима у региону.

Предлог за доделу националног признања може поднети:

  • организација дијаспоре и организација Срба у региону,
  • удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже додела националног признања,
  • дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије;
  • цркве и верске заједнице,
  • предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији.

Све информације у вези са јавним позивом могу се пронаћи на интернет презентацији Министарства спољних послова Р. Србије, као и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Националне награде додељују се једном годишње, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе.


 



Уручено 75 станова у Нишу избегличким породицама из Хрватске и БиХ - 2. август 2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић присуствоваo је данас у Нишу свечаном уручењу кључева 75 станова намењених избегличким породицама из Хрватске и БиХ у оквиру реализације Регионалног стамбеног пројекта (РСП) у Србији.

У свом обраћању Селаковић је изразио задовољство што је у прилици да подели радост са 75 породица које ће, након 25 година, добити свој кров над главом, пожелевши им пуно среће, радости и лепих момената у новим домовима.

„Град Ниш је постао богатији за 75 дивних, вредних, марљивих, честитих породица, наших људи који нису својом вољом, већ су из пуке жеље да заштите голи живот побегли у Србију“, истакао је Селаковић и захвалио граду Нишу на свој помоћи у реализацији овог пројекта.

Министар Селаковић, који је и председник Комисије Владе Србије за координацију процеса трајне интеграције избеглица, рекао је да је до сада у оквиру реализације РСП додељено 5.825 стамбених решења. Навео је да је додељено 2.004 пакета грађевинског материјала, 305 монтажних кућа, 1.575 сеоских кућа са окућницом и 1.941 стамбена јединица.

Министар је казао да су станови који се данас усељавају изграђени у оквиру потпројекта 9 РСП, нагласивши да је његова укупна вредност око 1.500.000 евра.

„Овим пројектом Ниш решава питање стамбеног збрињавања наших људи који су са простора БиХ и Хрватске избегли у Србију“, рекао је министар и додао да је потребно наћи адекватно решење и за питање интерно расељених лица са Косова и Метохије.

Министар је захвалио ЕУ, највећем донатору РСП, и другим билатералним донаторима који учествују у наведеном програму. Такође, истакао је значај Банке за развој Савета Европе и посебно захвалио Комесаријату за избеглице и миграције на ангажману у спровођењу овог програма.



Конкурс за суфинансирање пројеката за дијаспору - 22. јул 2021.

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписала је конкурсе за суфинансирање пројеката, који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, и матичне државе и Срба у региону. Конкурси трају од 22. јула до 6. августа 2021. године.

Информације о објављеним конкурса могу се промаћи на линку.



Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер - 22. јул 2021.


Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.

Извор: Танјуг


 



Србија остварила велики успех у области дигитализације - 20. јул 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs



Честитка за Курбан Бајрам - 20. јул 2021.

Отправник послова Давор Тркуља честитао је, председнику Мешихата Исламске заједнице у Хрватској Њ.Е. муфтији проф. др Азиз еф. Хасановићу, верским службеницима и свим припадницима Исламске заједнице у Републици Хрватској, Курбан Бајрам са жељом да га проведу у добром здрављу, миру и радости.


“Славећи крај светог месеца Рамазана, месеца поста, молитве и доброчинства, нека Бајрамска порука надахне сваког верника да празничну радост подели са својим ближњима, а у душама оснажи трајне и највише људске вредности љубави и разумевања, позивајући нас да заједно градимо свет у коме ће народи живети у миру и међусобном поштовању”, истакао је отправник послова у својој честитики.

 

КУРБАН БАЈРАМ ШЕРИФ МУБАРЕК ОЛСУН!


 



Селаковић позвао представнике чланица ПНЗ да се у октобру окупе у Београду - 13. јул 2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић обратио се данас на Министарској конференцији Покрета несврстаних земаља (ПНЗ) и том приликом је упутио позив представницима чланица да се окупе у Београду, 11. и 12. октобра, када ће бити обележена 60. годишњица од одржавања прве Конференције Покрета несврстаних у Београду 1961. године.

Селаковић је учеснике конференције обавестио да ће овај важан јубилеј несврстаних Србија организовати заједно са Азербејџаном - актуелним председавајућим ПНЗ.

У свом обраћању Селаковић је подсетио да су некадашња Југославија и председник Тито, као кооснивачи Покрета, дали свој допринос стварању визије другачијег света, а да је Србија, као једна од наследница Југославије, поносна на тај део своје историје.

„Дух несврстаности почива на равноправности, слободи, трајном миру, сувереној једнакости држава и мирољубивој сарадњи свих народа, а то су вредности уткане и у државотворне темеље Србије“, поручио је министар.

Селаковић је рекао да је Покрет несврстаних кроз читаву своју историју био светионик слободе свима онима који су тражили право на постојање и просперитет у свету у којем је често владала, не сила закона, већ закон силе. Оценио је да се и данас налазимо у временима озбиљних глобалних изазова у којима Покрет има прилику да реафирмише своје слободарске традиције и залагање за свет једнаких.

„Србија ће, као војно неутрална и политички самостална држава, давати свој најискренији допринос таквим циљевима Покрета. Надамо се да ћемо јачањем међусобних веза и сарадње, као група држава и народа које везују исте вредности и интереси, оснажити и заједнички капацитет да се суочимо са изазовима сутрашњице. А изазови су већ пред нама“, истакао је Селаковић.

Министар је нагласио да би међународно право требало да буде стуб политичке и безбедносне архитектуре света и додао да Србија поштује залагање чланица Покрета за циљеве и принципе Повеље УН.

„Многе чланице овог покрета свесне су да управо инсистирањем на међународном праву раде у своју корист и у корист очувања регионалне и глобалне стабилности“, указао је министар.

Селаковић је рекао и да је пандемија Ковид-19 јасно показала да су неједнакост, недостатак солидарности и емпатије у свету на најгрубљи начин постали јако очигледни.

„Србија вечно захвална свим земљама међу вама, попут Азербејџана, које су нам помогле у тешком времену. Ми смо касније продужили тај ланац солидарности тако што смо вакцине учинили доступним, не само својим држављанима, већ и другима у региону. Подржали смо своје суседе са вером да је солидарност најбоље улагање у заједничку будућност“, закључио је министар.
 



Државни секретар Старовић учествовао на Дубровник форуму - 10. јул 2021.

„Слоган овогодишњег форума јако добро показује оно што смо постигли у региону у последњих 16-17 месеци, упркос тешкој ситуацији која је изазвана пандемијом“, истакао је данас државни секретар у Министарству спољних послова Србије Немања Старовић на „Дубровник форуму 2021 – Заједно у раздвојеном свету“, који се одржава од 9. до 10. јула у Дубровнику, у Хрватској.

Старовић је оценио да су државе Западног Балкана, током пандемије вируса Ковид-19, насупрот очивању многих, показале много виши степен солидарности, него што је то било на другим деловима континента. Он је истакао да је Србија била успешна у набавци вакцина од самог старта, па је из тог разлога могла и желела да помогне и својим комшијама у региону, те је од почетка процеса вакцинације почела да донира вакцине својим суседима, који у том тренутку нису имали ниједну вакцину.

Према његовим речима, до сада је Србија донирала око 250.000 доза вакцина државама у региону, али и шире, а у циљу даље солидарности и заједничке борбе против пандемије, отворила је и своје границе за грађане региона и омогућила бесплатну вакцинацију у градовима широм Србије.

„Скоро 200.000 наших комшија је дошло и вакцинисало се у Србији“, рекао је Старовић и додао да је то између осталог допринело процесу помирења, док је слика Србије из деведесетих нестала у једном дану, јер су људи препознали колико се Србија променила и шта је све уређено у последњих неколико година.

„У програм вакцинације били су укључени и мигранти у Србији, а сада се припрема једна велика количина вакцина која ће бити донирана државама у Африци, које се тренутно налазе у тешкој ситуацији“, нагласио је државни секретар.

Говорећи о проширењу ЕУ на земље Западног Балкана, државни секретар је указао да су пред Србију на њеном путу евроинтеграција постављени тешки задаци, од којих она не бежи, већ управо супротно, свесна је да ће сваки резултат који буде био постигнут, бити у циљу бољег живота грађана Србије.

Истакао је да и поред тога што процес придруживања садржи и политички аспект, да све стране у том процесу морају бити искрене, и да се решења морају тражити у заједничкој сарадњи ЕУ и држава Западног Балкана, како не би долазило то тога да одређена билатерална питања доведу до блокаде држава у том процесу. Старовић је као пример навео случај Северне Македоније, истакавши да се блокада те државе преноси на све земље Западног Балкана.

Током свог излагања, Старовић је навео да и поред тога што се све државе региона суочавају са проблемом „одлива мозгова“, Србија тренутно може да се похвали да је у ситуацији да више високообразованих људи долази у Србију, него што из ње одлази. Са друге стране, указао је државни секретар, проблем који је у Србији доминантан јесте одлазак људи са знањем посебних заната – зидари, водоинсталатери, медицинске сестре итд.

„Једино решење за тај проблем јесте – економско јачање“, истакао је Старовић.

На крају, Старовић је нагласио да се већина проблема са којима се данас суочавају државе Западног Балкана могу решити регионалном и економском сарадњом, и као добар пример тога навео иницијативу „мини шенген“, оценивши да то није замена за европске интеграције, већ њена допуна. Он је додао да је позив отворен за цели Западни Балкан да приступи тој иницијативи и најавио да ће ускоро доћи и до промене њеног назива, како не би изазивала одређене полемике у том смислу.

Државни секретар Старовић, на маргинама Дубровник форума, састао се са државним секретаром у Министарству за спољне послове и трговину Мађарске Тамашом Варгом, и том приликом саговорници су разменили погледе о спољно-политичким темама, пандемији, миграцијама и процесу евроинтеграција.

Такође, Старовић је током боравка у Дубровнику обишао и цркву Светог Благовјештења и просторије Српске православне црквене Општине Дубровник и том приликом сусрео се са протојерејем-ставрофором Стеваном Ковачевићем и јерејем Мирославом Бошковићем.

Након посете Српској православној црквеној општини, државни секретар се састао са председником Вијећа српске националне мањине Дубровачко-неретванске жупаније и Града Дубровника Милорадом Вукановићем и замеником председника ВСНМ Дубровачко-неретванске жупаније Данијелом Вуковић.

Извор: Министарство спољних послова Републике Србије
 



Циљ да млади остану у Србији - 10. јул 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас на отварању Самита српске омладине и студената Балкана да је циљ да млади остану у Србији и у земљама региона и да се враћају из иностранства.

Брнабић је говорећи о образовању указала на то да се 80 одсто ученика у дуалном образовању запосли у фирмама у којима је радило праксу, а да се од ове школске године уводи дуално образовање на факултете.

Она је додала да је 15 милиона евра издвојено за програм „Моја прва плата“, а да је 22 до 23 одсто младих незапослено.

Немамо више толико проблема са одливом мозгова, а од 2015. до 2019. године имамо нето прилив високо образованих од 24 до 29 година, рекла је Брнабић.

Премијерка је младе на скупу позвала да се вакцинишу.

Председница СКОНУС Маргарета Смиљанић позвала је све на самиту да се уједине како би градили заједничку будућност.

Самиту српске омладине и студената Балкана „Синергија као кључ успеха“ присуствовало је око 300 младих из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Скуп је организовао Центар за едукацију и развој омладине Београда.


Селаковић: Обележимо заједно Дан српског јединства, слободе и националне заставе


Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић позвао је данас грађане Србије и Србе у региону и дијаспори да ове године Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који се обележава 15. септембра, прославе истицањем српске тробојке.

„Наша застава је заједничка Србима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, али нисмо довољно радили на изградњи и поштовању култа заставе, који је укорењен код многих народа“, рекао је Селаковић обраћајући се учесницима Самита српске омладине и студената Балкана „Синергија као кључ успеха“.

Селаковић је подсетио да је 15. септембра пробијен Солунски фронт, када је отписана Србија успела да се подигне, и да су у тој војсци били Срби са свих простора некадашње Југославије, па и са друге стране океана.

Према његовим речима, морамо да се много више образујемо и да много више учимо о темељима наше националне свести.

Говорећи о потреби неговања заједничког српског идентитета, Селаковић је оценио да ћемо као народ опстати ако будемо јединствени и спремни да се боримо за сопствену будућност.

„Да је Србин бити лако, та Србин би био свако. Али ми смо народ који је опстао на историјској сцени зато што се боримо, а лакше ћемо се борити заједно са заједничком свешћу и идентитетом“, рекао је Селаковић.

Шеф српске дипломатије је нагласио значај снажнијег и масовнијег укључивања младих у српску јавну и културну дипломатију, и предложио да, у оквиру заједничке борбе за промовисање наше културе као обележја националног идентитета, почнемо да масовно заједнички наступамо на друштвеним мрежама. 

„Мислим да је улога младих у тој борби кључна, а за вас је то 30 секунди и један клик. Потрудите се да на такав начин упознајете цео свет са оним чиме се као народ поносимо… Умрежимо српску омладину у региону, долазите у Београд и упознајте се једни са другима. Виђајте се и сарађујте а ми смо ту да вам помогнемо када понудите идеју“, рекао је Селаковић.

Селаковић је захвалио СКОНУС-у и Центру за едукацију и развој на организацији данашњег скупа, најављујући да ће МСП од следеће године Самит српске омладине и студената Балкана финансирати, не пројектно, већ кроз редовно буџетско финансирање.



Српска деца из региона у посети Министарству спољних послова Србије - 8. јул 2021.

Шеф српске дипломатије Никола Селаковић примио је данас у Министарству спољних послова учеснике Летњег кампа за српску децу из региона и том приликом је младе госте упознао са својим радом и начином на који функционише Министарство.

Селаковић је изразио задовољство што су учесници Летњег кампа у посети главном граду Србије и поручио да је Београд престоница свих Срба.

„Овде на овим зидовима можете да видите континуитет наше државности у новом веку. Да видите шта то иза нас стоји да бисмо знали за шта се боримо и шта ћемо једнога дана оставити својој деци. Ја имам два сина и једну ћерку, и све што радим радим за њих и будућност сваког детета у Србији и сваког српског детета“, рекао је Селаковић.

Министар је истакао да је Београд град који се убрзано мења и расте, град у који хрле сви са Балкана, и пожелео српској деци из региона да што чешће долазе и упознају Србију.

Говорећи о знаменитостима Београда, Селаковић је посебно издвојио Храм Светог Саве и подвукао да смо сви веома поносни на најлепши православни храм у свету.

„Желим да видите и Нови Сад и Ниш, Врњачку бању, Студеницу, Дрвенград, Златибор, Сомбор, Вршац, да видите како лепа места овде постоје и колико је наша Србија дивна земља“, рекао је министар.

Селаковић се посебно осврнуо на натпис на дечјим мајицама „Учимо ћирилицу“, и поручио да је важно да уче и друге језике, али да не забораве наш српски језик и ћирилицу.

„Ако ми Срби не будемо чували ћирилицу, неће је нико сачувати за нас“, рекао је министар.

Констатујући да су овој групи учесника Летњег кампа и деца из далматинског Косова, Селаковић је поручио да Срби не могу да побегну од свог Косова а ни Косово од њих.

„То је део наше душе, нашег идентитета и генетског кода, то је мотив наше борбе и живота наше нације“, нагласио је министар.

Такође, министар је изразио задовољство што је с учесницима Летњег кампа и њихов свештеник и нагласио да то управо показује да тамо где опстаје српска црква, опстаје и наш народ.

Селаковић је пожелео организаторима Летњег кампа да што више деце доводе у Београд, рекавши да ће их у Министарству спољних послова увек чекати отворена врата.

„Вама желим да будете узорни грађани у држави у којој живите, али да волите и чувате свој српски род, српско православно име, ћирилицу и наш српски језик“, закључио је Селаковић.

Добродошлицу учесницима Летњег кампа пожелела је и супруга председника Србије Тамара Вучић.

„Поред тога што сте добри ученици и извршавате своје обавезе, свако од вас има и неки хоби. Неко се бави спортом, музиком, певате, бавите се фолклором, глумом. Ако данас треба да вам дам савет, онда је управо то да задржите своје хобије. Они ће вам помоћи у периоду адолесценције да ту снажну енергију усмерите у добром правцу“, поручила је Тамара Вучић.

Такође, пожелела је да из Србије понесу добре емоције и лепа искуства која ће их увек изнова враћати овде.

У групи која је посетила Министарство било је 44 деце, узраста од 7 до 14 година из Уздоља, Вира, Куле Атлагића, Ислама Грчког, Радучића, Нунића, Задра, Брибира, Ђеврсака, Риђана, Оџака, Босанског Грахова, Дрвара, Босанског Петровца и Гламоча.

Деца су данас имала прилику да посете и Музеј српске дипломатије, који се налази у згради Министарства спољних послова, где су упозната са делима великих српских дипломата.

Летњи камп за српску децу из региона се организује у периоду од 4. до 9. јула 2021. године у Новом Саду и Београду. Организатори кампа су народна посланица Сања Лакић и директор Покрајинског фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило.



Србија снажно подржава Берлински процес - 5. јул 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас на онлајн Самиту лидера Берлинског процеса на којем је било речи о конкретним резултатима постигнутим у току његовог седмогодишњег трајања, плановима за наредни период и иницијативама чији је циљ пружање подршке Западном Балкану на његовом путу ка Европској унији.

Фокус самита био је на изградњи заједничког регионалног тржишта који се односи на четири темељне слободе: слободно кретање људи, робе, услуга и капитала, за које је усвојен Акциони план у новембру прошле године, а од којег би регион имао посебне бенефите.

На самиту је речено да је саобраћајна и енергетска инфраструктура проширена током последњих година и повезана са саобраћајницама Европске уније, а похваљена је имплементација споразума о укидању накнада за роминг на Западном Балкану, која је почела са применом овог месеца.

Као важан пројекат процеса издвојенa је Регионалнa канцеларија за сарадњу младих (RYCO) у циљу повезивања и изградње разумевања и толеранције у региону.

Похваљене су и активности Већа за регионалну сарадњу (РЦЦ) и Секретаријата Средњоевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА) за напоре у спровођењу  Акционог плана за заједничко регионално тржиште.

Оцењујући да се Берлински процес, чврсто заснива на темељном уверењу да је економија Западног Балкана део Европе, немачка канцеларка Ангела Меркел је истакла, да он умногоме доприноси стабилности и повезивању региона западног Балкана што је и уједно и интерес Европске уније.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, у свом данашњем обраћању, захвалила је немачкој канцеларки Ангели Меркел на снажној подршци и активном приступу регионалној сарадњи.

Захваљујући подршци Немачке и канцеларке Меркел, али и унутрашњим иницијативама представника Србије, Албаније и Северне Македоније, како је објаснила премијерка, имплементација Акционог плана омогућиће даље ширење економске и трговинске сарадње региона, што ће га уједно учинити привлачнијим за стране инвеститоре и убрзати економски раст.

Брнабић је истакла да Србија снажно подржава Берлински процес, не само у циљу економског развоја региона, већ и као идеју повезивања и уједињења Западног Балкана и његовог приближавања Европској унији.

Она је закључила да је подршка у региону била нарочито видљива кроз солидарност са суседима током пандемије и помоћ у вакцинама и медицинској опреми.

На самиту, који је отворила немачка канцеларка Ангела Меркел, осим представника региона, учествовали су и премијер председавајуће ЕУ Словеније Јанез Јанша, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, аустријски канцелар Себастијан Курц, председник Француске Емануел Макрон, премијер Италије Марио Драги, премијер Пољске Матеуш Јакуб Моравјецки и генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу (RCC) Мајлинда Брегу.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs
 



Председник Вучић учествовао на конференцији „Мини Шенген“ - 29. јун 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић учествоваo је данас путем видео-линка на конференцији „Мини Шенген“ са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Зораном Заевим. Званичници су разговарали о даљим корацима у регионалној сарадњи, као процесу од виталног значаја за напредак Западног Балкана и европског пута у целини.

Саговорници су се сагласили да је земљама Западног Балкана потребно чланство у Европској унији, али и да је исто толико Европској унији потребан Западни Балкан, будући да је регион и окружен границама ЕУ, а земље које стреме чланству деле заједничке европске вредности.

Председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније изразили су жељу да четири европске слободе – кретање људи, робе, услуга и капитала, почну да се примењују што пре широм региона, те да ће у том контексту пружити пуну подршку регионалном заједничком тржишту на Самиту Берлинског процеса, 5. јула.

„Свесни смо тога да само заједничким радом и прихватањем регионалне сарадње у оквиру различитих регионалних иницијатива као што су заједничко тржиште, регионални Шенген, зелени коридори или Берлински процес, можемо да приближимо наше економије, увећамо благостање наших људи и доведемо велике инвестиције, које иначе не би биле могуће ни за једног од нас појединачно“, један је од заједничких закључака ове видео-конференције.

Саговорници су се сагласили да се 29. јула састану у Скопљу, како би направили преглед напретка у примени досадашњих иницијатива и пројеката и потписали додатне споразуме између три земље везане за спровођење обавеза из Берлинског процеса, као и о сарадњи и помоћи у случају природних катастрофа и олакшицама за трговину, извоз и увоз.

„Позивамо и подстичемо наше колеге из региона да потпишу и примењују сличне споразуме, како би визија заједничког политичког и економског простора широм Западног Балкана ускоро, кроз јединствено тржиште, постала важан део свакодневице наших грађана“, поручили су председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније.

Саговорници су посебно нагласили да ће и поред кашњења у процесу проширења и даље настојати да препознају нове начине, области политика и финансијске инструменте, како би све три земље увећале допринос Европи, ојачале везе са Европском унијом и постепено интегрисале регион у јединствено европско тржиште.

Говорећи о Зеленој агенди, саговорници су упутили заједнички позив Европској унији и Сједињеним Државама да се придруже земљама широм региона у циљу подршке у развоју пројеката у које би могло да се инвестира што пре, како би се унапредила заштита животне средине и повећала широка употреба обновљивих извора, у склопу примене Економског и инвестиционог плана ЕУ и Зелене агенде за Западни Балкан.

„Наше земље имају огроман потенцијал за одрживи раст и развој овог сектора. Замолићемо за практичну подршку како бисмо открили који пројекти могу да унапреде наш регион у погледу извора обновљиве енергије за наше грађане и за зелену енергетску будућност ЕУ“, истакли су саговорници током видео-конференције „Мини Шенген“ и закључили да само регионално повезивање, уз подршку Европске уније, може да допринесе општој стабилности и напретку целог региона и Европе.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs
 



Министар Селаковић са будућим изасланицима одбране Републике Србије - 25. јун 2021.

Шеф српске дипломатије Никола Селаковић разговарао је данас са будућим изасланицима одбране, који у Министарству спољних послова Србије обављају припреме за одлазак у иностранство.

Министар Селаковић је пожелео будућим изасланицима одбране Републике Србије успех у раду, истакавши да ће у обављању свог посла имати пуну подршку Министарства спољних послова и наше дипломатско-конзуларне мреже.

Селаковић је групу будућих изасланика одбране, који ће службовати у Црној Гори, Уједињеном Краљевству, Немачкој, Хрватској, Белгији, Италији и Румунији, упознао са приоритетима спољне политике Србије.

Посебну пажњу министар Селаковић поклонио је објашњавању праваца наше регионалне политике, истичући да су очување регионалне стабилности и промовисање економске сарадње приоритетни циљеви.



Ускоро производња и кинеске вакцине „Синофарм“ у Србији - 18. јун 2021.

У Србији је према најновијим подацима дато укупно 5.070.754 доза вакцина против корона вируса.

Број грађана који су примили прву је 2.681.511 (48%), док је обе дозе добило 2.389.243 људи (40%).

Циљ је 50% вакцинисаних до краја јуна, док је наредни циљ да до јесени буде 60-70% вакцинисаних.

У Београду је првом дозом вакцинисано 52,3% пунолетних грађана, а другу дозу примило је 48%.

Вакцинација без пријаве спроводи се на 225 пунктова у Србији.

Такође, у Србији је могућа и бесплатна вакцинација држављана БиХ и Северне Македоније.

Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда је 11. јуна одредила локацију за фабрику кинеских вакцина ''Синофарм''. Фабрика, у којој ће се прво паковати ''Синофарм'' вакцина, а касније и производити, биће заједничко улагање Србије, Кине и Уједињених Арапских Емирата. Предвиђен је и погон за производњу ПЦР тестова. За фабрику ће српска страна обезбедити земљиште и инфраструктуру. Планирана месечна производња је два милиона доза вакцине.

Производња руских вакцина против корона вируса „Спутњик В“ почела је 4. јуна у београдском Институту за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак”, чиме је је Србија постала прва земља у Европи која производи руску вакцину.
 



Састанци у Анталији били успешни за Србију - 18. јун 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас, након пленарног састанка Процеса сарадње ЈИЕ у Анталији, да су на овом скупу једногласно усвојени Заједничка декларација, Стратешки документ за Југоисточну Европу, као и годишњи извештај Савета за регионалну сарадњу.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да су пленарни састанак обележиле две ствари – чињеница да је и Приштина гласала за све документе, иако је у њима Косово означено са звездицом, као и то што се председница привремених приштинских институција Вјоса Османи у једном тренутку позвала на Бриселски споразум.

Она је указала на то да је у Стратешком документу за Југоисточну Европу, на сваком месту где се помиње „Косово“, оно, поред звездице, означено и фуснотом.

Поред тога, како је пренела, занимљиво је да се Османи чак у једном тренутку позвала на Бриселски споразум и рекла да по њему не иде фуснота сваки пут, већ само први, кад се помиње „Косово“.

Сада видимо да се приштинска страна позива на Бриселски споразум, а када им не одговара, онда то не постоји. Због тога се надам да ће се коначно вратити Бриселском споразуму, пре свега да формирају Заједницу српских општина, истакла је премијерка.

То је, како је оценила, данас било конструктивно са њихове стране, и потпуно супротно свему што се чуло у приштинском парламенту – да неће допуштати усвајање таквих докумената.

Брнабић је пренела да је састанак са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом био јако добар, и да је том приликом председнику Републике Алексндру Вучићу још једном упућен позив да што пре посети ту земљу.

Она је навела да је договорена скорашња посета министра спољних послова Турске Мевлута Чавушоглуа Србији, која ће вероватно бити реализована до краја августа.

Премијерка је пренела да је на састанку било речи о даљој политичкој и економској сарадњи, наводећи да је трговинска размена Србије и Турске 2020. године достигла рекордних 1,320 милијарди евра.

Брнабић је истакла и да је Ердоган причао о додатном интересовању турских инвеститора за Србију, оценивши да су инвеститори из те земље на много начина били посебни и специфични, јер су долазили у најнеразвијеније делове Србије, где су била најпотребнија радна места.

На томе сам посебно захвалила Ердогану. Они су нам покривали области које ниједан други инвеститор није, али они су и даље заинетересовани и верујем да ће се и турске инвестиције мењати и да ће их бити још више, навела је она.

Истовремено, председница Владе је саопштила да је порука Србије на самиту Процеса сарадње у Југоисточној Европи била јасна, а то је да само јака регионална сарадња и боље повезивање региона може да помогне да се брзо опоравимо од последица кризе изазване пандемијом COVID-19.

Она је навела да је Србија посвећена регионалним пројектима, пре свега, инфрастуктурним, за боље путно и железничко повезивање.

Али апелујемо и на ЕУ да се ''зелени коридори'', успостаљени између земаља и региона Западног Балкана, прошире на суседе који су чланице ЕУ, да имамо бољу усклађеност на граничним прелазима, са више електронских сертификата, поручила је Брнабић.

Србија ће, како је навела, уложити додатна средства у физичко проширивање граничних прелаза да бисмо били ефикаснији.

Према њеној оцени, добро је да се иницијатива коју је покренуо председник Србије Александар Вучић – такозвани ''мини Шенген'', односно четири слободе, прошири на читав регион Западног Балкана, јер је потребно да имамо што ефикаснији проток робе, људи, услуга и капитала, зато што од тога зависи будућност и наша конкурентност.

Извор и фото: www.srbija.gov.rs



Селаковић: Србија посвећена миру и стабилност региона - 17. јун 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио данас, након састанка министара иностраних послова учесница Процеса сарадње у југоисточној Европи, да су, у години када се обележава четврт века постојања ове иницијативе, више него икад потребни добросуседски односи, заједнички наступ и обједињавање тржишта.

,,Састанак учесница ПСуЈИЕ је био и прилика да говоримо о ономе што су примери наше изузетно успешне сарадње. Србија је у периоду пандемије Ковид-19 показала шта су солидарност и добросуседски односи. Чињеница да смо донирали преко 150 хиљада доза вакцина говори колико је Србија спремна да дели са другима за опште добро'' рекао је министар Селаковић.

Министар је истакао да је Србија посвећена европским интеграцијама и чланству у ЕУ, али да остаје при својој војној неутралности, иако сарађује са различитим војним организацијама.

Селаковић је указао да је НАТО важан партнер Србији, да су НАТО снаге претежно у саставу мировних јединица Кфора на КиМ, као и да је веома важна добра комуникација председника Александра Вучића и генералног секретара Јенса Столтенберга.

Такође, Селаковић је поручио да је доминантан став и заједничка порука нашег региона разочарaње приступом Брисела Западном Балкану и ,,затварање врата''.

Одговарајући на питања новинара о позиву који је шеф хрватске дипломатије упутио државама ЕУ које не признају једнострано проглашену независност "Косова" да промене став, Селаковић је указао да се на тај начин не граде добросуседски односи и да вређање Србије неће допринети јачању сарадње.

„Има много тога о чему између себе Београд и Загреб треба да разговарају. Има отворених питања. Ако мислите да решавамо та питања, онда их нећете отворити тиме што ћете нас вређати“, рекао је Селаковић.

Селаковић је поручио да ће Србија остати посвећена миру и стабилности у региону, да неће реаговати на сваку провокацију, али ће реаговати на неистине.

Министар је рекао да оптерећеност отвореним питањима и проблемима деле сви у региону, да је добра страна данашњег скупа што се отворено говори о проблемима, али и ономе што треба да буду добре иницијативе, као што је иницијатива "мини шенген“. 

Када је реч о БиХ, Селаковић је подвукао да је позиција Србије јасна и недвосмислена и да се не мења.

Рекао је да поштујући територијални интегритет и Дејтонски поредак, поштујемо БиХ коју чине два ентитета и три конститутивна народа.

„То је наша позиција које се не мења од тренутка стављања потписа на Дејтонски споразум“, рекао је Селаковић и оценио да је "дејтонски рецепт" омогућио БиХ да постоји и функционише на одређени начин, а да уколико је потребно нешто мењати, треба постићи консензус сва три конститутивна народа и оба идентитета.



Селаковић: Сарадња и добросуседски односи општи су интерес читавог региона - 17. јун 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас у Анталији на Састанку министара иностраних послова учесницa Процеса сарадње у југоисточној Европи.

Селаковић је истакао да је кључни спољнополитички и стратешки циљ наше земље остваривање пуноправног чланства у Европској унији.

„Надам се да ће Европска унија наставити да подржава процес интеграције учесница ПСуЈИЕ у ЕУ, што ће, уверен сам, донети трајну стабилност и просперитет региону и помоћи консолидацију и развој Европе у целини“, рекао је Селаковић.

Министар је указао да мир и стабилност немају алтернативе и представљају звезду водиљу на путу нашег региона ка Европској унији. Такође, посебно је нагласио да је Београд одлучан да дијалогом и у доброј вери решава сва отворена питања – као одговоран и предвидив партнер, и у складу са принципима међународног права.

„Морамо се побринути да се оно о чему се постигне договор касније поштује и испуњава на терену, јер се наши договори тичу првенствено добробити наших народа, али говоре и о томе ко смо и какву будућност желимо“, рекао је шеф српске дипломатије.

Селаковић је поручио да Србија пуну пажњу посвећује унапређењу регионалне сарадње и добросуседских односа, истакавши да се снажењем економских веза унутар региона доприноси и релаксирању постојећих политичких односа.

„Обавезали смо се учешћем у различитим форматима да ћемо спровести потребне реформе и промовисати регионалну сарадњу у бројним областима, међу којима бих као посебно важне и у општем интересу читавог региона издвојио - заједничке инфраструктурне пројекте у транспортном и енергетском сектору“, рекао је Селаковић.

Као конкретне позитивне резултате регионалне сарадње, министар је издвојио Централноевропски уговор о слободној трговини (CEFTA), Фонд за западни Балкан, Регионалну канцеларију за сарадњу младих, Транспортну заједницу у југоисточној Европи, Коморски инвестициони форум западног Балкана, те закључивање „Споразума о снижавању цена роминга у региону ЗБ“.

Селаковић је посебно похвално говорио о успостављању „Зелених коридора“ у нашем региону током пандемије вируса корона, и указао да је сада потребно омогућити њихово проширивање и на граничне прелазе са суседним државама чланицама ЕУ.

Министар је рекао и да Србија поздравља Акциони план за Заједничко регионално тржиште и додао да је тај документ у значајној мери заснован на конкретним предлозима проистеклим из иницијативе коју је председник Србије Александар Вучић покренуо у сарадњи са премијерима Албаније и Северне Македоније.

Такође, Селаковић је истакао да је Србија своје опредељење за унапређење регионалне сарадње демонстрирала са суседима у региону - слањем пошиљки вакцина и омогућавањем вакцинације у Србији.

„Србија је у регион до сада послала 120.000 вакцина и на својој територији вакцинисала око 65.000 грађана земаља из региона, што значи да смо укупно обезбедили око 200.000 вакцина за своје суседе“, казао је министар.

У свом излагању, шеф српске дипломатије се осврнуо и на значај Регионалног савета за сарадњу који као стожерна регионална иницијатива даје конкретне резултате и доприноси остваривању економског напретка и продубљивању сарадње и рекао да очекује да ће имплементација Стратегије 2030 за југоисточну Европу када буде усвојена пружити користи нашем региону.

Селаковић је честитао Турској на успешном председавању и пожелео наредној председавајућој Грчкој пуно успеха.



Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација - 9. јун 2021. године

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!



Онлајн конференција о новом дигитализованом начину конкурисања за суфинансирање пројеката - 26. мај 2021

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Р. Србије позива представнике и чланове удружења из региона и дијаспоре на онлајн конференцију на којој ће бити представљен нови, дигитализовани начин конкурисања за суфинансирање пројеката.

Конференција ће бити одржана у петак, 28. маја 2021. године у 10 часова, преко платформе Webex.

Агенда конференције:

10:00 – Уводно обраћање – Арно Гујон – директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

10:15 – Представљање онлајн конкурса за суфинансирање пројеката – Владимир Котуровић самостални саветник у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

11:00 – Питања учесника конференције

Општа пријава за конференцију се може извршити кликом на ПРИЈАВА ЗА ОНЛАЈН КОНФЕРЕНЦИЈУ, након чега се добија приступни линк на назначену електронску пошту (имејл).

Моле се сви учесници да се на конференцију пријаве 30 минута раније, односно до 9.30 часова, а ради тестирања линка.



Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“ - 20. мај 2021.

У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Том приликом, министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је та услуга један од показатеља доброг развоја наше државе, која, како је истакао, постаје магнет за озбиљне стране компаније, које доводе велики број радника из других земаља да би радили у Србији.

„Да не будем претенциозан, него потпуно реалан, ова услуга представља прекретницу у функционисању нашег система. Е- Конзулат и дигитализација поступка издавања радних виза за стране држављане који желе да раде у Србији, јесте прва електронска услуга МСП-а, а могу да вам обећам да то јесте прва, али никако и последња е-услуга”, нагласио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије указао је да „е-Конзулат” представља модернизацију изузетно важног сегмента делатности дипломатско-конзуларних представништава Србије и да се овде заправо говори о нечему што је од суштинске важности за даље процесе развоја наше државе.

Министар је подсетио да, када је председник Републике посећивао градилиште Моравског коридора, речено му je да се са неким радовима касни у извођењу зато што фирми Бехтел на време нису издате радне визе.

„Истог момента када смо то пратили и чули председника, ја сам алармирао службе у оквиру Министарства. Чудили смо се, знамо да издавање виза у Турској иде добром динамиком, а онда смо утврдили да су то у ствари били радници из Бангладеша који су визу тражили преко наше амбасаде у Индији, а у којој имамо проблем мањка запослених”, објаснио је министар.

Како је додао, реч је о изузетном и великом послу, сваки наш службеник морао је да прими документацију на папиру, да је провери, да онда захтева допуну, па тек тада да прослеђује.

„Данас је то фантастично усавршено и том нашем конзуларном раднику, сва та документација долази у електронском облику. Раније смо имали два филтера за проверу документације, сада их фактички имамо три. А посао је значајно ефикаснији”, указао је Селаковић.

Како је истакао, то је услуга за коју је обећано да ће бити завршена пре мање од четири месеца и да је она од понедељка доступна у 95 дипломатско-конзуларних представништава Србије, односно у свим нашим амбасадама и генералним конзулатима.

Највећи резултат тог подухвата, истакао је министар, осим предности коју ће донети у будућем функционисању, јесте чињеница да то није пројекат једног државног органа, већ заједнички подухват Министарства спољних послова, Канцеларије за ИТ и еУправу, Генералног секретаријата Владе, МУП-а, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање.

„У рекордном року урадили смо изузетно добар посао. Ово је на понос нашег министарства, на понос читаве државе. Уверен сам да ћемо у периоду пред нама осавремењивати додатно оно што јесу наши послови и учинити Србију једном од ретких држава која поседује овакве механизме и овакве најсавременије начине обављања наших конзуларних послова”, рекао је Селаковић.

Говорећи о самом порталу „е-Конзулат”, министар је објаснио да постоји карикатура на којој је представљен Никола Тесла и зграда старе железничке станице са једним краном, која у ствари симболизује историјску чињеницу – када је Тесла боравио у Београду у години када је она изграђена.

„Данас је то место иза кога настаје Београд будућности, а ово што смо успели заједничким снагама да урадимо јесте показатељ нечега што је будућност Србије, развој вештачке интелигенције, ИТ и стварање услова да у Србији у будућности све више људи живи и долази да би овде добро живели и радили”, закључио је министар.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић рекао је да је ово први пут да су е-услуге окренуте ка страним држављанима, и да је до сада то био случај са нашим држављанима.

У периоду од 1. јануара 2019. до 17. маја ове године, највише захтева за српску визу поднето је у амбасади у Пекингу и то 6.766 захтева, затим у Њу Делхију – 2.973, Шангају 2.115, Токију 1.798, Каиру 1.756.

У Алжиру је у том периоду поднето 1.270 захтева, у Џакарти 1.095, а у Бејруту 1.077.

Са аспекта држављанства, српску визу Д за запошљавање траже највише држављани Кине – 9.516 захтева, затим Индије 1.955, те Украјине – 673.



Честитка поводом Рамазамског Бајрама - 12.мај.2021. године

Амбасада Републике Србије у Загребу честита муфтији проф.др.сц. Азиз еф. Хасановићу, свим припадницима Исламске заједнице у Републици Хрватској и верницима исламске вероисповести Рамазамски Бајрам.

Нека Бајрамска порука надахне све муслимане, да сведочећи своју веру, деле празничну радост са својим ближњима, а у душама јачају трајне и највише људске вредности мира, љубави и међусобног разумевања.

БАЈРАМ ШЕРИФ МУБАРЕК ОЛСУН!



Селаковић: Србија показала да солидарност не мора бити искључиво привилегија богатих - 11. мај 2021. године

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић учествовао је данас на Јадранско-јонском савету Јадранско јонске иницијативе и Министарском састанку Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион и поручио да је неопходно све доступне ресурсе ове иницијативе директније укључити у проналажење заједничких одговора на изазове пандемије вируса корона.

Шеф српске дипломатије указао је да се пандемија може победити само заједничким снагама, а као кључну реч у овим изазовним временима истакао је солидарност.

„Привржена принципима солидарности, Србија је вакцинисала велики број страних држављана, пре свега из региона. Један број доза вакцина донирали смо суседним државама, као и секретаријатима регионалних иницијатива у којима Србија учествује. Србија је желела да на тај начин, иако није једна од економски најснажнијих земаља ове иницијативе, покаже да солидарност не мора бити искључиво привилегија богатих“, рекао је министар Селаковић. 

Министар је истакао да је Србија у процес имунизације грађана против Ковида-19 ушла крајем прошле године, и подвукао да је Србија једна од земаља која се на најефикаснији начин суочила како са епидемијом, тако и са процесом вакцинације.

Селаковић је изразио задовољство чињеницом што „Изолска декларација“ препознаје важност заједничког европског одговора на пандемију и потребу ревизије деловања, посебно у оквиру Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион, као и због потврде европске перспективе Западног Балкана у овој декларацији.

„Недвосмислена је посвећеност Србије изградњи даље европске перспективе и јачању регионалне сарадње“, рекао је Селаковић и додао да Србија посебну пажњу посвећује „Зеленој и дигиталној транзицији“ у складу са „Европским зеленим споразумом“, уз подршку из релевантних програмских фондова ЕУ.

Састанак је одржан у видео формату, у оквиру председавања Словеније овој иницијативи.



Вучић: Европу сматрамо нашом кућом - 8. мај 2021.

Председник Александар Вучић рекао је вечерас да је визионарска идеја Роберта Шумана донела истинску победу новог поверења након Другог светског рата и веру у уједињење различитости у миру и солидарности, уз поруку да ту веру има и Србија, као и наду да ће постати земља која ће бити радо виђена у европској породици народа.

Вучић је, честитајући свима у Србији и ЕУ Дан Европе, подсетио да је 9. мај дан када се слави и велика победа слободе, извојевана уз огромне жртве.

„Док су ужаси рата тињали, а Европа лечила ране из Другог светског рата, она је имала и људе попут Роберта Шумана, који су схватали да се само на помирењу народа и њиховом заједништву може стварати будућност”, рекао је Вучић на пријему поводом Дана Европе.

Указао је да су европски народи имали храбрости да у недавним противницима види будуће савезнике.

„Шуманова визионарска идеја да ће мир бити сачуван, ако стваралачке снаге буду сразмерне опасностима које прете, да ће Европа изронити из конкретних достигнућа, донела је истинску победу новопронађеног поверења и веру у уједињење различитости у миру и солидарности”, рекао је Вучић.

Он је поручио да ту веру, иако не изгледа увек тако, има и Србија, као и наду да ће наша конкретна достигнућа, на дугом и не лаком путу до чланства у ЕУ бити адекватно вреднована.

„И да ће Србија уз вашу помоћ, подршку и критику постати земља коју ћете радо видети у европској заједници нација. Верујем да бисмо и ми нашом подршком, помоћи и критиком допринели да ЕУ постане још боље место за живот”, рекао је Вучић.

Пуноправно чланство у ЕУ, уз компромисно решење за питање Косова и Метохије, начин је да остваримо циљ и Србију учинимо уређеном и успешном што би значило да јесмо на добром, европском путу, поручио је председник Србије.

Вучић је рекао да морамо још много напора да уложимо у реформе, не што то неко тражи од нас, већ зато што знамо да то нама и земљи доноси бољитак.

Истакао је и да су посебно важне важне реформе у владавини права којима се, каже, сада приступа са много више одговорности.

„Код нас постоји нека трка у томе ко ће да каже да је више за Европу, а ко испод жита каже да је мање за Европу. Европа не припада само онима који би да искористе европски новац, не припада онима у влади који кажу да су на европском путу јер сматрају да тиме спречавају опозицију да дође на власт, ни онима који сматрају да је то једини пут да се власти дочепају. Свима нама припада, али не можемо да узмемо из Европе само оно што нам се свиђа, а да не прихватамо оно што нам се не свиђа“, објаснио је он.

Знам, додао је, колико нама у Србији није лако када чујемо критике у вези „Косова“, као и из области владавине права.

„Сам сам се уверио да смо ми ти који нисмо придали довољно пажње и посвећен приступ горућим проблемима из те области. Верујем да ћемо већим еланом успети да променимо однос грађана Србије и добијемо веће поштовање ЕУ на томе што радимо“, истакао је он.

Вучић је истакао и да је ЕУ несумњиво највећи донатор, инвеститор, и далеко најважнији трговински партнер Србије и подсетио да се око две трећине свих трговинских послова и још више услужних делатности везује за ЕУ, те да су то чињенице, свиђало се некоме или не.

Указао је да је пре седам година када је постао председник владе у фирмама које су долазиле из земаља ЕУ било запослено три пута мање људи него данас.

„То показује колико смо упркoс свим проблемима успели да урадимо много тога заједничког и направимо добре резултате, да људима обезбедимо живот, сигурност на послу, да покажемо да можемо да бринемо више о њима“, рекао је Вучић подсећајући и на велику помоћ ЕУ у области образовања.

Рекао је да је приликом недавне посете ЕУ, коју је оценио најбољом до сада, Србија добила додатну подршку инфраструктурним пројектима пре свега за модернизацију, односно готово изградњу нове пруге Београд-Ниш-Прешево.

То је, каже, потврђено у писму председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, истичући да је то најлепше писмо које је добио до сада из Брисела.

„Захвалан сам Фон дер Лајен што је истакла да је то прекретница у нашим односима. Јесте прекретница, јер та подршка превазилази све што смо заједно урадили и када погледате размере и снагу значај тог пројекта“, казао је он.

Рекао је да Србија и њени грађани сматрају Европу својом кућом и да зато желимо да дамо колико можемо свој допринос миру, кроз регионално повезивање, Берлинску конференцију и мини Шенген.

„Охрабрен поруком европских званичника надам се да ћу моћи ускоро да их угостим, како би разговарали о даљем убрзању нашег европског пута“, закључио је Вучић.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици приредио је вечерас пријем поводом обележавања 9.маја, Дана Европе. Пријему у Скупштини града Београда, поред председника Србије Александра Вучића, присуствовали су и председник Скупштине Србије Ивица Дачић, премијерка Србије Ана Брнабић, министар спољних послова Никола Селаковић, министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, представници дипломатског кора, јавног живота.

Дан Европе, установљен je у знак сећања на почетак стварања Европске уније (ЕУ) и Дан победе над фашизмом у Другом светском рату. Пријем се одржава у сећање на 9. мај 1950. године, када је потписана Шуманова декларација, која је поставила темеље Европске уније, пројекта који је донео најдужи период без рата на Старом континенту.

Извор: Танjуг

Фото: Танjуг
 



Селаковић честитао Дан Европе Жозепу Борелу - 8. мај 2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић упутио је честитку поводом, 9. маја, Дана Европе високом представнику ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Жозепу Борелу у којој је изразио уверење да ће идеја уједињења различитости у миру и солидарности и даље бити идеја водиља Европске уније.

„Дубоко верујем да Република Србија, политиком мира и добросуседске сарадње, може допринети да Европска унија постане још боље место за живот, уз искрено уверење да ће наша достигнућа на путу ка чланству у европској породици народа бити адекватно вреднована”, наводи се у честитки министра Селаковића и додаје да европска перспектива нашој земљи представља снажан подстрек за свеобухватно спровођење политичких, економских и друштвених реформи са циљем да у догледно време постане пуноправна чланица Европске уније.

Шеф српске дипломатије подвукао је да Србија историјски, културно и вредносно припада кругу земаља уједињених под заставом Европске уније и изразио наду да ће наша земља и наши суседи на западном Балкану, бити у прилици да у блиској будућности постану део несумњиво најуспешнијег мировног, демократског и економског пројекта у историји нашег заједничког континента.

Сeлаковић је, такође, овом приликом у име Србије упутио захвалност Европској унији на пруженој помоћи у борби против заразне болести Ковид-19, нагласио да наша земља високо цени исказану солидарност и подршку у тешким тренуцима сузбијања пандемије, и изразио уверење да ћемо у наредном периоду заједничким снагама допринети проналажењу решења за превазилажење економских последица пандемије вируса корона.
 



МИЕП Хрватске да престане да обмањује јавност - 7. мај 2021. године

Министарство иностраних и европских послова Републике Хрватске, уколико му је искрено стало до унапређења односа и регионалне стабилности, мора да престане да обмањује јавност и потхрањује неистине и стереотипе о Србима и Србији.

Изградња добросуседских односа држава подразумева, пре свега, способност уздржавања од запаљиве реторике, а затим и од акција које би сусед могао препознати као провокацију, или, још горе, непријатељски чин. Хрватска дипломатија је, у том смислу, направила двоструко одступање од добронамерне и пријатељске уздржаности.

Република Хрватска, као чланица НАТО и једна од земаља контрибутора Кфора, има и могућност и право да у прописаним међународно-правним оквирима учествује у међународним војним снагама на Косову и Метохији, међутим, с обзиром на тешку и трауматичну историју српско-хрватских односа, пријатељ и добронамеран комшија не би смео да са одушевљењем и сладострашћем распоређује додатне контингенте својих трупа на територији коју сусед доживљава као интегрални део своје државе.

Ако се у обзир узме и чињеница да хрватска дипломатија са великим жаром ради на стварању хрватско-албанске осовине и упадљиво афективних међунационалних односа, разумљиво је што Срби на Косову и Метохији, али и остатку Србије, хрватску милитаризацију наше јужне покрајине не доживљавају као допринос миру и сигурности, већ као претњу.

Такође, забрињава и одступање од добронамерног и пријатељског тона приметно у најновијем саопштењу хрватског Министарства иностраних и европских послова, и питамо се какву поруку и пример то министарство шаље сопственим грађанима непримереним, готово кафанским језиком.

Ако ћемо да о положају хрватске националне мањине у Србији говоримо језиком аргумената, подсетићемо да је прошле године Србија откупила кућу бана Јелачића и предала је на коришћење Хрватском националном већу, којем је Влада Србије такође обезбедила и репрезентативне просторије у самом центру Београда.

На пољу права на образовање и неговање културног идентитета, допринели смо очувању хрватског одељења основне школе у Бачком Брегу, проширењу профила у школама на хрватском језику, оснивању лектората на хрватском, пружили смо подршку друштву „Јелачић“ из Петроварадина, обнови Дома културе у Таванкуту...

Када је реч о политичкој заступљености Хрвата у институцијама и органима власти Републике Србије, паралеле са Хрватском се не могу правити, јер се ни по броју ни по процентима не могу чинити поређења између српске мањине у Хрватској и хрватске у Србији, али Србија је отворена да, у сарадњи са Хрватским националним већем, учини добронамерне и пријатељске искораке како би се Хрватима учинили уступци и на том плану. 

У светлу недавних претњи Србима у Борову и скандирања „Убиј Србина“ и „Ој, Хрватска мати, Србе ћемо клати“, морамо да нагласимо да тако нешто у Србији није замисливо и да би свако ко би се дрзнуо да прети на сличан начин нашим суграђанима хрватске националности био најдрастичније санкционисан.

Наглашавамо и да је однос Србије према националним мањинама у континуитету хваљен од стране ОЕБС-а и других релевантних међународних фактора, тако да су све мистификације о наводној угрожености Хрвата у Србији злонамеран и неистинит политички конструкт.

С друге стране, подсетићемо и овога пута да српском народу у Хрватској две и по деценије од завршетка рата нису у пракси доступна права која су му гарантована и Ердутским споразумом и законима Републике Хрватске, а однос већинског народа према Србима у Хрватској је и даље предоминантно негативан, због чега Срби и даље бивају маргинализовани, дискриминисани и често стигматизовани и третирани као грађани другог реда.

Подсетићемо и на чињеницу да у деловима Хрватске постоји агресиван отпор употреби српског језика и писма, као и да је право на неговање српског националног и културног идентитета у многим областима где Срби живе забрањена тема. Однос према ћирилици, српском језику, култури и традицији и даље је у деловима Хрватске најблаже речено дискриминаторски, и нема наговештаја да се искрено и доследно ради на стварању друштвене климе у којој би Срби могли да се осећају као равноправни грађани.

Ипак, најпроблематичнија ствар у саопштењу хрватског министарства нису неистине о положају Хрвата у Србији и прећуткивање истине о положају Срба у Хрватској, већ је то покушај да се из једне важне државне институције потхрањују стереотипи о Србима и Србији, што не само да није пријатељски и добросуседски манир, већ се граничи са говором мржње. 

Србија је веома заинтересована за решавање питања несталих особа, што је властима у Загребу добро познато, будући да је међу особама несталим током сукоба у Хрватској знатан проценат Срба, тако да нема основа да се тврди да спремност за превазилажење овог болног питања није обострана. Хрватско Министарство иностраних и европских послова дакле куца на отворена врата, а са наше стране постоји искрена спремност за разговор и о другим питањима која оптерећују наше билатералне односе.  

Ипак, спочитавати Србији наводне „логоре“, и то из државе која је и данас оптерећена злочиначким наслеђем НДХ и у којој не постоји спремност суочавања са тим делом сопствене историје, најблаже речено није умесно, као што је неумесно расписивање на тему „великосрпске политике“ у тренутку када Хрватска размешта војску на територији Србије. 

Хрватска дипломатија би требало да буде лидер у процесу помирења и унапређења српско-хрватских односа, а не лидер у кварењу истих и хранитељ антисрпских стереотипа који нас удаљавају од сваке могућности да макар нове генерације научимо да је могуће са суседима имати продуктивне, складне и цивилизоване односе.



Обележавање прогона Срба у операцији Бљесак - 2.мај 2021. године

Отправник послова Давор Тркуља присуствовао је молитвеном обележавању годишњице страдања Срба у операцији Бљесак, које је одржано у храму Светог Великомученика Димитрија у Окучанима. Током операције Бљесак 1995, погинуло је или нестало 283 Срба, док је 18.000 протерано из Западане Славоније.



Васкршња честитка Амбасаде Републике Србије у Загребу - 29. април 2021.

Амбасада Републике Србије у Загребу честита свим великодостојницима СПЦ у Хрватској, њиховом свештенству и монаштву, као и свим грађанима Хрватске, који Васкрс обележавају по јулијанском календару, тај највећи хришћански празник Васкрс Сина Божијег, са жељом да га прославе у миру и радости, окружени љубављу најмилијих.

Нека нас Светлост победе Живота над смрћу обасја да сви заједно осетимо радост непролазну. Тај величанствени догађај, који је покренуо и открио вечност свим нараштајима, нека нас надахне и оснажи у нама непролазне вредности мира, праштања и братске љубави, и осветли нам путеве човечности, међусобног разумевања и праштања.

Христос вaскресе! Ваистину вaскресе!



Вакцинација држављана Србије из дијаспоре 15. маја у Београду - 29. април 2021.

Држављани Србије који живе у иностранству моћи ће да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења “Тачка повратка”.

Сви заинтересовани могу да се пријаве до петка, 30. априла у 23.59 часова.

Свако ко се пријави добиће 1. маја потврду о термину вакцинације као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.

Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер”, „Синофарм” и „Спутњик Ве”.

Давање друге дозе вакцине планирано је за 5. јун, такође на Београдском сајму.

Позив се односи искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.



СРБИЈА НАСТАВЉА ДА ПРУЖА ПОМОЋ ХРВАТСКОЈ - 27. април 2021. године

Председник Покрајинске владе АП Војводина Р. Србије Игор Мировић, заједно са народним послаником Хрватског сабора и председником СНВ-а Милорад Пуповац, посетио је Банију и том приликом у Петрињи се састао са МВЕП РХ Горданом Грлићем Радманом и члановима Стожера цивилне заштите. На састанку је истакнуто да ће Србија наставити да пружа помоћ Хрватској у санирању земљотресом погођених подручја.

Током своје посете, г. Мировић обишао је у селу Беговићи (Општина Петриња) и једну од седам породица, којој је АП Војводина донирала грађевински материјал за обнову породичне куће, настрадале за време земљотреса у децембру 2020. године.

Заједно са са Епископом горњокарловачки г. Герасимом, председник Покрајинске владе обишао је и радове на изградњи нове цркве Светог Спиридона Чудотворца у Петрињи.

Више о посети председника Покрајинске владе погледати на линку.




Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ - 21. април 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60% БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

„Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција.

Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs
 



Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу - 20. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.

Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.

Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs



СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији - 19. април 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

 

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.


Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs

 



ПОЧИЊЕ ПРОИЗВОДЊА ВАКЦИНА ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ - 16.април 2021.

Према последњим подацима, у Србији је укупно дато 3.020.401 доза вакцина, а од тог броја потпуно вакцинисаних (примљене обе дозе) је 1.212.997 грађана, што је трећина пунолетног становништва Србије. Очекује са да до краја априла у Србији буде 1.8 милиона ревакцинисаних особа, као и да 40% пунолетне популације буде вакцинисано првом дозом вакцине.

Како је Институт “Торлак” у Београду раније преузео податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији, 14. априла извршено је пуњење прве серије контролних доза вакцине „Спутњик В''. Вакцине произведене на “Торлаку” биће пуштене у употребу у јуну ове године.

Србија је донирала више од 100.000 вакцина државама у региону, док је у самој Србији вакцинисано 39.000 странаца, који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе. Такође, у Србији је вакцинисано и приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске, затим сви запослени у Уставном суду БиХ,  као и 105 новинара из Северне Македоније и 29 новинара  са Кантоналне телевизије Сарајево.

Поред наведеног, још крајем марта 2021. године отпочело је вакцинисање миграната, као и вакцинација осуђених лица и притворених лица у затворима у Србији.

У овом тренутку скоро 4.000 (36%) лица лишених слободе примило је вакцину против Корона вируса, чиме је Србија показала јединствен пример бриге за осуђеничку популацију од почетка вакцинације у Европи, јер је и лицима која се налазе у притвору или на издржавању казне затвора учинила доступним и овај вид заштите који је омогућен свим грађанима Србије.

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији, која је успешно спроведена још током фебруара и марта, а доступне су биле све четири врсте вакцине.
 



ПОСЕТА ВЛАДИКЕ НИКОДИМА - 14. aприл, 2021. године

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим посетио је данас Амбасаду Р. Србије у Загребу и том приликом разговарао са отправником послова Давором Тркуљом и конзулом Александром Стаматовићем, као и другим запосленима у Амбасади.



Селаковић: Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу - 13. април, 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић вечерас је констатовао да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње против српског народа, што се најдрастичније види у неаргументованим оптужбама за масовна силовања и геноцид. 

Селаковић је, на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, истакао да су очигледни напори привремених институција на KиМ да створе наратив о масовним силовањима Албанки, те да се за ту сврху користе пропагандни методи и лажи.

„Јасно је да је жртава било на свим странама у сукобу, као и да наша страна располаже доказима о бројним српским жртвама. Али предуслов за остваривање заштите права које има свака појединачна жртва јесте рационалан и аргументован приступ“, казао је Селаковић, одговарајући на клевете представнице Приштине.

Селаковић је истакао да, наспрам тврдњи политичара из Приштине о 20.000 силованих Албанки, стоје подаци Комисије за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, које имају информације о 912 силованих особа, међу које, међутим, нису убројане Српкиње жртве насиља.

„Дозволите да истакнем да Србија осуђује сваки акт сексуалног насиља у конфликтима и залаже се за остваривање правде за све жртве. Број жртава свакако не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења“, казао је Селаковић.

Када је реч о оптужбама за геноцид, министар Селаковић је констатовао да оне само доказују да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње, пропаганди и отвореном непријатељству према српском народу.

„Свакодневним изјавама желе да прикажу да је Србија крива за све и да је над Албанцима извршен геноцид, а све како би сакрили сопствену одговорност за почињене злочине“, рекао је шеф српске дипломатије.

Како је истакао, свако ко зна шта дефиниција геноцида подразумева, схватиће да није Србија нешто учинила, већ да је управо српски народ жртва „државотворног“ пројекта косовских Албанаца, заснованог на опасној идеји етнички чистих територија, о чему сведочи и више од 200.000 протераних Срба са КиМ.

„Уверени смо да цивилизован свет неће бити спреман да саучествује у прикривању и заташкавању њихових злочина и да ће им бити упућена јасна порука да морају преузети одговорност за своја дела“, казао је Селаковић.

Он је подсетио да је у Приштини до 1999. године живело око 40.000 Срба, а да их је данас само двадесетак, да је у Пећи живело око 17.000 Срба, а да су данас тамо само српске монахиње у Пећкој Патријаршији, да је у Призрену пре рата живело око 12.000 Срба, а данас само 17 породица, а да је у Урошевцу од 10.000 Срба који су тамо живели пре рата остала само породица српског свештеника.
 



Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи - 13. април, 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама је једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону“, закључио је Селаковић.

Трајан мир и стабилност, према његовим речима, могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.

Како је истакао, српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

„Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване мини шенген“, истакао је министар.

Указујући да је Србија небројено пута показала да је опредељена за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији, Селаковић је истакао да су недавни избори у Покрајини потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ да јача, што се могло видети током недавног предизборног процеса.

Министар је указао да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер им је ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

„Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Подсећам вас да је јужна српска покрајина и даље област са најмањом стопом повратка расељених на свету”, рекао је министар и истакао да се само прошле године у нашој јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Посебно забрињавајуће за српски народ на КиМ, напоменуо је Селаковић, јесте што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве.

„Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани“, истакао је министар.

Такође, шеф српске дипломатије забрињавајућим је оценио и упад инспектора и полицајаца у Дом здравља у Штрпцу јануара ове године и претрес с намером да се пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије.

„Иако то сматрамо упадом у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са КиМ на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту“, нагласио је министар.

Министар Селаковић поручио да Србија високо уважава активности мисије УНМИК на КиМ и да се залаже за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Селаковић је навео да међународне мисије на КиМ – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244, имају кључну улогу у очувању мира и заштити становништва.

„Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на КиМ има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини“, нагласио је министар.

То, како је указао, потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Селаковић је додатно истакао важност међународних снага Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора - представља кршење Резолуције СБУН 1244.

Такође, министар је напоменуо да је неприхватљиво доношење једностраних одлука о формирању приштинског „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ у тзв. „Војску Косова“.

Министар Селаковић је на почетку обраћања уложио протест због злоупотребе видео формата седнице од стране представнице Приштине, иза које је била истакнута застава самопроглашеног „Косова“, што је учинио и представник Русије.
 



Интегрална верзија говора министра спољних послова Николе Селаковића на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а - 13. април, 2021. године

Поштовани председниче Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Уважени чланови Савета безбедности,

На почетку, желим да уложим протест због злоупотребе видео формата ове седнице од стране представника Приштине за истицање симбола тзв. државности Косова. Упркос томе што су представници Приштине у више наврата били упозорени, на претходној седници и од стране председника Савета безбедности, да су овакве злоупотребе седница Савета безбедности апсолутно неприхватљиве и да представљају флагрантно кршење правила СБ о учешћу представника ПИС у Приштини, на основу члана 39 Правила процедуре СБ УН, поново се суочавамо са њиховим беспризорним непоштовањем правила овог уваженог тела.  Дозволите да поновим наш позив да се предузму неопходни кораци како би се спречиле овакве злоупотребе.

Изузетнo ми је задовољство што се обраћам овом цењеном телу на седници посвећеној раду Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. На почетку желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у примену мандата УНМИК, као и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Господине председниче,

У протеклом периоду суочени смо са политичком нестабилношћу на Косову и Метохији. Недавно смо имали изборе у Покрајини који су нажалост потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ напротив, постаје све јачи. Били смо сведоци такмичења међу албанским политичким лидерима у томе који је бољи начин да се испровоцира инцидент у српским срединама, како би се добили додатни политички поени албанског бирачког тела. Под изговором измена бирачког списка великом броју Срба на Косову и Метохији ускраћено је једно од основних политичких права - могућност да бирају своје политичке представнике. Од приближно 140.000 грађана Косова и Метохије који су избрисани са бирачког списка током последњег изборног процеса, 85% њих су Срби.

Упркос бројним изазовима и проблемима, српски народ на Косову и Метохији је високом излазношћу и убедљивом победом Српске листе, која је освојила свих десет посланичких места опредељених за српске представнике, показао да га ништа не може спречити да одлучно стане у одбрану свог положаја. Политички притисци на Србе настављени су и након окончања изборног процеса, јер је Србима ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

Поштовани чланови Савета безбедности,

Нажалост, нисмо само током изборних активности били сведоци неразумне антисрпске политике привремених институција у Приштини. Она иде толико далеко да су у јануару ове године инспектори и полицајаци из Приштине упали у Дом здравља у Штрпцу, на југу Косова и Метохије и извршили претрес с намером да пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије, које нису пронашли. То је учињено уз демонстрацију силе, претње хапшењем директору Дома здравља, медицинском особљу и лекарима. У тренутку када се цео свет бори против пандемије и када су вакцине једино средство да се стане на пут изазову, а Србија показује подршку и солидарност донирањем вакцина и медицинске опреме свима у региону којима су оне неопходне, Приштина жели да уништи вакцине само зато што су из централне Србије. Док се читав свет захваљује лекарима, који су поднели велике и херојске жртве у борби против вируса, привремене институције у Приштини нападају српске лекаре због тога што раде свој посао.

Иако сматрамо да су упади у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са Косова и Метохије на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту. Србија је и даље спремна да помогне свима којима је помоћ неопходна и апелујемо на разум и одговорност, посебно у овако тешким временима.

Господине председниче,

Напади усмерени на Србе и њихову имовину су све бројнији. Само прошле године у нашој јужној покрајини догодило се више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти. Према подацима Мисије ОЕБС на Косову и Метохији у другој половини прошле године број инцидената повећан је за више од 30% у односу на 2019. годину. Зато се не можемо сложити са оценом да је „безбедносна ситуација на Косову стабилна, са неколико инцидената чија су мета биле невећинске заједнице“. Прошлог викенда се, рецимо, догодио ничим изазван физички напад групе Албанаца на два српска младића у северном делу Косовске Митровице.        

Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Чињеница да је једна повратничка породица седам пута била мета напада, јасно показује колико су они који не желе Србе на Косову и Метохији упорни у застрашивању и протеривању ионако малог броја повратника. У Приштини апсолутно не постоји ни трачак политичке воље да се 212.995 расељених Срба који 22 године живе ван Косова и Метохије врате у своје домове. Од 1999. године стопа одрживог повратка интерно расељених лица на Косову и Метохији је само 1.9%, што према подацима УН званично представља најмањи проценат повратка прогнаног становништва након неког конфликта било где у свету.   

Истовремено, док хапсе интерно расељена лица, приштинске власти врше најснажније притиске на Специјализована већа у Хагу. Циљ је потпуно онемогућавање даљег процесуирања низа случајева против припадника терористичке ОВК за тешке злочине почињене током сукоба на Косову и Метохији, како према Србима, тако и према припадницима других националности. Недавно је и председница Специјализованих већа Трендафилова упозорила да ће, уколико се притисци наставе, то имати врло драматичне последице по процесе који се воде. Председница Трендафилова као веома проблематичну појаву издваја и застрашивање сведока, који су кључни за успешно вођење поступака и доношење одговарајуће пресуде.

Иако се предуго чекало са подизањем оптужница, сматрамо похвалним то што су коначно предузети напори да се казне бројни тешки злочини почињени током ратних сукоба пре нешто више од две деценије, али и по доласку међународних снага на Косово и Метохију. До данас, рецимо, нико није одговарао за убиства и отмице 17 новинара, што је у овом тренутку највећи број нерешених случајева убијених и киднапованих новинара у Европи. Такође, нису се пред лицем правде нашли починиоци ниједног од масовних злочина почињених над српским цивилима после 1999. године. Подсетићу вас на само неколико њих: у селу Старо Грацко убијено је 14 српских жетелаца, у нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева погинуло је 12 и рањено 43 расељених Срба, а у Гораждевцу код Пећи непознате особе су из аутоматског оружја пуцале на децу која су се купала у реци Бистрици. Тада је убијено двоје српске деце, а четворо је тешко рањено.         

Очекујемо наставак подршке мисије Еулекс Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, као и њено додатно ангажовање у области владавине права. Посебну пажњу треба посветити заштити сведока, као и утврђивању судбине несталих лица.

Међународне мисије на Косову и Метохији – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК, које под окриљем Уједињених нација и у складу са Резолуцијом 1244 (1999), чине саставни део међународног цивилног и безбедносног присуства у нашој јужној покрајини имају кључну улогу и изузетан допринос очувању мира и заштити становништва. Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини. То додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Желим додатно да истакнем важност међународних снага Кфор и укажем да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора представља кршење Резолуције СБУН 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија. Подсетићу вас да Приштина, противно међународном праву, уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске заједнице у Покрајини, не одустаје од планова да на простору Косова и Метохије инсталира новог безбедносног актера. Неприхватљиво је доношње једностраних одлука о формирању „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ (КБС) у тзв. „Војску Косова“. Желим поново да истакнем да овакви једнострани потези Приштине представљају грубо кршење Резолуције СБУН 1244 и Војно-техничког споразума, по којима искључиво Међународне безбедносне снаге, односно Кфор, имају мандат за све војне аспекте безбедности на простору Косова и Метохије.        

У том смислу додатни разлог за забринутост изазива и најава изградње највеће базе „Косовских безбедносних снага“ у јужном делу Косовске Митровице, што Срби на северу Косова и Метохије доживљавају као најотворенију провокацију и претњу њиховој физичкој безбедности.

Поштоване чланице Савета безбедности,

За српски народ на Косову и Метохији је посебно забрињавајуће што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве. Само у току две недеље чак седам православних објеката у Покрајини нашло се на мети вандала и то у тренутку када се сви присећамо мартовског погрома из 2004. године над Србима и српским светињама на Косову и Метохији. Понижавајуће је стање у којем се налази српска културна и духовна баштина на простору Косова и Метохије, укључујући и четири споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска (Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница и Пећка Патријаршија). Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани.

Цењене чланице Савета безбедности,     

Сасвим је јасна нервоза Приштине, јер пројекат такозване независности данас не признаје више од половине чланица Уједињених нација, укључујући и пет чланица Европске уније. Међутим, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења. Управо је недостатак поверења један од основних проблема у дијалогу Београда и Приштине. Договор се не постиже запаљивом реториком и провокацијама, као што су најаве о уједињењу и стварању велике Албаније или о плановима изградње највеће базе тзв. Косовских безбедносних снага на северу Покрајине.

Подсетићу да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини у прошлости више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније. Члан његове странке је прошлог викенда јавно поручио да ће се самопроглашено Косово и Албанија ујединити, цитирам, „пушком и барутом или референдумским кутијама“.

Не морам да објашњавам зашто овакве опасне идеје представљају директну претњу миру и стабилности. Њима се крши Резолуција 1244, континуирано дестабилизује не само наша јужна покрајина, већ и читав регион, а ни у чему не доприносе процесу дијалога, већ га изнова онемогућавају.

Небројено пута смо показали да смо опредељени за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији. И данас, након вишегодишњих преговора, али и неиспуњавања договореног и сталних једностраних потеза и провокација од стране привремених институција у Приштини, ми смо и даље спремни да седнемо за сто и разговарамо.

Спремни смо за дијалог, али не и за уцене и претње, а посебно не за ултиматуме које је и недавно изнео председник владе привремених институција самоуправе у Приштини. Подсетићу вас на његове изјаве да ће дијалог бити ниско на листи приоритета власти у Приштини. Запањујуће је како Приштина ултиматуме, који у потпуности подривају сваку шансу за дијалог, на шта је указала и Европска унија, назива „принципима“ и како упорно инсистира на томе да Београд призна једнострано проглашену независност „Косова“, након чега би, сматрају они, све остало било решено. У чему је онда сврха дијалога ако се само очекује да Београд призна тзв. Косово? Да ли дијалог значи да једна страна треба да одустане од свега, а друга да добије све? И да ли дијалог, по мишљењу Приштине, претпоставља да се не испуњава оно што је договорено?        

Подсетићу вас да Приштина и даље одбија да испуни своје обавезе из до сада постигнутих споразума и не пристаје да се о њиховој примени разговара у оквиру дијалога. А ситуација је врло једноставна - у априлу 2013. године потписан је први споразум у Бриселу који је предвиђао четири обавезе: једну за Приштину и три за Београд. Београд је испунио све обавезе, док је једина обавеза коју су имале привремене институције у Приштини - формирање Заједнице српских општина - није испуњена већ 2.917 дана. Заправо, 19. априла се навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а Приштина одбија да испуни обавезу формирања Заједнице српских општина.

Поштовани господине председниче,

Без обзира на обесхрабрујуће поруке из Приштине и чињеницу да дијалог траје већ дуги низ година, Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Трајан мир и стабилност могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог. Српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване „мини шенген“.

Што се Србије тиче, уверени смо да је рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону. Житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци, не заслужују ништа мање од тога.

Хвала на пажњи.



ВАКЦИНИСАНО ВИШЕ ОД 1.450.000 ГРАЂАНА СРБИЈЕ - 9. април, 2021. године

У Србији је до сада дато више од 2.650.000 доза вакцина против корона вируса. Једном дозом вакцинисано 1.450.000 грађана, а 1.200.000 особа примило је и другу дозу вакцине, што је трећина пунолетних грађана Р. Србије. Циљ је да до краја маја Р. Србија има више од 2.800.000 вакцинисаних, 2.200.000 ревакцинисаних, а до краја јуна више од три милиона вакцинисаних и ревакцинисаних људи.

У старосној популацији између 65 и 74 године вакцинисано је више од 51% становништва, док је 42% становника са више од 75 година вакцинисано.

Р. Србија је оборила сопствени дневни рекорд по броју вакцинисаних људи, када је 8. априла вакцинисано више од 75.000 грађана, што представља посебно приметан резултат на пољу имунизације у међународним оквирима.

До сада Р. Србији је испоручено укупно 3,5 милиона вакцина.

Поред портала еУправа и телефонским путем, од 6. априла је омогућена пријава за вакцинацију и путем апликације Вибер преко званичног инфо сервиса Владе Р. Србије који је покренут на Виберу.

Од 9. априла све локалне самоуправе у Р. Србији почињу да организују слободне пунктове где грађани могу да се вакцинишу без претходне пријаве, а упоредо ће се спроводити и имунизација грађана који се пријаве преко портала еУправе или апликације на Виберу.

Институт „Торлак“ је 5. априла потписао Споразум о трансферу технологија са Руским фондом директних инвестиција и руском фармацеутском компанијом „Генеријум“, којим руска страна преноси српској страни податке о процедурама и технологијама неопходним за производњу вакцине „Спутњик В“ у Србији. Током априла биће произведене три валидационе серије вакцине “Спутњик В”, а узорци ће бити послати на контролу квалитета у Институт „Гамалеја“. Након што институт потврди валидност узорака, институт „Торлак“ ће покренути производњу вакцине. На тај начин Србија ће постати прва земља у Европи која производи вакцину „Спутњик В“.

У Р. Србији је вакцинисано 39.000 страних држављана који су дошли или на позив Привредне коморе Србије или су се сами пријавили преко портала еУправе, највише из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе. Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ће настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогне пријатељима и комшијама у борби против Короне, како донацијама вакцина, тако и вакцинацијом страних држављана.

 



СВЕТСКИ ДАН РОМА – СИМБОЛ ПОБЕДЕ У ОЧУВАЊУ ИДЕНТИТЕТА РОМСКОГ НАРОДА – 8. април, 2021.

Отправник послова Амбасаде Републике Србије у Загребу Давор Тркуља присуствовао је данас свечаности обележавања Светског дана Рома и педесетогодишњици од одржавања првог Светског конгреса Рома, који је био организован од 8. до 12. априла 1971. године у Лондону. Овај конгрес се сматра једним од најважнијих догађаја у историји овог народа.

Отправник послова г. Тркуља честитао је у своје име, као и у име Амбасаде, председнику Савеза Рома „Кали Сара“ Сузани Крчмар, као и свим грађанима Хрватске ромске националности, овај велики празник за све Роме широм света, указујући да Светски дан Рома уједно представља симбол победе у очувању њиховог идентитета.

Обележавању Светског дана Рома у Загребу, које је организовао Савез Рома у Републици Хрватској „Кали Сара“ уз подршку релевантих државних институција и Града Загреба, присуствовали су високи представници ромске заједнице у Хрватској, као и представници Владе Р. Хрватске.



АМБАСАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЧЕСТИТА УСКРС ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ - 2. април, 2021. године

Амбасада Републике Србије у Загребу свим црквеним великодостојницима, као и свим грађанима Хрватске, који Ускрс прослављају по Грегоријанском календару, честита овај велики хришћански празник са жељом да га проведу у миру, срећи и здрављу, окружени љубављу најдражих.


Нека дани ускршњех духа, у овим тешким временима када смо сви једнако суочени са изазовима које је пред цео свет донела пандемија вируса, оснаже наше напоре да у међусобном поштовању, слози и љубави истрајемо у борби за добро општег човечанства.

 



ИНФОРМАЦИЈА О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ - 26. март, 2021.

У Србији је дато 2.269.000 дозa вакцина против корона вируса. Једном дозом вакцинисано 1.356.000 грађана, а 913.000 особа примило и другу дозу вакцине.

По броју вакцинисаних и ревакцинисаних грађана Србија једна је од водећих у Европи и свету.

Србија је наручила више од 14 милиона вакцина, а испоручено је  2.850.000.

Из „Ковакс‟ програма Србија још није добила ниједну вакцину, иако је прва земља из региона која је уплатила новац за тај програм, као и новац за развој вакцине.

Вакцинација (имунизација) у Србији почела 24. децембра 2020. године, пре него у већини европских земаља. Прву вакцину примила је председница Владе Ана Брнабић. Она је и први премијер у Европи која је примила вакцину.

Србија је трећа држава у Европи, после Британије и Швајцарске, која је почела вакцинацију. Масовна вакцинација становништва у борби против Ковида-19 у Србији почела је 19. јануара 2021. године.

Најпре је вакцину примило медицинско особље, потом је почела имунизација корисника геронтолошких центара, потом су вакцину примили припадници МУП-а, Војске Србије и осталих безбедносних служби, представници медија….

У Србији грађани исказују интересовање за вакцинисање против Ковида-19 путем еУправе или телефонски – путем контакт центра, након чега добијају поруку о термину вакцинације.

Грађани могу да изаберу вакцину коју желе да приме, а доступне су: „Фајзер-Бионтек“, кинеска „Синофарм“, руска „Спутњик Ве“ и „АстраЗенека“.

Србија је једна од ретких земља која на располагању има четири вакцине.

На порталу еУправе пријављено је 1.500.000 људи за вакцинацију. Према подацима 70 одсто вакцинисаних је примило „Синофарм“ вакцину, 12 одсто Фајзерову, а по девет одсто „Спутњик В“ и „АстраЗенеку“.

Константно се апелује и позивају најстарији, уколико се нису пријавили да се пријаве за вакцину, обзиром да су приоритет грађани старији од 70 година. Такође, позивају се грађани свих старосних доби да се пријаве, јер ће ускоро почети имунизација оних који нису у приоритетним групама. Медицински радници вакцинишу и мештане мањих и сеоских средина, који нису пријављени путем еУправе.


ВАКЦИНАЦИЈА ЧЛАНОВА ДИПЛОМАТСКОГ КОРА У СРБИЈИ

Влада Србије међу првима у свету омогућила је и имунизацију чланова дипломатског кора у Србији. Доступне су све четири вакцине.

Пријавило се и вакцинисано је близу 1.300 чланова дипломатског кора, носилаца посебних личних карата (дипломатске, службене, конзуларне и др).


ДОНИРАЊЕ ВАКЦИНА ЗЕМЉАМА У РЕГИОНУ

*14. фебруара - председник Вучић предао је премијеру Северне Македоније  Зорану Заеву први контингент  од 4.680 вакцина „Фајзер“, док је 24. фебруара министар Лончар предао македонском министру здравља још 3.510 доза „Фајзер“ вакцине.

*17. фебруара - Србија је донирала 2.000 вакцина „Спутњик В“ Црној Гори.

*У Србији је до сада вакцинисано приближно 5.000 здравствених радника из Републике Српске

*2. марта – председник Србије Александар Вучић уручио је председавајућем и члановима Председништва Босне и Херцеговине контингент oд 5.000 вакцина компаније „АстраЗенека“ које је Србија донирала БиХ, док је 12. марта испоручено још 5.000 доза вакцина „АстраЗенека“ из Србије.

*15. марта – у болници у Ужицу вакцинисани сви запослени у Уставном суду БиХ, на захтев тог суда, у сарадњи са Уставним судом Србије, Министарством здравља, МСП и Амбасадом РС у Сарајеву.

*23. марта - у Заводу за јавно здравље у Врању почела је вакцинација 105 новинара из Северне Македоније. Вакцине „Астра Зенека” за македонске новинаре обезбеђене су на захтев Македонске асоцијације новинара у сарадњи са Удружењем новинара Србије, а уз подршку кабинета председника Србије.

*23. марта - Председник Александар Вучић уручио респираторе и другу медицинску опрему за Републику Српску. Донацију преузео председавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

*24. марта - Привредна комора Србије (ПKС) објавила је да је у сарадњи са Владом Србије, обезбеђено 10.000 вакцина за привреднике и њихове запослене из региона.


ВАКЦИНАЦИЈА МИГРАНАТА

*24. марта у амбуланти у оквиру центра за мигранте у Крњачи почело вакцинисање миграната. Пријављено око 500 миграната.

Шефица Канцеларије УНХЦР у Србији Францеска Бонели истакла да је та агенција УН дубоко захвална властима Србије на томе што су избеглице укључене у план вакцинације.

 



ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА СЕЋАЊА НА СТРАДАЛЕ У НАТО АГРЕСИЈИ - 24. МАРТ, 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.


Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,
Владимир Милић, дванаест година,
Миомир Младеновић, четрнаест година,
Драган Димић, три године,
Јулијана Брудар, десет година,
Оливера Максимовић, дванаест година,
Мирослав Кнежевић, тринаест година,
Дајана Павловић, пет година,
Стеван Павловић, осам година,
Марко Симић, две године,
Милица Ракић, три године,
Иван Иванчић, седам година,
Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресl