| |     latinica | english  
Насловна
Посета ђака из Р. Србије Јасеновцу, 26.10.2023. године

Амбасадор Јелена Милић била је ко-домаћин за стотину ђака и професора београдских гиманзија, учесника првог студијског путовања у Јасеновац и Пакрац од краја оружаних сукоба у РХ. Иницијатор и организатор ове историјске посете био је Музеј жртава геноцида а кодомаћин Мар Крабулић његово преосведтенство владика Јован и Епархија Пакрачко-Славонска.   

Том приликом амбасадор Јелена Милић је истакла: “Велика је част и обвеза бити опет  у Јасеновцу,  данас поготову  са свима вама овде. Хвала вам. Речи искрене захвалности што сте баш ви, ђаци и наставници, овде у Јасеновцу у овако великом броју после толико времена, су уистину прво што сам истакалжелела да искажем. И
Музеј и владика  Јован негују хуман, достојанствен и  историјографски одговоран приступ култури сећања. Мада звучи подразумевајуће, такав приступ није, нажалост,  увек и од свих…..Недавно је јасеновац посетила и министарка правде РС Маја Поповић, у функцији и специјалног изасланика председника Вучића,  Јасеновцу.  Она је том приликом поручила да нас „страшни злочини и непочинства која су се десила према недужним јасеновачким жртвама обавезују да у себи и око себе искорењујемо мржњу и зло“. Истакала је да Србија са председником Александром Вучићем посвећена развоју и промоцији културе сећања „која је исцељујућа за будућност целог региона“, те да ће нас  „по томе да ли смо у томе направили искорак или не, памтиће нас наша деца и историја“.Ви сте, поштовани ђаци, и та наша деца која ће нас по томе памтити али и они који чине ове  важне искораке ка  исцељујућој култури сећања. Опет, хвала вам.Пијетет према невино страдалима, одговорност нас грађана да на време примећујемо и спречавамо нетолеранцију према другом, да осуђујемо и спречавамо организовану мржњу и насиље и не дозволимо да се  зла организове мржње, каква су и јасеновачка зла,  икад више понове, нас усмеравају на такав приступ култури сећања. Хуман и на научним чињеницама утемељен приступ. Он не искључује одговорност за почињено, наравно. Амбасада РС у РХ у потпуности подржава управо овакав приступ. Он води ка разумевању и толеранцији, те успоставља темеље за нормалан заједнички живот у миру и просперитету. Нажалост, свесни смо опет ових дана колико мир и просперитет  нису пуке фразе, већ циљеви за које се морамо свакодневно ангажовати. И зато је ваша посета важна.Поштовани владика Јован је, недавно, у серији својих  важних медијских наступа, указао на забрињавајућу околност – мали броја научних радова на тему Јасеновца, што горе описани приступ отежава. Надам се да ће можда и међу вама који сте данас овде, или у вашој генерацији изникнути стручњаци који ће се Јасеновцем и другим сродним темама бавити на тај начин.Све већа грађа МЖГ, недавно отворена Истраживачка библиотека у Јасеновцу, садржаји у епископској књижници у Пакрацу, све је то део важне инфраструктуре  неговања културе сећања на страхоте Јасеновца која се препознаје и цени и ван српских националних и државних оквира. Као амбасадор РС у РХ, сад већ дуже од годину дана, могу вам из прве руке сведочити како овакав приступ отвара врата ка просторима прихватања и суочавања  тамо где то пре, из различитих разлога,  није био случај. Он омогућава и чврсте темеље за преко потребно одмрзавање односа РС и РХ, на чију потребу је, без обзира на врло тешке околности, указао председник Вучић Будуцност Србије Александар Вуциц.
Драги учесници ове историјске посете, хвала вам још једном што сте данас овде. Надам се да ће вама боравак бити и користан и да це бити пример да и многи други ђаци из Србије, региона и сире почну редовно да посецују Јасеновац.”.     Јос једном хвала свим ђацима, наставницима Дејан Ристић  Милан Томасевић и свима другима укљуценом у органитацију и реализацију ове уистину историјске посете!


 



Састанак амбасадора Јелене Милић са градоначелником Града Загреба, г. Томиславом Томашевићем, 18.10.2023.

Амбасадор Јелена Милић 18. октобра 2023. године имала је пријатељски састанак са градоначелником Града Загреба, г. Томиславом Томашевићем. На састанку је било речи о стварању простора са сарадњу у областима од обостраног интереса.

 

 



Одлука о додели стипендија у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“ за школску 2022/2023 годину

Министар без портфеља задужен за координацију активности и мера у области односа Републике Србије са дијаспором, Ђорђе Милићевић је донео Одлуку о додели стипендија у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“ за школску 2022/2023 годину.
Кандати из Републике Хрватске којима је додељена стипендија су:


• Јован Синобад
• Милица Брадаш
• Лана Џелајлија
• Нина Џелајлија
• Стефанела Аћимовић
• Николина Алексић
• Катарина Јаковљевић
• Сара Кршић
• Сергеј Блажић
• Катарина Вучковић
• Бојана Никић
• Дарко Ђуричић
• Владан Смиљанић
• Нађа Ољача
• Александар Бајић
• Небојша Смиљанић



Одлука о суфинансирању пројеката Срба у региону за 2023. годину - 1. фебруар 2023.

Министар спољних послова Ивица Дачић донео Одлуку о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.


Одлуке су доступне на интернет презентацијама Министарства спољних послова Р. Србије, као и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.



Помен у Јеминовцу - 10.12.2022. године

Амбасадор Републике Србије Њ.Е. Јелена Милић присуствовала је молитвеном сећању српским цивилима из села у околини Пожеге страдалим децембра 1991. године. Молитвено сећање је одржано код спомен крста који се налази недалеко од села Јеминовац и том приликом амбасадор Јелена Милић је положила венац у помен недужним српским цивилима.



Комеморација српској породици Зец - 8.12.2022.

Амбасадор Републике Србије у Републици Хрватској Њ.Е. госпођа Јелена Милић присуствовала је комеморацији поводом обележавања 31.  године од бруталног убиства српске породице Зец из Загреба, коју су организовали Српско народно веће  и Антифашистичка лига. Комеморација је одржана код бившег планинарског дома “Адолфовац” на Сљемену, где су у ноћи између 7. и 8. децембра 1991. убијене дванаестогодишња Александра и њена мајка Марија, док је отац Михајло Зец убијен на загребачкој Трешњевци истог дана.

Фото: СНВ



Јавни позив за доделу националних признања Србима из региона и дијаспоре - 22. новембар 2022.

Министар спољних послова Р. Србије Ивица Дачић донео је одлуку којом је расписан Јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Национална признања за која се могу предложити кандидати:

Награда „Мајка Србија“ – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области  односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону у хуманитарним активностима, развијања и јачања међусобних веза, унапређивања економске сарадње, и другим активностима којима се доприноси матичној држави, дијаспори и Србима у региону.

Награда „Слободан Јовановић“ у области политике – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области политике и својим  активностима доприноси:
• јачању међународног угледа Републике Србије, дијаспоре и Срба у региону;
• промоцији Републике Србије у свету и афирмацији њених интереса
• побољшању положаја и права припадника дијаспоре и Срба у региону.

Награда „Михајло Пупин“ у области информационо – комуникационих технологија – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области информационо-комуникационих технологија и својим активним деловањем доприноси:
• истицању учешћа припадника дијаспоре и Срба у региону у даљем развоју светске технологије;
• развоју информационо – комуникационих технологија у Републици Србији.

Награда „Никола Тесла“ у области науке и проналазаштва – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области науке и проналазаштва, и својим активним деловањем доприноси:
• промоцији научних достигнућа и проналазаштва припадника дијаспоре и Срба у региону у свету;
• афирмацији и омогућавању примене савремених светских научних достигнућа у Републици Србији.

Награда „Доситеј Обрадовић“ у области образовања – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области образовања и својим деловањем доприноси:
• очувања културног, етничког, историјског и верског идентитета припадника дијаспоре и Срба у региону;
• остваривању културне, просветне и спортске сарадње дијаспоре и Срба урегиону са Републиком Србијом;
• унапређивању сарадње са верским заједницама.

Награда „Вук Караџић“ у области очувања српског језика и ћириличног писма припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области очувања српског језика и ћириличког писма и својим активним деловањем доприноси:
• употреби, учењу, чувању и неговању српског језика и ћириличког писма међу припадницима дијаспоре и међу Србима у региону.

Предлог за доделу националног признања може поднети:

• организација дијаспоре и организација Срба у региону,
• удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже додела националног признања,
• дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије;
• цркве и верске заједнице,
• предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији.

Подносиоци предлога могу да предложе највише по једног кандидата за доделу националног признања у свакој категорији.

Учесници јавног позива пријаву са пропратном документацијом достављају путем електронске поште на komunikacije@dijaspora.gov.rs најкасније до 2. децембра 2022. године, са назнаком „Јавни позив за доделу националних признања“.

Информације у вези са јавним позивом могу се пронаћи на интернет презентацији Министарства спољних послова Р. Србије, као и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Текст јавног позива 

Одлука о објављивању јавног позива



Амбасада угостила српски децу из Далмације - 12. новембар 2022.

Амбасада Р. Србије у Загребу угостила је седамнаесторо српске деце из Епархије далматинске, која живе у местима (селима) са већинским српским становништвом (Бискупија, Орлић, Уздоље, Рамљани, Врбник, Звјеринац, Риђане и Марковац).

Деца узраста од 3. разреда основне школе до 2. разреда средње школе боравили су у посети Загребу у организацији председнице УГ „Жене косовске долине“ Радмиле Берић и председника Општине Бискупија Милана Ђурђевића. Повод посете Загребу био је обилазак Сајма књига „Интерлибер“. На позив амбасадора Р. Србије у Р. Хрватској гђа. Ј. Милић, ученици су били и гости Амбасаде.

Приликом посете Амбасади, био је уприличен дочек од стране запослених, а добродошлицу су им пожелели амбасадор Р. Србије у Р. Хрватској гђа. Ј. Милић и изасланик Министарства одбране Р. Србије ппук. Бојан Величковић. Деци су подељени пригодни поклони, као што су књиге, пернице, школски прибор, мајице, качкети итд, које су обезбедили Амбасада, „Службени гласник“ из Београда, СКД „Просвјета“ из Загреба, Туристичка организација Београд, као и народна посланица Р. Србије С. Лакић.

Поред младих гостију, пријему у Амбасади су присуствовали и председница УГ „Жене косовске долине“ Радмила Берић са својим сарадницима, затим народна посланица Сања Лакић, свештеник Митрополије загребачко-љубљанске Богољуб Остојић са ђаконом Александром, представник „Службеног гласника“ гђа. Љубица Качавенда, као председник Општине Бискупија Милан Ђурђевић.

У сарадњи Амбасаде и Митрополије загребачко-љубљанске, истог дана група ђака обишла је и Саборни храм Преображења Господњег у Загребу. Домаћини у Храму су били свештеник Богољуб Остојић са својим ђаконом, док сe обиласку Храма придружио и генерелни секретар СКД „Просвјета“ Слободан Живковић.



Амбасадор госпођа Јелена Милић предала акредитивна писма председнику Р. Хрватске - 7. новембар 2022.

Амбасадор Р. Србије у Р. Хрватског Њ.Е. госпођа Јелена Милић предала је акредитивна писма председнику Р. Хрватске Њ.Е. господину Зорану Милановићу.

Фото: Кабинет председника Републике Хрватске



Положени венци поводом празника „Свих светих“ - 31. октобар 2022.

На позив Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске, министар саветник у Амбасади Р. Србије Јелена Сурла и аташе Ђорђе Жакула положили су венце на Гробницу народних хероја, као и на Партизанском гробљу на Мирогоју поводом обележавања празника "Свих светих".



Извршена примопредаја дужности у Министарству спољних послова - 27. октобар 2022. године

У Министарству спољних послова Републике Србије извршена је примопредаја дужности између одлазећег министра Николе Селаковића и новог шефа српске дипломатије Ивице Дачића.

Министар спољних послова Ивица Дачић и Никола Селаковић, који ће у новој Влади Србије водити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, разменили су, у искреном и отвореном разговору, мишљења о актуелним спољнополитичким изазовима са којима се суочавају Србија и њена дипломатија.

 



Министар Селаковић на министарском састанку учесница "Берлинског процеса" - 21. октобар 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић учествовао је у Берлину на састанку министара спољних послова учесница "Берлинског процеса", на коме је било речи о припреми самита ове иницијативе 3. новембра, али и о енергетској безбедности, мигрантској кризи и европским интеграцијама западног Балкана.

Министар Селаковић је после састанка изјавио да је на том скупу, коме је председавала министарка иностраних послова Немачке Аналена Бербок, било речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану.

Kако је навео шеф српске дипломатије, састанку су, осим министара са западног Балкана, присуствовали и министри спољних послова Аустрије, Чешке, Грчке, Хрватске и Бугарске, али и представници Италије, Уједињеног Краљевства, Француске и Пољске.

"На састанку је било речи о припреми самита 'Берлинског процеса' који ће бити одржан 3. новембра у Берлину, али се посебна пажња посветила питањима као што су енергетска безбедност, мигрантска криза, свакако европске интеграције западног Балкана. Било је речи и о формирању заједничког регионалног тржишта, сајбер безбедности, али и вишем степену културне сарадње међу партнерима на западном Балкану", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је пренео да је састанак у Берлину био прилика и за билатералне сусрете и да је са министрима спољних послова Северне Македоније и Грчке, Бујаром Османијем и Никосом Дендијасом разговарао о безбедносној, енергетској кризи у Европи, кризи која је изазвана повећаном стопом инфлације која је резултат рата.

Према његовим речима, са колегама из Северне Македоније и Грчке разговарао је и о изазовима са којима ћемо се сусретати у будућности.

Министар Селаковић је навео да је једна од посебних тема била мигрантска криза, зато што се Северна Македонија, Грчка и Србија налазе на југиосточној европској мигрантској рути, односно мигрантској рути која нашу позицију чини врло парадоксалном.
    
Шеф српске дипломатије је објаснио да мигранти долазе у Србију и Северну Македонију са територије земаља ЕУ, не са циљем да у њима остану, већ да би опет отишли у земље ЕУ.

"Још једном сам истакао важност заузимања и дефинисања јединствене европске позиције по овом питању, како би се заиста нашао ефикасан, делотворан и добар одговор на овај велики изазов и велики проблем са којим се суочава цела Европа", рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић се на маргинама скупа састао и са државним министром за Европу у Министарству иностраних послова Уједињеног Краљевства Леом Докертијем.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs
 



Говор министра спољних послова Николе Селаковића на седници СБ УН поводом извештаја о раду УНМИК - 18. октобар 2022.

Поштовани председниче Савета безбедности,
Уважени чланови Савета безбедности,
Поштована специјална представнице,

Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији.

Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену.

И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине.

Даме и господо,

Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба.

И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.  

Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.

Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога.  У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.

Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине.

Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато,  једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда.

Даме и господо,

Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу.

На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град.  Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону?

Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.

Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.

Даме и господо,

Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију.

Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.

Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези,   подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.

На крају,

Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава,  требало да се поштује од стране  свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању.

Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују.

Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност  која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.

Хвала.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs
 



Саопштење министра спољних послова Николе Селаковића - 30. септембар 2022. године

Колики је ниво лицемерја и самообмане у делу хрватског друштва потврђује и анализа „Хрватска између три мини фашизма“ објављена у тамошњој штампи.

Држава у којој неонацисти постављају табле у Јасеновцу, у којој је забрањена ћирилица, у којој улице и тргови носе имена усташких идеолога и терориста, која се храни ксенофобијом и страхом од суседа, има највише разлога да се плаши саме себе и унутрашњег екстремизма.

Неспорно је да у Хрватској постоје и они који се труде да негују антифашистичку традицију, међутим они би, пре него што крену да доцртавају Хитлерове брчиће на портрете председника Србије, унука жртве јасеновачког усташког нацизма, и највиших државних званичника Мађарске и Италије, требало да се позабаве питањем како је могуће да у 21. веку хрватска омладина парадира Миланом уз фалангистичке поздраве и повике „за дом спремни“.

Ко су родитељи тих младих људи, у каквим су школама они научени да то чине, и какво је то друштво у којем фашизам није само тајно опредељење или маргинална појава, већ нешто што се јавно и масовно манифестује, не само у хрватским градовима, већ и на улицама других држава? То су питања на која „Експрес“ и друге хрватске новине треба да дају одговор пре него што се острве на Србију, Мађарску или неког трећег. Уосталом, треба да знају да све особе са доцртаним Хитлеровим брчићима само могу да учине популарнијим у Хрватској.

Земља у којој се леве и десне политичке снаге надмећу у екстремизму и кокетирању са усташтвом треба да се погледа у огледало и излечи сопствене друштвене проблеме и противречности пре него што олако крене да лепи етикете комшијама.

Не може се из Блајбурга позивати на антифашизам, јер оно што ниче из семена мржње неминовно и рађа мржњу, параноје и страх од свега различитог.


Извор/Фото: www.mfa.gov.rs



Селаковић: Интензивна дипломатска активност у Њујорку, афирмисали смо нашу политику - 24. септембар 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић изјавио је да је делегација Србије завршила веома интензивну дипломатску активност у Њујорку у оквиру 77. Генералне скупштине УН, да је одржао укупно 100 састанака на маргинама тог заседања, а да је потписано 12 споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилику да се састане.


Министар Селаковић је навео да је Генерална скупштина УН била прилика да се на маргинама тог заседања одржи низ састанака са колегама министрима спољних послова из више држава света и са представницима како САД, односно њиховог Kонгреса, тако и са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијансе цивилизација, али и Светског економског форума.


"Kада се сведе рачуница овогодишње Генералне скупштине УН и састанака на маргинама, могу са поносом да кажем да је одржано укупно 100 сусрета, од тога 95 са министрима спољних послова и пет са представницима Америчко-јеврејског комитета, Алијасне цивилизација и Светског економског форума", навео је шеф српске дипломатије.


Министар Селаковић је нагласио да је то била одлична прилика да се афирмише оно што јесте наша политика, а да су колеге министри спољних послова из различитих држава на састанцима које је имао били под утиском након изванредног обраћања председника Александра Вучића на Генералној скупштини УН.


"Били су под утиском управо тог говора, говора који је потврдио доследно поштовање међународног права, поштовање улоге УН и поштовање важећих резолуција СБ УН од стране Србије која географски и по броју становника није велика земља, али земља која чврсто верује да је посвећеност малих и средњих земаља међународном праву најјачи савезник у нашој борби за заштиту наших виталних државних и националних интереса", нагласио је министар Селаковић.


Kако је пренео, било је изузетних разговора, како са представницима држава које су признале једнострано проглашену независност Kосова, тако и онима које то нису и које су још једном потврдиле своју подршку и посвећеност заштити виталног принципа неповредности територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава чланица УН.


"Ова година је била веома изазовна за УН. Мултилатерализам је у својесврсној кризи и за Србију је од виталног значаја да се мултилатерализам врати на сцену, да се ојачана улога УН врати на сцену и да наша борба за заштиту наших државних и националних интереса на Kосову и Метохији, а управо у светлу борбе за поштовање примене међународног права, релевантних одлука УН, као што је Резолуција 1244, остаје оно чиме ћемо се бавити и остаје нешто за шта ће се Србија борити. Управо та реафирмација улоге УН јесте нешто што гарантује и већи успех у тој борби", поручио је министар Селаковић.


Шеф српске дипломатије је истакао да су сусрети на маргинама заседања Генералне скупштине УН били одлична прилика да се закључи низ споразума, протокола и меморандума са представницима држава са којима је имао прилике да се састане.


"Укупно смо закључили 12 споразума, меморандума и протокола, а данас и завршили ову веома интензивну дипломатску активности потписивањем и Споразума о укидању виза на службене и дипломатске пасоше са Сенегалом", закључио је министар Селаковић.


Извор/Фото: www.mfa.gov.rs



Обраћање председника Републике Србије Александра Вучића на генералној дебати 77. заседања Генералне скупштине Уједињених нација - 22.9.2022. године

„Поштовани председниче Генералне скупштине,

Уважени генерални секретаре,

Екселенције,

Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се обратим у име Републике Србије.

Не замерите, због ограниченог времена, данас ћу прескочити терет формалности, куртоазна обраћања, поздрављање пристутних и одсутних и говорити директно о суштини онога због чега смо се састали.

Ја сам овде по ко зна који пут. Тежина тренутка у којем се налазимо обавезује ме да са вама поделим тешке речи, али истините. Све што данас овде радимо делује, најблаже речено, импотентно и бледо. Наше речи одзвањају шупље и празно спрам стварности са којом смо суочени. А та стварност је да овде заправо нико никога и не слуша, нико не тежи стварним договорима и решавању проблема и скоро сви воде рачуна само о задовољавању својих интереса, неретко газећи у том процесу основне принципе међународног права, бацајући под ноге Повељу УН и друге документе на којима је ова организација заснована. За то није крив ни Антонио Гутереш ни било ко из УН, већ оне силе које не воде рачуна ни о чему осим о задовољењу сопствених политичких, економских и на жалост, војних циљева.

Сведоци смо да доба у којем живимо одликује усложњавање глобалне геополитичке ситуације. Наша генерална дебата одржава се у условима нарушеног светског мира, у мери која није виђена још од Другог светског рата и од времена оснивања Уједињених нација. Глобални изазови са којима се суочавамо прете да из темеља измене међународну безбедносну архитектуру и угрозе успостављени међународно правни поредак. Овако сложена времена, захтевају пуно мудрости и заједништва како бисмо сачували мир као апсолутно најзначајнију тековину уткану и у саме основе организације Уједињених нација.

Желим да зато, прецизно и јасно изнесем пред Вас виђење о пет кључних изазова са којима смо данас суочени:

1. Повратак миру и очување глобалне стабилности;

2. Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације, као кључног приципа међународносг јавног права и односа међу државама;

3. Енергетска безбедност у условима глобалне кризе;

4. Финансијска сигурност сиромашних и земаља у развоју;

5. Снабдевеност храном у условима ратом пресечених глобалних линија снабдевања;

Актуелни глобални услови све чешће нас опомињу да принцип мирног решавања спорова нема алтернативу. Ово начело данас је важније више него икада и најбоље је описано у преамбули Повеље Уједињених нација у којој се позива да будемо толерантни и да заједно живимо у миру једни са другима као добри суседи. Одрицање од употребе силе и мирно решавање спорова стубови су на којима се заснива светска стабилност, али они морају бити праћени принципима попут неселективног поштовања Повеље Уједињених нација, примене обавезујућих резолуција Савета безбедности УН и основних начела важећег међународног јавног права.

Тачка 2: Очување територијалног интегритета и суверенитета међународно признатих држава, чланица ове организације;

Србија подржава територијални интегритет свих држава чланица УН, укључујићи, наравно, и територијални интегирет Украјине. На тај начин, понашали смо се одговорно, озбиљно у овом високом дому. Од многих говорника чули смо приче о агресији и нарушавању територијалног интегритета Украјине. Многи кажу да је то први сукоб на тлу Европе од другог светског рата. Али истина, да је први пут нарушен интегритет једне земље у Европи, и то Србије, која није извршила напад на било коју другу суверену земљу, се упорно прећуткује. Тражимо јасан одговор на питање које већ годинама постављам мојим саговорницима, лидерима многих земаља – у чему је разлика између суверенитета и територијалног интегритета Украјине и суверенитета и територијалног интегритета Србије, који је грубо нарушен, а чему многи од вас дају међународно признање и легитимитет? Никада ни од кога нисам добио рационалан одговор на то питање.

Подсетићу вас - Србија није ногом крочила на туђу територију, никада, нити угрозила територијални интегритет ма које суверене државе, да би било ко против ње интервенисао или провео агресију, онако како је то учињено 1999. године. То ипак није спречило 19 најбогатијих НАТО земаља да нападне једну суверену земљу и то без одлуке Савета безбедности Уједињених нација. То што је по завршетку оружаног сукоба потписан споразум са НАТО чије одредбе су предвиђале усвајање Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, а којом је потврђен и гарантован делимични суверенитет и потпуни територијални интегритет Србије, није спречило многе државе Запада да признањем једнострано проглашене независности такозваног Косова изнова погазе територијални интегритет наше земље, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244.

Управо због оваквог искуства кроз које је Србија прошла и још увек пролази, уверен сам да имам пуно право да на овом месту цитирам речи великог Мартина Лутера Kинга - неправда учињена било где је уједно и претња правди свуда. Ове речи стоје као подсећање, али и опомена свима нама.

Без обзира на то што још увек и сами осећамо последице грубог кршења основних одредби међународног јавног права, ми од темељних принципа Уједињених нација не одустајемо. Наставићемо да се залажемо за доследно поштовање начела неповредивости граница, уважавање суверенитета и територијалног интегритета свих осталих држава чланица Уједињених нација. Упркос оваквом нашем ставу, многи у овој сали и данас имају проблем са поштовањем територијалног интегритета Србије. Питате се зашто? Зато што они поседују силу, а ми смо у њиховим очима мали и слабашни. Међутим, као што сте могли да чујете, ми ипак имамо снаге да на овом месту изнесемо истину.

Eкселенције,

Посебну захвалност дугујемо свим оним државама чланицама Уједињених нација, а оне у овом тренутку чине већину у овој Скупштини, које подржавају територијални интегритет Републике Србије, посебно на простору и територији Косова и Метохије. Додатно охрабрује што се број земаља које подржавају позиције Србије увећао у периоду између одржавања две седнице, што је тренд који се мора наставити, јер је од посебног значаја да останемо верни основним принципима утканим у Повељу Уједињених нација, попут начела неповредивости граница.

Република Србија и ја, као њен председник, веома стрпљиво и са много добре воље трагамо за компромисом у вези са Kосовом и Метохијом, под покровитељством Европске уније, а у оквиру дијалога Београда и Приштине. То је тежак процес, он траје већ дуже од десет година, али ми не видимо алтернативу. Боље је сто година преговарати него један дан ратовати. Надам се да ћемо доћи до обострано прихватљивог решења, заснованог на компромису, зато што је то апсолутно једини начин да постигнемо наш циљ, а то је успостављање дуготрајног мира,  као предуслова просперитетног живота за Србе и Албанце и за цео регион. Све друге опције смо већ истрошили и, бар што се тиче Србије, не желимо ни у сну да се враћамо на стазе сукоба, конфликта и крвопролића. Регион Балкана не може да поднесе још један сукоб. Ја се уздам да ћемо у том напору имати добру вољу и разумевање наших међународних партнера, зато што и они добро знају да су неке раније одлуке њихових влада биле лоше и да нису радиле за будућност нашег региона и светског мира. Београд овај процес води у веома комплексним околностима у којима је присутан хибридни рат и прљава кампања у делу међународне јавности против наше земље на различитим пољима. Довољно је да вас само подсетим на цитате и наводе светских медија да ће Србија напасти своје суседе и да представља претњу по регионалну стабилност. Наравно, то се никада није догодило, и то је била само једна у низу бројних лажи против Републике Србије. Србија је окарактерисана као потенцијални фактор дестабилизације у региону, само зато да не би говорила истину - да принцип неповредивости граница мора подједнако да важи за све. Србија је била и биће фактор стабилности у целом региону. Србија, упркос многим неистинама и фалсификатима, подржава Дејтонски мировни споразум, територијални интегритет Босне и Херцеговине и интегритет Републике Српске унутар Босне и Херцеговине.
 
Ми смо, са друге стране, уверени да народи Балкана имају капацитет да наставе суживот у будућности као пријатељи и партнери који имају заједничку визију чланства у уједињеној Европи. То добро знам, зато што смо већ превазишли многе баријере које су између наших народа стајале годинама и коштале су нас хиљада живота и протраћене будућности. Србија и Албанија, на пример, данас имају најближе и најпријатељскије односе у целој својој вишевековној заједничкој историји на простору Балканског полуострва.

Било је потребно само да трезвено и прагматично разговарамо о нашој будућности, а не о нашој прошлости. Да разговарамо о томе како да решимо проблеме који муче наше људе, наше компаније, раднике, студенте и предузетнике. Много смо дискутовали и сами смо дошли до бројних решења која су већ укинула баријере које су између нас постојале без икаквог рационалног разлога. Пре свега у економији, трговини и протоку људи и капитала. Србија, Албанија и Северна Македонија већ три године имплементирају пројекат Отворени Балкан који има јасну визију– отворити регион за људе, за робу, услуге, за капитал и компаније, да бисмо добили подручје које ће трајно бити ослобођено тензија, напетости и конфликта.  Поред неупитне заједничке економске користи коју ова иницијатива са собом доноси, она има и ширу димензију, пре свега у спајању људи различитих култура и промоције диверзитета, што свакако доприноси општем развоју друштава у овом делу Европе. Србија и на овај начин, заправо, наставља да доприноси миру, стабилности и процесу помирења у региону, а чиме свакако даје значајан допринос и безбедности на глобалном нивоу.

Имали смо за то и инспирацију у речима једног од највећих дипломата у историји и великог генералног секретара Уједињених нација Дага Хамаршелда да ова организација није креирана да људску врсту одведе у рај, већ да човечанство спаси од пакла.
 
Даме и господо,

Тек што смо сузбили глобалну пандемију, већ смо се суочили са новим изазовима какве у овом веку нисмо очекивали. Док као човечанство, корак по корак, убрзано напредујемо на технолошком плану, пред нама су се појавили егзистенцијални проблеми попут енергетске безбедности, финансијске сигурности држава у развоју, али и поремећаја у ланцу снабдевања основним животним намирницама. Солидарност која је била неопходна у борби против пандемије, у још већој мери је потребна данас када су угрожене основне потребе људи за храном и енергентима.

Република Србија своју енергетску безбедност посматра као неодвојиви део националне сигурности и као кључни предуслов за наставак економског развоја и напретка наше земље. Настојимо да обезбедимо континуитет снабдевања енергентима, али делимо забринутост због актуелних геополитичких изазова који угрожавају светску и европску енергетску стабилност. Остајемо посвећени проналажењу решења која би могла да имају трансформациону снагу у покушајима да постигнемо регионалну и европску енергетску сигурност. Желео бих да нагласим да је Република Србија успела да током актуелне кризе сачува континуитет у снабдевању енергентима. Ипак, остајемо витално заинтересовани за диверсификацију извора снабдевања, додатна улагања у енергетску инфраструктуру, али и у бржи и ефикаснији развој капацитета заснованих на обновљивим изворима снабдевања.

Ми смо управо у Уједињеним нацијама текућу декаду назвали деценијом одрживије и отпорније будућности, деловања и трансформације. Она то мора и да остане, али у мало бржем ритму! Неравномеран развој, али и финансијска угроженост земаља у развоју, проузрокују додатна друштвена раслојавања и неминовно воде ка новим антагонизмима. Равномеран развој не сме бити ограничен, нити условљен ни географски ни политички, већ мора бити омогућен свим људима без обзира на етничку, расну, културну или верску припадност.
 
Пред нама је још један веома важан изазов који заједничким снагама морамо да превазиђемо, а то је изналажење најефикаснијег начина да се избегну последице које актуелна међународна криза оставља по глобалну сигурност снабдевања храном. Развој ситуације је изузетно алармантан, а реалност је да смо погођени сви, без изузетка. Растућа цена хране и њена доступност постале су додатни проблем. Задатак свих нас је да пронађемо оперативна и ефикасна решења која никога неће изоставити. На нама државама, као најзначајнијим међународним субјектима, је да се појединачно укључимо у координацију мера, пре свега доприносећи овом племенитом задатку на националном нивоу, како бисмо сачували оно највредније – људске животе и њихово достојанство.

Тема овогодишње Генералне дебате нас упозорава на драгоценост тренутка и повезаност изазова на међународном плану. Кризе са којима се суочавамо нас подсећају на важност отворене комуникације. Не треба много мудрости да бисмо закључили да се изазови савладавају успешно само уколико се правилно уоче њихови узроци. Србија сматра да је императив да актуелни изазови ни на који начин не смеју продубити поделе у свету, а да већ очигледна и тенденциозна поларизација на глобалном плану треба да уступи место принципима мултилатерализма.

Желео бих да истакнем да Република Србија учествује у колективним напорима за достизање циљева одрживог развоја и спровођење Агенде 2030. Србија дели визију генералног секретара о будућности глобалне сарадње на начин како је то утврђено Нашом заједничком агендом и снажно подржава инклузиван, умрежен и ефикасан мултилатерализам, као најбоље средство за одговор на најхитније изазове човечанства.
 
Даме и господо,

Мултилатерализам, колективна акција и заједничка одговорност су неизоставни елементи наших досадашњих дискусија, али дозволите ми да укажем да је полазна основа сваког таквог конструктивног ангажмана – солидарност.

На крају, желим да потврдим да ће Република Србија наставити да буде поуздан партнер у остваривању заједничких циљева дефинисаних у оквиру Уједињених нација, чврсто верујући да је то најбољи пут којим можемо изградити бољи свет за нас и наше будуће генерације. Али не смемо да заборавимо да су Уједињене нације снажне онолико колико поштујемо заједнички усаглашене одлуке и акте ове организације.

Цитирао бих нешто што смо чули 23 пута до сад, а то је: Повеља Уједињених нација је једини стандард који се мора поштовати. То смо чули од свих. У случају Републике Србије, њих 17 од 23 који су говорили о Повељи УН и резолуцијама УН је прекршило међународно јавно право и нису поштовали правила установљена у Уједињеним нацијама. Надам се да ћемо моћи да превазиђемо све потешкоће и учинимо да правила и процедуре буду исти за све на свету. У супротном, не видим излаз на крају тунела. Хвала на пажњи. Живела Србија!“

Извор/Фото: www.predsednik.rs

 



Председник Вучић председавао Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан - 3. септембар 2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић председавао је Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан заједно са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Димитром Ковачевским. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић, председавајући Већу министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, министар спољних послова и трговине Мађарске Петер Сијарто и министар спољних послова Републике Турске Мевлут Чавушоглу.

Отварајући Самит лидера у оквиру иницијативе Отворени Балкан, Председник Вучић је поручио да никада није више пажње и енергије усмерено на успех овог пројекта од оснивања, те да од успеха Отвореног Балкана зависи и колико ће земље чланице успети да осигурају добру економску будућност својих земаља, као и учвршћивање мира и стабилности у региону.

„Надамо се да ће иницијатива Отворен Балкан додатно доприносити економском јачању и повезивању, али и пружити могућност, која је за нас од великог значаја, а то је да говоримо у региону једним гласом и када се ради о кључним питањима од интереса за све наше земље и за регион у целини. Досадашњи прогрес није мали, али лагао бих када бих рекао да смо увек задовољни темпом напретка. Чини ми се да увек можемо брже и снажније и боље. Успостављањем зеленог коридора Отвореног Балкана за транспорт прехрамбених производа довео је до раста трговине од 17 одсто у овом сектору. Такође, отварање наменских возних трака на граничним прелазим je скратио чекање са неколико сати на 10 до 15 минута, што немерљиво олакшава пословање компанијама из Србије, Албаније и Северне Македоније“, нагласио је председник Вучић истичући да су у току дана потписана документа, као резултат посвећености и рада и израз опредељености свих чланица Отвореног Балкана да у будућности сарадња достигне још виши ниво.

Према речима председника Вучића, међу потписаним документима је и Споразум о механизмима за обезбеђивање несметаног снабдевања основним животним намирницама унутар региона Отвореног Балкана, који предвиђа несметану трговину одређених прехрамбених намирницама унутар иницијативе и уколико нека од земаља чланица донесе одлуку о забрани извоза тих намирница.

„Оперативни план у области цивилне заштите, је наставак претходног споразума о сарадњи у цивилним и ванредним ситуацијама из јула 2021. године“, рекао је председник указавши да је посебно мудра идеја албанског премијера Едија Раме резултирала потписивањем Меморандума о разумевању у области кинематографије и аудио визуелних активности чиме ће се основати заједнички копродукциони фонд "Отвореног Балкана" за филмске професионалце.

Такође, председник Вучић је оценио да ће издавање првих радних дозвола и регистрационих бројева бити прекретница која ће усмерити развој привреде наше три земље и додао да је посебно важно оснивање радне групе за превенцију криза пред долазећу тешку зиму.

Председник Вучић се осврнуо и на међународни сајам вина Винска визија, организован у оквиру иницијативе Отворени Балкан, истичући да су три земље чланице показале да једну тако важну и изузетну тешку манифестацију могу да организују на највишем светском нивоу, доводећи највећи део својих винарија, најпознатије светске винарије и промовишући главне градове и своје земље.

Председник Вучић је посебно захвалио премијеру Црне Горе, председавајућем Савету министара Босне и Херцеговине, али и шефовима дипломатије Мађарске и Турске, што су дошли у Београд на Самит.

"Ви нисте наши гости, ми смо толико везани и потребни једни другима а то показује и учесталост наших сусрета. Верујем да ћемо, без обзира што неки нису формално део Отвореног Балкана и што неки неће бити, моћи да развијамо даљу могућу сарадњу“, додао је председник Вучић додајући да су односи земаља унутар иницијативе на историјском максимуму.



Након обраћања учесника и гостију на Самиту, Председник Вучић је поручио су за све земље учеснице иницијативе "Отворени Балкан" мир и стабилност од кључног значаја, без обзира на то што немају иста мишљења о свим политичким догађајима и питањима. Такође је истакао да се све земље које учествују на Самиту, налазе на европском путу и да су му посвећене. Зато је замолио европске партнере да покажу поштовање и више разумевања према региону Балкана и захвалио представницима ЕУ на томе што поштују одлуку Србије, Албаније и Северне Македоније да направе пројекат какав је Отворени Балкан.

Извор/Фото: www.predsednik.rs
 



Одлука о додели стипендија у оквиру Пројекта "Србија за Србе из региона"

Обавештавамо да је Министaрство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије донело Одлуку о додели стипендија у оквиру Пројекта "Србија за Србе из региона" за школску 2021/2022. годину.


Кандидати из Републике Хрватске којима су додељене стипендије су:


• Антић Милош
• Арбутина Милица
• Берић Милош
• Војводић Лука
• Ђурановић Теодора
• Јаковљевић Тихана
• Катић Миа
• Кулаузов Рељић Никола
• Лакић Ана
• Лунић Сара
• Милић Лана
• Остојић Милица
• Стајић Михајло
• Зунапац Немања



Селаковић: Србија је посвећена поштовању међународног права и дијалогу - 10. јун 2022.

Министар спољних послова Никола Селаковић учествовао је у Солуну на састанку министара спољних послова у оквиру Самита Процеса сарадње у југоисточној Европи и нагласио да је то била одлична прилика да Србија афирмише ставове и позицију по питањима важним не само за регион, него и за глобална кретања, а који се односе на принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета и посвећеност Србије дијалогу.

Министар Селаковић изјавио је након састанка да је Србија посвећена поштовању међународног права и дијалогу.

“То је наша чврста позиција када је реч о поштовању основних принципа међународног права и Повеље УН, као што је принцип заштите територијалног интегритета и суверенитета, али и посвећеност Републике Србије ономе што јесте мирно решавање спорова, посвећеност дијалогу не само у нашем случају, дијалогу Београда и Приштине, него уопште дијалогу као основном инструменту дипломатије у тражењу решења за оно што јесу спорна питања”, навео је шеф српске дипломатије.

Према његовим речима, већина учесника је подржала дијалог Београда и Приштине, а неке од држава чланица, као што је била представница Румуније, отворено су исказале не само подршку већ и поштовање према ономе како Србија под председником Александром Вучићем успева да ради. Министар је пренео да су и поједине државе позвале Приштину да се више укључи у дијалог и конкретним својим гестовима и активностима покаже да јој је заиста до дијалога и стало.

Селаковић је навео да је на састанку министара спољних послова главна тема била Украјина и дешавања која су везана за ратне сукобе, као и да се разговарало и о томе какве последице тај сукоб може да остави по европске интеграције западног Балкана.

Шеф српске дипломатије навео је да ће на Самиту Процеса сарадње у југоисточној Европи имати част да представља председника Србије и нашу државу, с обзиром на то да је председник Алексадар Вучић на састанку са немачким канцеларом Олафом Шолцом.

“То је не само прилика да се афирмишу ставови и вредности за које се ми боримо већ да се конкретно боримо оваквим врстама наступа и састанцима које имамо на маргинама оваквих догађаја за оно што јесу главни ставови и циљеви наше спољне политике”, закључио је министар Селаковић.

На маргинама Самита у Солуну министар Селаковић имао је и билатералне састанке са шефовима дипломатија Словеније и Северне Македоније, Тањом Фајон, односно Бујаром Османијем, као и са замеником министра иностраних послова Босне и Херцеговине Јосипом Бркићем, са којима је разговарао о билатералним и регионалним питањима.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs



Селаковић: Развој региона није могућ без очувања стабилности и унапређења добросуседских односа - 10. јун 2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је данас да савремена геополитичка дешавања потврђују колики је значај унапређења регионалне сарадње и вођења одговорне регионалне политике, која пре свега подразумева решавање свих отворених питања дијалогом.

Селаковић је, обраћајући се учесницима министарског састанка Процеса сарадње у југоисточној Европи, који се одржава у Солуну, констатовао да развој региона није могућ без очувања стабилности и унапређења добросуседских односа, чему је Република Србија у потпуности посвећена.

Србија ће, према његовим речима, наставити потпуно посвећено да промовише здраве односе са свима у региону, засноване на узајамном поштовању, разумевању и опредељењу за заједничку европску будућност.

„Политика проширења свакако представља један од најзначајнијих инструмената Европске уније, и то не само за обезбеђивање стабилност региона и његов даљи економски просперитет, већ и за стабилност и безбедност читаве ЕУ. Управо због тога, од посебног значаја је наше заједничко ангажовање, у светлу позиционирања према институцијама ЕУ, ради формирања позитивног имиџа региона, као и одржавања питања од интереса за регион у фокусу ЕУ“, навео је шеф српске дипломатије.

Пуноправно чланство у Европској унији јe, према његовим речима, један од спољнополитичких приоритета Републике Србије, и верујемо да је место читавог региона у ЕУ, јер без његовог укључивања, европски политички и економски простор неће бити потпун.

Осврћући се на ситуацију у Украјини, поручио је да је Србија у потпуности привржена поштовању начела територијалног интегритета и политичке независности држава, као једног од основних принципа међународног права.

„Као што смо посвећени очувању суверености и целине своје територије, Република Србија се исто тако залаже за поштовање територијалног интегритета других суверених држава, самим тим и Украјине. Желим посебно да истакнем да је Република Србија принципијелно посвећена мирном решавању спорова и да, у том смислу, подржава све напоре који су усмерени на преговоре. Такође, спремни смо да пружимо сваку врсту хуманитарне помоћи угроженом становништву и да учествујемо у обнови градова у Украјини“, казао је Селаковић.

Министар спољних послова Србије обратиће се данас и учесницима Самита Процеса сарадње у југоисточној Европи и бити у прилици да одржи низ билатералних састанака на маргинама скупа у Солуну.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs



Председник Вучић положио заклетву - 31. мај 2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

 
"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Oпширније...
Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума - 29. мај 2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.
 
"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.
 
Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.
 
Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.
 
На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.
 
Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.
 

Извор/Фото: www.predsednik.rs



Селаковић: Србија ће се свим дипломатским и политичким средствима борити против захтева тзв. Косова у СЕ - 20. мај 2022.

Министар спољних послова Србије поручио је да је данашње, 132. заседање Комитета министара Савета Европе, била прилика да се јасно изложе наши ставови по питању ситуације у Украјини и проблема који ће се у будућем времену наћи пред СЕ, а то је захтев тзв. Косова за чланство у овој организацији.

Селаковић је истакао да је тим поводом у Торину разговарао са генералном секретарком СЕ Маријом Пејчиновић Бурић, која је, како је подсетио, показала велико разумевање за наше ставове још када је почетком године бавила у званичној посети Србији, а министар је навео и да је разговарао са министрима спољних послова Данске, Ирске, Исланда, Азербејџана, Јерменије, Грузије, Молдавије, као и заменицима шефова дипломатија Украјине и Словачке.

"Ово је била прилика да их ближе упознам са нашим ставовима и позицијом по питању захтева тзв. Косова за чланство у СЕ", рекао је Селаковић, указавши да је реч о убедљивој већини држава које су до сада увек биле на нашој страни и које су имале јасан и принципијелан став подршке територијалном интегритету и суверенитету Србије, док је, према речима министра, сусрет са колегама из Ирске и Исланда био мотивисан тиме што су те државе чланице Бироа комитета министара СЕ, додавши и да је Ирска данас од Италије преузела председавање Комитету министара СЕ за период од наредних шест месеци.

"И овом приликом Србија је потврдила да је једна од ретких европских држава која има врло јасне ставове по питању основних начела спољне политике, односно, да се руководи основним начелима Повеље УН, да поштује територијални интегритет и суверенитет других држава и да поштује међународно признате границе", рекао је Селаковић, нагласивши да су данас неки говорници, представници седам или осам држава, на један непринципијелан начин говорили о поштовању територијалног интегритета и суверенитета неких европских држава, док неке друге државе чији је територијални интегритет нарушен, као што је Србија, нису ни поменули.

Селаковић је казао да је евентуални захтев за пријем Приштине у СЕ директно у супротности са најмање два члана Статута СЕ, указавши да је то је акт који је у супротности са Резолуцијом СБУН 1244, као и да је то акт директно уперен против очувања јединства СЕ, а да је јединство међу државама једно од кључних начела које је дефинисано Сатутом СЕ.

"Свака врста аргументације да је тзв. Косово 'црна рупа' у Европи, где апсолутно није присутан СЕ са свим оним вредностима које заступа, није тачна, јер СЕ се у статусно неутралном присуству налази и на територији наше јужне покрајине, где учествује у организацији и спровођењу различитих пројеката", рекао је Селаковић поновивши да то никако не може да буде аргумент који користи супротна страна.

"Уколико дође до развоја ситуације у том смеру, Србија ће се свим дипломатским и политичким средствима борити против тога, а уверен сам да у тој борби нећемо бити сами", закључио је Селаковић.


Извор/Фото: www.mfa.gov.rs



Селаковић: Захтев тзв. Косова за чланство у СЕ у супротности са правилима и нормама ове организације - 20. мај 2022.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас на 132. Министарском састанку Савета Европе који се одржава у Торину.

У обраћању Селаковић је подвукао да се спољна политика Србије заснива на поштовању начела међународног права, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и да сматрамо веома погрешним нарушавање ових принципа у случају било које државе, али и у случају Србије.

„Наш однос према овим принципима је веома јасан. Иако се чини да су неке државе вођене начелом „Quod licet Iovi non licet bovi" (Што приличи богу, не приличи волу), Србија остаје посвећена основним принципима међународног права“, нагласио је министар. Он је додао да је поштовање ових принципа данас важније него икада, уједно, указавши и да Комитет министара Савета Европе у својим одлукама и декларацијама често експлицитно инсистира  на њима.

„Разматрање захтева тзв. Косова за чланство у Организацији, који је правно недопустив, довело би у питање њен кредибилитет. Нагласићу да је овакав потез Приштине за нас апсолутно неприхватљив, а на грубо кршење нашег територијалног интегритета бићемо принуђени да снажно одговоримо свим расположивим дипломатским средствима“, истакао је Селаковић.

Министар је навео да Србија подржава сваки ангажман Савета Европе на КиМ који има за циљ унапређење стандарда у домену људских права, владавине права и демократије, а који је у складу са Резолуцијом Савета Безбедности УН 1244 и статусно неутралним приступом Савета Европе.

Према речима министра, приштинске власти нису показале заинтересованост за поштовање обавеза преузетих у дијалогу у Бриселу, посебно када је у питању заштита права Срба и других неалбанских заједница, на шта се константно упозорава и у извештајима генералног секретара УН о раду УНМИК-а.

„Захтев за чланство за Приштину представља политички циљ, а не вредносно опредељење и јесте покушај да се ова организација злоупотреби. То је дубоко у супротности са нормама и правилима Савета Европе, других међународних организација и међународног права“, истакао је шеф српске дипломатије, додавши да је ово још један јасан показатељ да Приштина нема намеру да до било каквог решења долази путем дијалога, већ се по ко зна који пут одлучила за унилатерални приступ.

Селаковић је казао да се Србија залаже и промовише начела и вредности Савета Европе, указујући да је то важан сегмент нашег пута ка чланству у  ЕУ, којем смо у потпуности посвећени.

Министар је нагласио да Србија са посебном пажњом прати последице трагедије у Украјини, пре свега на цивилно становништво, као и да ће наставити да пружа хуманитарну помоћ и уточиште онима који се нађу на територији наше земље.


Извор/Фото: www.mfa.gov.rs



Селаковић: Србија активно укључена у сузбијање тероризма, радикализма и екстремизма - 11. мај 2022. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас у Маракешу на Министарском састанку Глобалне коалиције за борбу против ИСИЛ-а.

Селаковић је поручио да се Србија залаже за мултилатерални аспект борбе против тероризма и да сматра да Уједињене нације треба да буду кључни форум за међународну сарадњу на овом пољу.

Министар је навео да наша земља испуњава све међународне обавезе у контексту спровођења резолуција Савета безбедности УН, а посебно оних које се односе на увођење ембарга на извоз наоружања, укључујући и забране које се односе на недржавне актере, терористичке организације и са њима повезане појединце, посебно напоменувши и да је Србија потписница 15 међународних конвенција за борбу против тероризма.

„Учествујући у мултинационалним мисијама за одржавање мира у оквиру УН и ЕУ, Србија на конкретан начин доприноси очувању регионалне и глобалне безбедности“, рекао је Селаковић, одавши почаст припаднику Војске Србије, потпуковнику Дејану Станојевићу и његовим колегама, који  су 29. марта трагично изгубили живот у мисији Уједињених нација у Демократској Републици Конго.

„Србија не умањује значај и важност других међународних форума, због чега се од самог почетка придружила Глобалној коалицији и несебично даје свој допринос међународним напорима у борби против ИСИЛ, превасходно кроз различите форме донација у војној опреми и муницији и учествовањем у обукама безбедносних снага Ирака“, нагласио је министар и додао да Србија, као земља кандидат за чланство у Европској унији, пун допринос даје активним учешћем у оквиру европских политика у борби против тероризма, а  има и развијену стратешку сарадњу са ЕУРОПОЛ-ом.

Министар је посебно нагласио да Србија има инструменте у свом кривичном законодавству да спречи и казни подстицање, организовање и учешће својих грађана у ратовима или сукобима у страним државама, те је информисао и да су правосудни органи Србије окончали поступке против 7 лица која су била ангажована на страним ратиштима, а да у току је више истрага против лица повезаних са терористичким деловањем.

Шеф српске дипломатије поручио је да је борба против тероризма, радикализма и екстремизма од приоритетног значаја, и да је Србија активно укључена у сузбијање тих изазова и претњи на домаћем, регионалном и међународном плану.



Парастос страдалим Србима у Окучанима - 2. мај 2022. године

Отправник послова а.и. Давор Тркуља присуствовао је парастосу Србима страдалим у војној акцији "Бљесак", који је одржан 2. маја 2022. године у храму Светог Великомученика Димитрија у Окучанима. Парастос је служио епископ пакрачко-славонски Јован.

 



Плазма спортске игре младих - 29. април 2022. године

Отправник послова а.и. Давор Тркуља присуствовао је свечаном отварању 26. Плазма спортских игара младих, које је одржано у Ријеци, 29. априла 2022. године.



Одлука о суфинансирању пројеката Срба у региону за 2022. годину - 13. април 2022.

Министар спољних послова Р. Србије Никола Селаковић донео је Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, а по основу конкурса који је био отворен од 23. фебруара до 9. марта 2022. године.

Одлука је доступна на интернет презентацијама Министартва спољних послова Р. Србије, као и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Такође, наведену одлуку можете преузети и на линку.



Пријава за гласање у иностранству истиче 3. марта у поноћ - 10. март 2022.

Републичка изборна комисија подсећа држављане Р. Србије, који су уписани у Јединствени бирачки списак, да рок за пријаву за гласање у иностранству на расписаним изборима заказаним за 3. април 2022. године, истиче 12. марта у поноћ.

Позивамо вас да остварите своје бирачко право на предстојећим председничким и парламентарним изборима, и свој захтев за гласање у иностранству проследите најближој амбасади или конзулату Р. Србије.

Уколико се налазите у Р. Хрватској, своје захтеве можете да доставите путем електронске поште или лично, Амбасади Р. Србије у Загребу, или генералним конзулатима у Вуковару или Ријеци.

Видео:



Поново ради биоскоп – Портрети: Соња Савић, од 7. до 10. марта 2022. године у биоскопу Тушканац у Загребу - 4. март 2022.

Амбасада Р. Србије у Загребу и Српско народно веће, заједно са биоскопом „Тушканац“ у Загребу и Југословенском кинотеком из Београда, организују филмску манифестацију „Поново ради биоскоп“, која је ове године посвећена прослављеној глумици Соњи Савић. Дани српског филма, али и филмова југословенске кинематографије, биће одржани од 7. до 10. марта 2022. године у биоскопу „Тушканац“ у Загребу.

Поред репертоара, који садржи низ филмова из богате стваралачке биографије глумице Соње Савић, посетиоци ће имати прилику да погледају и изложбу „Девојка из града” Уметничке галерије „Надежда Петровић” из Чачка, која ће бити представљена у фоајеу биоскопа „Тушканац“. Изложба је део сталне поставке у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Соњином родном граду Чачку, а њен најважнији део чине Соњини видео радови. Међутим, са друге стране сама изложба даје осврт на њен живот и стваралачку биографију.

Циљ ове манифестаије јесте промоција српске културе и кинематографије у региону, те да се публика у Хрватској подсети на велике личности и ствараоце југословенског и српског филма, који су оставили неизбрисив траг у режисерском и глумачком опусу, не само у Србији, већ и у државама региона и широм света.

Ова манифестација, део је већ успостављене традиције приказивања српског и југословенског филма у Хрватској, који се одржавају годинама уназад, а у чијој реализацији, поред Амбасаде Р. Србије у Загребу, несебично учествују Српско народно веће из Загреба, кустошки тим биоскопа „Тушканац“ и Југословенска кинотека из Београда. Ове године посебна захвалност на подршци у реализацији манифестације „Поново ради биоскоп“ припада „Пинк филму“, затим г. Предрагу Бамбићу из „Монтаж“ д.о.о. Београд, „Центру филм“ и „Делтавидеу“ из Београда, који су значајно допринели да филмски репертоар садржи једне од најквалитетнијих филмских дела, овековечених у маестреалим наступима глумице Соње Савић.



Селаковић разговарао са шефом Делегације ЕУ и амбасадорима држава чланица ЕУ - 1. март 2022

Министар спољних послова Никола Селаковић састао се са шефом Делегације ЕУ Емануелом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованим у Србији.

Министар Селаковић упознао је присутне амбасадоре са Закључком Савета за националну безбедност, који је Влада Србије усвојила 27. фебруара поводом ситуације у Украјини.

Шеф српске дипломатије је поручио да Србија изражава најискреније жаљење због избијања кризе и сукоба у Украјини, истакавши да сматрамо веома погрешним нарушавање територијалног интегритета и суверенитета сваке државе, па самим тим и Украјине. С тим у вези, Селаковић је подсетио да наша земља веома јасно позива на поштовање принципа међународног права, указавши да је то основа наше спољне политике.

Селаковић је подвукао да наша земља даје пуну подршку преговорима две стране и свим кредибилним међународним напорима за изналажење мирног и политичког решења кризе у Украјини.

Србија ће, како је истакао, у овим изазовним временима наставити да доследно чува мир и стабилност у Југоисточној Европи, истакавши да и савремени изазови показују да се све несугласице на нашем континенту морају решавати мирним средствима и дијалогом.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs



Конкурс за суфинансирање пројеката за регион 2022 - 24. фебруар 2022.

Министарство спољних послова Р. Србије - Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписало је конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону, а који за циљ имају: употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличног писма, као и чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње Р. Србије и Срба у региону.

Конкурс је отворен од 23. фебруара до 9. марта 2022. године.

Детаљне информације о конкурсу могу се пронаћи на интернет страници Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону или Министарства спољних послова Р. Србије.

Сви заинтересовани, чији пројекти испуњавају услове предвиђене конкурсом, своје пријаве могу да поднесу путем веб платформе, која се налази на интернет презентацији Министарства спољних послова Р. Србије, односно Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.



Пријављивање за гласање у иностранству до 12. марта - 16. фебруар 2022.

Поводом предстојећих избора у Републици Србији, расписаним за 3. април 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 12. марта 2022. године у поноћ), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.
Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на изборима, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати орема месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје бирачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs



Вучић: Славећи Сретење шаљемо поруку да желимо слободну, јаку и модерну Србију - 15. фебруар 2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.

„Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.

Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.

„Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.

„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.

Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.

„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.

Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.

„Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

Извор/Фото: www.predsednik.rs



Дан државности Републике Србије - 15. фебруар 2022.

Драги грађани Републике Србије, Амбасада Р. Србије у Загребу вам жели срећан Дан државности и празник Сретење Господњег.

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, ђаци Српске православне опште гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу отпевали су химну Републике Србије "Боже правде".



Београд добија Центар за четврту индустријску револуцију - 7. фебруар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да је овај споразум резултат дугогодишњег заједничког рада Србије и Светског економског форума (WEF).

Почели смо да разговарамо још 2018. године, потписали Меморандум о разумевању, затим нас је 2020. година мало спутала, али наставили смо 2021. године да планирамо и ево нас данас овде, навела је она.

Према њеним речима, центар ће бити усмерен на област развоја вештачке интелигенције, биомедицине и биотехнологије, те на начине на које дигитализација може да подигне продуктивност предузећа и читаве економије.

То је оно што даље води ка већим платама, бољем животном стандарду, као и према економији која је, пре свега, заснована на знању, креативности и иновацијама, нагласила је Брнабић.

Данас, како је подвукла, имамо огромно признање за све што је Србија урадила у области дигитализације, развоја високих технологија и промене парадигме – са економије која је била заснована на радно интензивним инвестицијама, ка дигиталном развоју.

Зато овај споразум показује и да је Србија препозната као један од лидера у економији и ИТ индустрији у последњих шест година, указала је премијерка и оценила да је ово најава почетка још ближе сарадње Србије и Светског економског форума.

Она је додала да ће са 16 центара WEF-а за четврту индустријску револуцију у свету на сваких месец дана имати заједнички састанак, на којем ће се говорити о томе шта сваки од њих ради, будући да сваки има различит фокус.

Тако ћемо на сваких месец дана чути шта ко ради, учити једни од других и сигурна сам у то да ће центар у Београду бити један од најбољих, поручила је председница Владе.

Према њеним речима, овим добијамо видљивост, могућност да се Србија додатно етаблира као инвестициона дестинација, земља добра за живот, инвестирање у нове технологије и знање.

Јовановић је објаснио да ће центар за четврту индустријску револуцију у Србији радити у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу.

Он је рекао да ће овај центар блиско сарађивати са другим значајним националним институцијама, пре свега са Истраживачко-развојним институтом за вештачку интелигенцију и Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, са другим државним установама, научним институтима и приватним сектором.

Према његовим речима, екосистем формиран око центра користиће инфраструктуру Националне платформе за развој вештачке интелигенције, Центра за секвенцирање генома и будућег биоекономског центра – БИО4 Кампус.

Потписивање Споразума о оснивању центра за четврту индустријску револуцију са Светским економским форумом представља потврду резултата Владе Србије у пројектима дигитализације, развоју ИТ сектора и еУправе, иновацијaма и улагању у образовање и знање.

Оснивање српског центра представља још један снажан подстицај даљем развоју и ИТ сектора и иновацијама, технолошком препороду и лидерству Србије у овом делу Европе.

У ери четврте индустријске револуције Србија користи своју шансу и постаје регионални технолошки и научни лидер.

На иницијативу премијерке Брнабић, Влада Србије је визионарски 2019. године донела Стратегију развоја вештачке интелигенције, као једна од само 26 земаља у читавом свету која је такву стратегију имала, при чему је циљ успостављање Националне платформе за развој вештачке интелигенције.

Само две и по године пошто је у Крагујевцу постављен камен темељац за изградњу Дата центра, у оквиру њега су пуштени у рад и платформа за вештачку интелигенцију и суперкомпјутер.

Платформа је на располагању нашим иновативним стартап компанијама и научницима како би брзо развијали нове производе вештачке интелигенције.

Извор/Фото: Танјуг
 



Старовић на уручењу кључева станова за избеглице у Ариљу - 12. јануар 2022.

Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић присуствовао је данас у Ариљу свечаном уручењу кључева станова за осам избегличких породица из Босне и Херцеговине и Хрватске са пребавилиштем на територији те општине.

Станови за избегличке породице изграђени су у оквиру Регионалног стамбеног програма.

Старовић је, обраћајући се породицама које су добиле станове, рекао да је данас велики дан, пре свега за њих који након 20 и више година коначно добијају свој кров над главом, али да је то и важан дан за Републику Србију.
„Данас смо за један важан корак ближи остваривању нашег стратешког циља, а то је да нико од избеглих и расељених лица на територији Србије не буде без решеног стамбеног питања”, навео је Старовић.

Према његовим речима, Влада Србије интензивно ради на побољшању социјално-економског положаја свих наших грађана, и то се огледа у расту просечних зарада, увећању плата у јавном сектору и пензија, као и у сада већ редовним једнократним давањима.

Средства за изградњу станова обезбеђена су из донаторског Фонда регионалног стамбеног програма, чији је највећи донатор Европска унија, док је земљиште и инфраструктуру обезбедила Општина Ариље. Укупна вредност радова је 200.732 евра. Радови су започети 13. Маја 2020. године, а завршени 2. априла 2021. године, док је употребна дозвола добијена 27. децембра 2021.

Уручењу кључева станова присуствовали су и комесар за избеглице и миграције Републике Србије Владимир Цуцић, председник Општине Ариље Предраг Маслар, Јован Лазаров из Јединице за управљање пројектима у јавном сектору д.о.о. Београд, као и представници међународних организација и институција.

Регионални стамбени програм је заједничка иницијатива Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, а циљ Програма је давање свеобухватног доприноса решавању проблема избеглих и расељених лица пружањем трајних и одрживих решења за стамбено збрињавање.



МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Амбасада Републике Србије у Загребу, свештенству и монаштву Српске православне цркве, као и свим грађанима R. Хрватске, који Божић обележавају по Јулијанском календару, честита најрaдоснији хришћански празник рођење Богомладенца Христа.

Нека нас празник Христовог рођења надахне да негујемо вредности заједништва, мира, узајамног поштовања и слоге. У жељи да нас рођење Исусово благослови љубављу и радошћу и да нам учврсти нашу веру у трајне људске вредности праштања и разумевања, срдачно вам честитамо Светли Празник Рођења Христовог.

Христос се роди!

Мир Божји!



Селаковић: Држава улаже у обнову Смедеревске Паланке и помаже у збрињавању избеглих - 28. децембар 2021.

Министар спољних послова Србије и председник Комисије за координацију процеса трајне интеграције избеглица Никола Селаковић присуствовао је данас у Смедеревској Паланци уручивању кључева станова намењених избеглицама.

Станови за 15 избегличких породица из Босне и Херцеговине и Хрватске додељени су у оквиру потпројекта девет Регионалног стамбеног програма.

Селаковић је, обраћајући се породицама које су добиле станове, пожелео срећу и здравље и да им се у новим становима дешавају само лепе и добре ствари.

Министар је навео да су 15 породица које су добиле станове, а које су избегле и расељене из БиХ и Хрватске, оплемениле општину Смедеревска Паланка у коју су дошле током немилих ратних дешавања у својој муци и несрећи тражећи спас, уточиште и кров над главом управо у мајци Србији.

Према његовим речима, зграда у којој ће бити смештене те породице подигнута је и опремљена за свега годину дана, што показује да се све може када се браћа сложе.

Министар Селаковић је рекао да држава улаже у обнову Смедеревске Паланке, и када је реч о збрињавању избеглих, али и када је реч о довођењу инвеститора, отварању нових радних места, реконструкцији јавних објеката и обнови манастира Пиносава.

„Као неко ко је три и по године радио уз Александра Вучића, као његов генерални секретар, знам колико је пажње посвећивао Смедеревској Паланци и колико је енергије и жеље било у томе да Паланка почне да стаје на ноге“, рекао је шеф српске дипломатије и изразио уверење да ће веома брзо у годинама које долазе кроз општину Смедеревска Паланка проћи и ауто-пут који ће носити име вожда Карађорђа.

Регионални стамбени програм је заједничка иницијатива Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, а циљ Програма је давање свеобухватног доприноса решавању проблема избеглих и расељених лица пружањем трајних и одрживих решења за стамбено збрињавање.

Уручивању кључева станова присуствовали су, између осталих, комесар за избеглице и миграције Републике Србије Владимир Цуцић, шеф Политичког одељења Делегације ЕУ у Србији Дирк Лоренц и председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен.


 



БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА - 24. децембар 2021.

Амбасада Републике Србије у Загребу свештенству, монаштву и свим грађанима Хрватске, који најрадоснији хришћански празник – рођење Христово, обележавају по Грегоријанском календару, жели да празник проведу у здрављу и радости, окружени породицом и пријатељима.

Нека нас рођење Христово у ово време великих изазова подстакне да истрајно радимо за опште добро, негујући највише људске вредности мира, слоге, љубави и међусобног разумевања и поштовања.


Честитајући вам Божић и Нову годину желимо да све нас овај велики хришћански празник надахне на чињење добрих дела и осветли нам путеве љубави, помирења и праштања.

Срећан Божић!



Отварање Кластера 4 важна прекретница за Србију - 14. децембар 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је у Бриселу, након Међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији, на којој је отворен Кластер 4, који обухвата четири поглавља у приступним преговорима са ЕУ, да је данашњи дан веома значајан и да представља веома важну прекретницу за Србију.

Брнабић је истакла да је Србија у складу са новом методологијом отворила Кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, и у оквиру тог кластера, отворена су четири нова поглавља.

Премијерка је оценила да је то велики успех на ком жели да честита свим грађанима Србије, исказавши захвалност председнику Србије Александру Вучићу на подршци и разумевању.

Важна ствар нове методологије је политичко управљање интеграцијама. Оно што смо ми урадили у мандату нове Владе је да у потпуности политички, заједно са министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић, управљамо процесом, свим реформама, пре свега у области владавине права и то је дало резултат, рекла је премијерка.

Она је навела да је отварање поглавља огромна мотивација за даље реформе у области владавине права, јавне управе, привреде и економије.

Желим да захвалим свим државама чланицама Европске уније, као и Европској комисији на подршци и на разумевању. Показали су да су отворени, да су спремни да виде, да саслушају, да награде све оно што смо урадили и самим тим ово је велика мотивација да наставимо, чак не ни на исти начин на који смо радили до сада, већ да идемо брже и да радимо боље, напоменула је она.

Брнабић је изразила наду да ће Србија 2022. године отворити и Кластер 3, који је, како је навела, спреман, а да је следеће на агенди припрема за отварање Кластера 5.

Премијерка је нагласила да је све већи фокус на заштити животне средине и да је та тема све присутнија и све важнија у Србији.

Наши приоритети такође остају регионална стабилност, дијалог са Приштином, економија. Задовољна сам, и о томе смо и данас причали, тиме какве економске резултате Србија постиже. Очекујем да наш раст ове године буде 7,5 одсто, истакла је премијерка.

Она је нагласила да је степен усклађености Србије са спољном и безбедносном политиком Европске уније тренутно на 65,55 одсто.

Такође, Брнабић је изразила захвалност Словенији на успешном председавању ЕУ, као и на подршци државама чланицама, Европској комисији, комесару за проширење Оливеру Вархејију и председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

Премијерка је, одговарајући на питање новинара у вези са Поглављем 27, које се односи на унапређење животне средине, рекла да је то поглавље свакако најскупље од свих и да ће бити потребно више од 10 милијарди евра улагања.

Она је прецизирала да је реч о улагањима у пречистаче за отпадне воде, канализационе мреже, регионалне депоније, рециклажне центре, трансферне станице, унапређење квалитета ваздуха и субвенције за електрична возила.

Вероватно ће нам бити потребно још дуго након што, надам се, постанемо чланица ЕУ да ускладимо и достигнемо најбоље европске стандарде у области заштите животне средине, навела је Брнабић.

Према њеним речима, Србија је, захваљујући тешким мерама фискалне консолидације и економском развоју, 2020. године коначно добила прилику и финансијску могућност да постави област екологије као један од основних приоритета и да почну инвестиције у унапређење животне средине.

То је у овом тренутку најважнији кластер од свих. Да смо могли да бирамо, изабрали бисмо Кластер 4, због важности за грађане, нагласила је председница Владе и додала да је ово изузетно важан дан јер иза овога стоји изузетно много напора и посла.

У тешком тренутку за Србију и ЕУ, у доба пандемије корона вируса, добили смо огромно признање за све наше напоре и рад, закључила је Брнабић.

Она је указала на то да Србија сада са партнерима из ЕУ мора да ради на достизању стандарда Уније како би затворила тај кластер, напоменувши да ће то бити дуготрајан и скуп процес.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: Танјуг



РЕФЕРЕНДУМ: ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ - 4. децембар 2021.

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

 



Селаковић разговарао са Жиофреом и амбасадорима ЕУ - 18. новембар 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се са шефом Делегације Европске уније Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованих у нашој земљи.

Селаковић је нагласио да је чланство у ЕУ апсолутни приоритет наше спољне политике и стратешко опредељење, преневши да смо у потпуности посвећени реформском процесу и унапређењу свих сегмената нашег друштва.

Оценио је да динамика приступних преговора треба да буде у складу са нашим реформским напорима, али да охрабрује што је овогодишњи извештај Европске комисије о напретку Србије позитивније интониран у поређењу са претходним, те да, у том смислу, очекујемо да ће до краја словеначког председавања Савету ЕУ бити одржана Међувладина конференција на којој ће бити отворена два кластера.

Министар је рекао да Србија одржава интензиван дијалог са званичницима ЕУ и додао да веома позитивно гледамо на одлуку Савета за спољне послове да се размотри начин да се партнери са западног Балкана укључе у дискусију о спољној и безбедносној политици.

Шеф српске дипломатије нагласио је да је ЕУ најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, информисавши саговорнике да је за последњих седам година трговинска размена Србије и ЕУ повећана 52 одсто, а извоз српских производа у ЕУ увећан 64 одсто, што је, како је оценио, заједнички резултат.

Селаковић је казао да је Србија у потпуности посвећена очувању мира и стабилности у региону кроз сарадњу и отворени дијалог, истакавши иницијативу „Отворени Балкан“ као начин за економско повезивање региона.

Када је реч о процесу нормализације односа Београда и Приштине, министар Селаковић је рекао да је наша страна у потпуности опредељена за дијалог, као и да смо испунили преузете обавезе, али да Приштина упорно избегава да испуни своје, наводећи као пример да осам и по година није ништа урађено по питању оснивања ЗСО. Поред тога, према његовим речима, Приштина једностраним потезима на терену, четири у последња два месеца, додатно угрожава мир и стабилност.

Министар је информисао шефове мисија о борби Србије против пандемије, изразивши спремност за даљу сарадњу са партнерима из Европе и света у заједничкој борби против корона вируса.

Амбасадор Жиофре је захвалио министру спољних послова Селаковићу на пријему амбасадора Европске уније у Палати Србија. Амбасадор Жиофре је поздравио досадашњи ниво сарадње ЕУ и Србије у области заједничке безбедносне и одбрамбене политике, као и важан допринос Србије мисијама и операцијама ЕУ.

"Заиста се надамо да ћемо моћи даље да развијамо усклађивање спољне политике Србије са Европском унијом", изјавио је амбасадор.

Савет за спољне послове ЕУ је имао стратешки разговор о Западном Балкану у понедељак, политички дијалог о спољној и безбедносној политици је одржан у Београду пре два дана, пар недеља након објављивања Годишњег извештаја, истакао је амбасадор Жиофре.

"У Савету за спољне послове постоји широка подршка снажном ангажовању ЕУ у региону и даљем придруживању региона у наше спољнополитичке напоре. Имали смо добру размену мишљења о томе данас, и радићемо на даљој интеграцији Србије и региона на свим нивоима", закључио је амбасадор.

 



Додељена национална признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону - 17. новембар 2021.

Министарство спољних послова Р. Србије доделило је национална признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону за 2021. годину, и то:

  • Награда „Мајка Србија” у области хyманитарних активности, развијању и јачању међyсобних веза, yнапређивању економске сарадње - Ђорђу Михаиловићу
  • Награда „Слободан Јовановић" у области политике – др Момчилу Вуксановићу
  • Награда „Доситеј Обрадовић" у области образовања – Срђану Мијалковићу
  • Награда „Вук Караџић" у области очувања српског језика и ћириличког писма – Проф. др Јелици Стојановић
  • Награда „Никола Тесла" у области науке и проналазаштва – др Владимиру Цмиљановићу

В.д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон и министар спољних послова Р. Србије Никола Селаковић уручили су 10. и 11. новембра награде добитницима националних признања за 2021. годину. Национална признања су додељена у облику статуета израђених од бронзе, а уз њих су добитницима уручене и повеље о додели.

За 2021. годину није додељена Награда „Михајло Пупин“ за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области информационо - комуникационих технологија, којима се истиче улога и допринос припадника дијаспоре и Срба у региону у даљем развоју светске технологије и доприноси развоју информационо - комуникационих технологија у Р. Србији, будући да је комисија констатовала да ниједан предложени кандидат у наведеној категорији не испуњава потребне критеријуме.

За 2021. годину није додељена ни Награда „Милош Црњански” за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области књижевног стваралаштва и ширења слободе изражавања у новинарству, публицистици, драми и афористици.

Више инфорамација о резултатима конкурса можете пронаћи на линку.



Србија очекује подршку за отварање кластера до краја године - 12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Паризу да очекује позитивне вести и подршку Француске за отварање једног или два кластера на међувладиној конференцији која ће бити одржана у децембру.

Брнабић је на конференцији за новинаре навела да је са председником Француске Емaнуелом Макроном разговарала о ситуацији у Србији, пре свега у контексту европских интеграција, односно о томе да ли можемо да рачунамо на подршку те земље за отварање кластера на децембарској међувладиној конференцији.

Имамо спремна два кластера за отварање, тако да очекујем позитивне вести и подршку Француске за један или оба кластера, али свакако значајну подршку, поручила је премијерка.

Она је истакла да јој је Макрон рекао да пренесе поздраве председнику Републике Александру Вучићу и читавој Србији, као и да се са радошћу сећа посете Београду.

Имала сам данас добре разговоре са председником Кипра, али и председником Словеније, са којим сам такође разговарала о европским интеграцијама, односно о подршци те земље, која је јасна и недвосмислена за отварање кластера и даљи напредак Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, регионалним односима и регионалној сарадњи, поручила је Брнабић.

Она је навела да је у Паризу разговарала и са високим представником ЕУ Жозефом Борељом.

Било је занимљивих и добрих разговора, чини ми се да смо урадили добре ствари за нашу земљу и очекујем да се тако настави и данас, истакла је премијерка.


Извор/Фото: www.srbija.gov.rs


 



Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету - 12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.


Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову - 2. новембар 2021.

"Ваше Екселенције,
уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.



У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?



Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Гол



Уручени уговори за 14 станова у Београду за избеглице из БиХ и Хрватске - 25. октобар 2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић присуствовао је вечерас у Старом двору уручењу уговора за 14 станова намењених избегличким породицама из Босне и Херцеговине и Хрватске, који су купљени у оквиру потпројекта 9 Регионалног стамбеног програма Србије.

„Велико ми је задовољство и част да у име Владе Србије, у име државе Србије вечерас све вас поздравим, да захвалим свим донаторима нарочито ЕУ, која је окупила највећи број донатора који јесу државе чланице ЕУ, али и посебно Kраљевини Норвешкој, као једном од највећих донатора ван територије ЕУ, на успешно окончаној деветој подфази Регионалног стамбеног програма”, навео је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је нагласио да је Регионални стамбени програм до сада омогућио да више од 6.000 породица које су избегле и расељене са простора бивше Југославије, највише са територије данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, добију свој кров над главом.

Kако је додао, те породице су у Србији нашле спас и уточиште после оних животних момената које никада вероватно не могу да избришу из свог сећања када су у једном дану изгубили све оно што су генерације њихових родитеља и предака стицале.

Шеф српске дипломатије је навео да су се они нашли у Србији и одавде кренули од нуле.

Министар Селаковић је рекао да су донатори који су помогли да се формира сам фонд и да он профункционише, и Kомесаријат за избегла и расељена лица и миграције, а уз помоћ Банке Савета Европе, УНХЦР-а као партнера, ОЕБС-а, омогућили многима међу расељенима да добију свој кров над главом.

„Избеглих лица у Србији се у једном тренутку обрело око 650.000 и по подацима које је републички комесар за избеглице и миграције навео, до сада је преко Kомесаријата, преко државе Србије, Владе Србије, кров над главом добило близу 100.000 породица, наших сународника“, рекао је министар Селаковић и подсетио да су раније данас на Убу свечано уручени уговори о становима за 21 породицу.

Шеф српске дипломатије је навео да председник Александар Вучић, Влада Србије на челу са премијерком Аном Брнабић и он лично као министар спољних послова улажу максималне напоре да се ово питање у Србији решава на најбољи могући начин.

„Вечерас је овде 14 породица за које је град Београд постао богатији. Најбољи део нашег народа јесу наши људи који су дошли из Kрајине, било из оне на територији данашње Хрватске или БиХ, вредни, честити, добри људи. Срећан сам што вечерас имамо прилику и могућност да 14 таквих породица трајно стамбено обезбедимо овде у Београду“, поручио је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је захвалио донаторима на несебичној помоћи и напорима које су улагали, УНХЦР-у и ОЕБС, као и Граду Београду на предусретљивости.

„До пре свега неколико година Град Београд није показивао интересовања за ову активност, до тог интересовања долази пре нешто више од седам година и од тада Град Београд у партнерском односу са Kомесаријатом и донаторима ради на реализацији овог пројекта“, рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је породицама које су добиле станове пожелео да у својим новим домовима бележе и броје само лепе и добре сате и тренутке, а да оно што је тешко у њиховим животима оставе иза себе.

Пожелео је старијима да у тим становима дочекују своју децу и унучад и мирну старост у здрављу, а да они млађи у тим становима граде и подижу своје породице и своју децу и да се радују сваком новом великом успеху.

„Хвала вам на стрпљењу што сте дочекали овај тренутак и желим вам да убудуће све у вашим домовима иде много лакше и много боље него што је то било до сада. Живела Србија“, поручио је министар Селаковић.

 



Подељени уговори за 21 стан у Убу избегличким породицама из БиХ и Хрватске - 25. октобар 2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић присуствовао је у Убу свечаној додели уговора о куповини 21 стана избегличким породицама из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске у оквиру реализације Регионалног стамбеног пројекта.

Селаковић је изразио задовољство што 21 породица решава своје стамбено питање и што ће касније данас и 14 породица у Београду добити уговор о куповини стана, истакавши да се полако приближавамо цифри од процењених 7.500 станова и кућа колико је потребно да се стамбено обезбеде наши сународници који су '90-тих година оставили своја огњишта.

„Од данас ће свако од вас имати свој дом, који није велелепан и раскошан, али је ваш“, рекао је министар и додао да је Уб једна од најлепшхих општина и општина која је најбрже развија.

Додао је да сви из државног руководства следе политику Владе и председника Вучића са циљем да Србија буде боља, уређенија и развијенија.

Селаковић је захвалио свим донаторима појединачно, представнику делегације ЕУ, УНХЦР, Банци за развој СЕ, Комесаријату за избеглице и миграције са којима је остварена изузетна сарадња.

„Желим да од данас у вашим становима почне ново животно поглавље да у њима бележите само лепе тренутке“, закључио је министар.



Континуирана комуникација Србије са ЕУ о даљим реформама - 22. октобар 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, заједно са министaрком за европске интеграције и главним преговарачем Јадранком Јоксимовић, састала се данас са шефом Делегације Европске уније у Србији Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ.

Теме састанка биле су Пакет проширења ЕУ за 2021. годину и посебно Извештај Европске комисије о Србији за ову годину, као и наредни кораци у процесу приступања Унији.

Брнабић је указала на то да je овај састанак одржан по објављивању Извештаја ЕК, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Она је истакла да Србија има континуирану комуникацију са Делегацијом ЕУ и свим државама чланицама и да отворено разговара у вези са даљим реформама, а пре свега у области владавине права.

Премијерка је оценила да је у овогодишњем Извештају о напретку Србије објективно сагледано све што је Влада Србије постигла на убрзању политичких и економских реформи, чиме је реализован и један од стратешких приоритета.

Према њеним речима, посебно је важно то што је Европска комисија јасно дала препоруку да је Србија достигла критеријуме неопходне за отварање два кластера поглавља.

Данас смо у прилици да вама, као представницима ЕУ и држава чланица Уније пружимо и додатне информације о усвајању и спровођењу свих неопходних реформи, навела је председница Владе.

Брнабић је нагласила да је због тога значајно то што се овај састанак одржава одмах након Извештаја о напретку, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Председница Владе је изразила уверење да ће и та додатна појашњења допринети да Србија добије сагласност за формални наставак преговора до краја ове године.

Она је, такође, истакла да је препорука Европске комисије за даље отварање кластера политички веома значајна, не само као подстицај Влади да настави мотивисано и одговорно да реализује своје реформске планове, већ и грађанима Србије, али и свима у региону, који још једном и на овај начин добијају јасну потврду о перспективи чланства у ЕУ.

Нашим грађанима посебно је важно што је постигнут напредак у свим сегментима владавине права, као и то што је тај напредак резултат снажнијег политичког лидерства и заједничког деловања свих институција државе Србије, предочила је Брнабић.

Премијерка је указала на то да се жели додатни напредак у свим областима, а нарочито у владавини права и да је управо за то значајна континуирана комуникација са Делегацијом ЕУ у Србији и свим државама чланицама.

Јоксимовић је навела да Извештај обезбеђује потребну равнотежу у оцени свега што је Србија остварила у претходном периоду.

Према њеним речима, веома је важно за даљи реформски процес да је евидентирано да смо испунили све критеријуме за отварање свих 12 поглавља у два кластера: кластера 3, који се односи на инклузивни раст и компетитивност и кластера 4 - Зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност.

Такође, како је подвукла, у већ отвореном кластеру 1, који се односи на основе владавине права, констатован је напредак у свим областима – у реформи правосуђа, слободе изражавања и медија, борбе против корупције, основних људских и мањинских права, борбе против организованог криминала.

Према њеним речима, у неким сегментима спровођење реформи је брже, у другим је та динамика нешто спорија, али је напредак уочен у свим областима и забележен је и у самом извештају.

Она је изразила уверење да ће опште оцене Европске комисије, које говоре у прилог искрености, посвећености и способности Владе да у доба глобалне пандемијске кризе спроводи политике од значаја за процес приступања, бити довољан оријентир државама чланицама да се усагласе око даљег отварања кластера.

Амбасадор Жиофре је изразио захавалност Влади на томе што је сазвала овај састанак са амбасадорима држава чланица ЕУ, оценивши то као позитиван показатељ посвећености Србије јачању дијалога о реформама ради решавања приоритета и неопходних активности идентификованих у годишњем Извештају ЕК.

Он је подсетио на то да Извештај одражава повећан број иницијатива Владе за испуњавање критеријума ЕУ последњих месеци, које имају потенцијал да се преточе у опипљив напредак када се у потпуности спроведу.

Жиофре је подсетио на то да су ЕУ и њене чланице раније овог месеца, на Брду код Крања, поново потврдиле посвећеност Уније европској перспективи Србије и процесу придруживања.

Како је истакао, новом методологијом они подстичу Србију да настави реформе и очекују да Србија испуни своје обавезе, посебно у области владавине права.

Према његовим речима, лидери ЕУ су на Брду изразили очекивање да ће партнери на Западном Балкану, укључујући Србију, јасном и доследном јавном комуникацијом пренети предности приступања ЕУ и подршке Уније и њених инвестиција.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања - 15. октобар 2021

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.
 



Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља - 11. октобар 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао је да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатењства и сарадње.



"Драги пријатељи, добро дошли кући! Београд је био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи душу мира. Основна идеја, око које су се наши претходници окупили када су основали овај покрет, јесте мир", рекао је председник Вучић у свом обраћању, у својству ко-домаћина Комеморативног скупа, и додао да је мир основа развоја политичке, културне и привредне сарадње. Он је захвалио шефовима делегација на присуству и томе што су указали изутену част Србији, као домаћину.

"Велика ми је привилегија и част да смо се данас сви окупили у Београду, где ћете се, надам се у наредним данима, осећати као код куће.", упутио је речи поздрава председник Вучић и нагласио да је уверен да је свет дијалога, мира и компромиса достижан и могућ. Он је поручио учесницима да је ово изузетна прилика да се разговара о будућности и да је међународна сарадња једини пут ка свеукупном благостању и просперитету целог човечанства.



"Упркос бројним успонима и падовима, историја Покрета несврстаних земаља је, уверен сам, успешна прича", казао је председник Вучић и истакао да Агенда 2030 Уједињених нација истиче и промовише три велика циља – мир и безбедност, развој и људска права.

"Имајући у виду поменуту агенду, УН су успоставиле Међународни дан мултилатерализма и дипломатију за мир, а 24. априла 2019. смо први пут прославили тај дан. Србија, као правни наследник Југославије, земље оснивача УН и Покрета несврстаних земаља, поносни је промотер политике мултилатерализма и поштовања међународних правних норми", указао је председник Вучић и додао да је уверен да Београд, као вишевековни симбол раскрсница цивилизација, тачка контакта и сусрета између Истока и Запада, где се различите цивилизације, културе и религије одувек сусрећу, може да подстакне на дијалог и изградњу нових мостова сарадње.

Председник Вучић је навео да је жеља да се овим догађајем ода почаст првој конференцији Несврстаних у Београду, која је одржана 1961. године, у време блоковских подела, а која је дала велики историјски значај стварању различите визије света.

"Та визија је заснована на узајамној сарадњи и поштовању држава и народа и није било места у њој за доминацију једне државе над другима. Надам се, међутим, да нећемо само да разговарамо о прошлости, већ и о будућности коју желимо заједно да изградимо, јер сам уверен да свет дијалога, компромиса и свет мира и даље јесте могућ и достижан", рекао је председник Вучић и подсетио да је велики број лидера 1961. године, у време глобалних превирања и несигурности, имао храбрости да артикулише алтернативни пут у тадашњем биполарном свету, упркос чињеници да се Покрет тада састојао од држава различитих идентитета, култура, религија и политичких и економских система.

"Не би требало да заборавимо суштинску улогу коју је Покрет одиграо у очувању мира и безбедности у свету и процесу деколонизације који је промовисао једнак друштвени и економски развој свих земаља", подвукао је председник Вучић.



"Будућност једнаких, где се иста права примењују на све, то је правац којим је овај Покрет кренуо од почетка, то је идеја којој већина земаља у свету и данас стреми. То што ово заговарамо, није само питање интереса сваке појединачне земље, већ један од највећих цивилизацијских корака напред, који овај свет мора да предузме уколико жели да преживи као свет, а не као нека врста кампа у којем нема места за све, чије кључеве држе само они који су богати, а они који пристану да буду експлоатисани, биће ослобођени", истакао је председник Вучић и додао да право да се одлучи о сопственој судбини није грех, већ да је то право које треба да припада свима, без обзира на њихову величину и богатство, снагу или моћ којом располажу.

"Сматрам да ћемо се сагласити да је данашњи свет на многе начине различит од онога из 1961. године. Глобализација, повећана међузависност и развој нових технологија без сумње су учинили планету мањом, али такође су утицали и на нашу свакодневицу. Истовремено, није само реч о броју изазова са којима се суочавамо, који такође не знају за границе, већ је природа свега тога далеко сложенија. Због тога је данас, можда више него икада пре, неопходно да радимо на јачању мултилатерализма и мултилатералног светског поретка", навео је председник Вучић и нагласио да нас сваки нови изазов подсећа да ниједна држава није изолована и самодовољно острво, те да су сарадња и солидарност једини путка индивидуалном и колективном просперитету.



"Мислим да је ово основа на којој су чланице Покрета стајале уједињено упркос својим разликама. Покрет несврстаних земаља је био и увек остаје симбол слободољубивог дела света који је спреман да се бори за своју независност, аутономију и суверенитет и дубоко сам уверен да би требало да настави да се бори за ове циљеве, зато што је то нешто за шта се треба борити", казао је председник Вучић и поручио окупљенима да Србија зна колико је та борба тешка.



"Од свих наших борби, најболнија је она усмерена ка очувању суверенитета и територијалног интегритета, то јест, решавање питања Косова и Метохије. Борећи се за свој суверенитет и територијални интергитет, Србија истовремено брани универзалне принципе Повеље УН и међународног права, али и неке од кључних принципа на којима је основан Покрет несврстаних земаља", закључио је председник Вучић и посебно нагласио да Србија, упркос свим изазовима, снажно остаје посвећена проналажењу компромисног решења које би загарантовало трајни мир и стабилност.

Извор: www.predsednik.rs


 



Дводневни скуп поводом 60-годишњице оснивања Покрета несврстаних - 10. октобар 2021.


Састанак на високом нивоу, посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, биће одржан 11. и 12. октобра у Хали 11 Београдског сајма.

На отварању комеморативног самита, у понедељак, 11. октобра у 9.30 часова, обратиће се, испред земаља домаћина, председник Републике Србије Александар Вучић и председник Азербејџанске Републике и председавајући Покрета несврстаних земаља Илхам Алијев (путем видео линка).

На самиту ће присуствовати више од 100 делегација држава из свих делова света на високом нивоу, предвођени председницима, премијерима и министрима спољних послова држава чланица, као и више од 500 учесника.



Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, донело је Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре број 324-308/30-2021/01 и број 325-170/30-2021/01 од 4. октобра 2021. године. Увид у донете одлуке може се извршити на званичном интернет сајту Министарства спољних послова Р. Србије и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:  http://mfa.gov.rs и http://www.dijaspora.gov.rs



Председник Вучић присуствовао церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац - 30. септембрар 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен присуствовали су данас церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац на међународном железничком Коридору 10, као и потписивању Уговора између Јавног предузећа Коридори Србије и Конзорцијума STRABAG AG и STRABAG д.o.o. Београд о изградњи прве фазе Ауто-пута мира на деоници Мерошина – Мерошина 1.

„У Доњем Међурову гради се пруга од 23 км, коју ће 75 одсто да финансира Европска унија. То је за нас огроман новац, велики подстрек и поштовање. Ова пруга и пут за нас су важни, за Европу су важни. Дугујем огромну захвалност госпођи Фон дер Лајен што је данас дошла у Ниш, који нама постаје центар, средиште свих балканских коридора, постаје балканска раскрсница“, истакао је председник Вучић и додао да је Србија у потпуности посвећена имплементацији до сада потписаних споразума чији је покровитељ ЕУ.

„Даћемо све од себе не само да очувамо мир, него да постигнемо још споразума који ће значити сигурност свих на Балкану и бољи живот и економију за све нас. Знамо шта је наш посао. Колико можемо, имајући у виду тешкоће због односа са Приштином, ми ћемо да чинимо све да напредујемо на европском путу“, рекао је председник Вучић и захвалио председници Европске комисије на лепим речима и жељи да Србију види у ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је данас да је Србија већ превалила дуг пут ка чланству у ЕУ, да је забележила невероватан напредак и залагање последњих година и унапредила услове у различитим секторима. Она је поручила да снажно подржава европске интеграције Србије.

„Ово је веома посебан моменат. Потписивање овог уговора је симбол наше сјајне сарадње и пројеката повезивања кроз које заједнички градимо нашу европску будућност, зато што је боља будућност Србије у Европској унији. Kоридор повезује Србију са Аустријом и Грчком и заиста је покретач привреде. Ово је покретач за привреду Србије, инвестиције, економски план који већ функционише у Србији“, рекла је председница Европске комисије.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Гол



Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО - 26. септембар 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Извор/Фото: www.predsednik.rs



Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ - 25. септембар 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и  борби за мир, равноправност, поштовање  међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.



Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност - 25. септембар 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о