| |     latinica | english  
Насловна
Старовић на уручењу кључева станова за избеглице у Ариљу - 12. јануар 2022.

Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић присуствовао је данас у Ариљу свечаном уручењу кључева станова за осам избегличких породица из Босне и Херцеговине и Хрватске са пребавилиштем на територији те општине.

Станови за избегличке породице изграђени су у оквиру Регионалног стамбеног програма.

Старовић је, обраћајући се породицама које су добиле станове, рекао да је данас велики дан, пре свега за њих који након 20 и више година коначно добијају свој кров над главом, али да је то и важан дан за Републику Србију.
„Данас смо за један важан корак ближи остваривању нашег стратешког циља, а то је да нико од избеглих и расељених лица на територији Србије не буде без решеног стамбеног питања”, навео је Старовић.

Према његовим речима, Влада Србије интензивно ради на побољшању социјално-економског положаја свих наших грађана, и то се огледа у расту просечних зарада, увећању плата у јавном сектору и пензија, као и у сада већ редовним једнократним давањима.

Средства за изградњу станова обезбеђена су из донаторског Фонда регионалног стамбеног програма, чији је највећи донатор Европска унија, док је земљиште и инфраструктуру обезбедила Општина Ариље. Укупна вредност радова је 200.732 евра. Радови су започети 13. Маја 2020. године, а завршени 2. априла 2021. године, док је употребна дозвола добијена 27. децембра 2021.

Уручењу кључева станова присуствовали су и комесар за избеглице и миграције Републике Србије Владимир Цуцић, председник Општине Ариље Предраг Маслар, Јован Лазаров из Јединице за управљање пројектима у јавном сектору д.о.о. Београд, као и представници међународних организација и институција.

Регионални стамбени програм је заједничка иницијатива Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, а циљ Програма је давање свеобухватног доприноса решавању проблема избеглих и расељених лица пружањем трајних и одрживих решења за стамбено збрињавање.



МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Амбасада Републике Србије у Загребу, свештенству и монаштву Српске православне цркве, као и свим грађанима R. Хрватске, који Божић обележавају по Јулијанском календару, честита најрaдоснији хришћански празник рођење Богомладенца Христа.

Нека нас празник Христовог рођења надахне да негујемо вредности заједништва, мира, узајамног поштовања и слоге. У жељи да нас рођење Исусово благослови љубављу и радошћу и да нам учврсти нашу веру у трајне људске вредности праштања и разумевања, срдачно вам честитамо Светли Празник Рођења Христовог.

Христос се роди!

Мир Божји!



Селаковић: Држава улаже у обнову Смедеревске Паланке и помаже у збрињавању избеглих - 28. децембар 2021.

Министар спољних послова Србије и председник Комисије за координацију процеса трајне интеграције избеглица Никола Селаковић присуствовао је данас у Смедеревској Паланци уручивању кључева станова намењених избеглицама.

Станови за 15 избегличких породица из Босне и Херцеговине и Хрватске додељени су у оквиру потпројекта девет Регионалног стамбеног програма.

Селаковић је, обраћајући се породицама које су добиле станове, пожелео срећу и здравље и да им се у новим становима дешавају само лепе и добре ствари.

Министар је навео да су 15 породица које су добиле станове, а које су избегле и расељене из БиХ и Хрватске, оплемениле општину Смедеревска Паланка у коју су дошле током немилих ратних дешавања у својој муци и несрећи тражећи спас, уточиште и кров над главом управо у мајци Србији.

Према његовим речима, зграда у којој ће бити смештене те породице подигнута је и опремљена за свега годину дана, што показује да се све може када се браћа сложе.

Министар Селаковић је рекао да држава улаже у обнову Смедеревске Паланке, и када је реч о збрињавању избеглих, али и када је реч о довођењу инвеститора, отварању нових радних места, реконструкцији јавних објеката и обнови манастира Пиносава.

„Као неко ко је три и по године радио уз Александра Вучића, као његов генерални секретар, знам колико је пажње посвећивао Смедеревској Паланци и колико је енергије и жеље било у томе да Паланка почне да стаје на ноге“, рекао је шеф српске дипломатије и изразио уверење да ће веома брзо у годинама које долазе кроз општину Смедеревска Паланка проћи и ауто-пут који ће носити име вожда Карађорђа.

Регионални стамбени програм је заједничка иницијатива Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе, а циљ Програма је давање свеобухватног доприноса решавању проблема избеглих и расељених лица пружањем трајних и одрживих решења за стамбено збрињавање.

Уручивању кључева станова присуствовали су, између осталих, комесар за избеглице и миграције Републике Србије Владимир Цуцић, шеф Политичког одељења Делегације ЕУ у Србији Дирк Лоренц и председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен.


 



БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА - 24. децембар 2021.

Амбасада Републике Србије у Загребу свештенству, монаштву и свим грађанима Хрватске, који најрадоснији хришћански празник – рођење Христово, обележавају по Грегоријанском календару, жели да празник проведу у здрављу и радости, окружени породицом и пријатељима.

Нека нас рођење Христово у ово време великих изазова подстакне да истрајно радимо за опште добро, негујући највише људске вредности мира, слоге, љубави и међусобног разумевања и поштовања.


Честитајући вам Божић и Нову годину желимо да све нас овај велики хришћански празник надахне на чињење добрих дела и осветли нам путеве љубави, помирења и праштања.

Срећан Божић!



Отварање Кластера 4 важна прекретница за Србију - 14. децембар 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је у Бриселу, након Међувладине конференције о приступању Републике Србије Европској унији, на којој је отворен Кластер 4, који обухвата четири поглавља у приступним преговорима са ЕУ, да је данашњи дан веома значајан и да представља веома важну прекретницу за Србију.

Брнабић је истакла да је Србија у складу са новом методологијом отворила Кластер 4 - Зелена агенда и одржива повезаност, и у оквиру тог кластера, отворена су четири нова поглавља.

Премијерка је оценила да је то велики успех на ком жели да честита свим грађанима Србије, исказавши захвалност председнику Србије Александру Вучићу на подршци и разумевању.

Важна ствар нове методологије је политичко управљање интеграцијама. Оно што смо ми урадили у мандату нове Владе је да у потпуности политички, заједно са министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић, управљамо процесом, свим реформама, пре свега у области владавине права и то је дало резултат, рекла је премијерка.

Она је навела да је отварање поглавља огромна мотивација за даље реформе у области владавине права, јавне управе, привреде и економије.

Желим да захвалим свим државама чланицама Европске уније, као и Европској комисији на подршци и на разумевању. Показали су да су отворени, да су спремни да виде, да саслушају, да награде све оно што смо урадили и самим тим ово је велика мотивација да наставимо, чак не ни на исти начин на који смо радили до сада, већ да идемо брже и да радимо боље, напоменула је она.

Брнабић је изразила наду да ће Србија 2022. године отворити и Кластер 3, који је, како је навела, спреман, а да је следеће на агенди припрема за отварање Кластера 5.

Премијерка је нагласила да је све већи фокус на заштити животне средине и да је та тема све присутнија и све важнија у Србији.

Наши приоритети такође остају регионална стабилност, дијалог са Приштином, економија. Задовољна сам, и о томе смо и данас причали, тиме какве економске резултате Србија постиже. Очекујем да наш раст ове године буде 7,5 одсто, истакла је премијерка.

Она је нагласила да је степен усклађености Србије са спољном и безбедносном политиком Европске уније тренутно на 65,55 одсто.

Такође, Брнабић је изразила захвалност Словенији на успешном председавању ЕУ, као и на подршци државама чланицама, Европској комисији, комесару за проширење Оливеру Вархејију и председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен.

Премијерка је, одговарајући на питање новинара у вези са Поглављем 27, које се односи на унапређење животне средине, рекла да је то поглавље свакако најскупље од свих и да ће бити потребно више од 10 милијарди евра улагања.

Она је прецизирала да је реч о улагањима у пречистаче за отпадне воде, канализационе мреже, регионалне депоније, рециклажне центре, трансферне станице, унапређење квалитета ваздуха и субвенције за електрична возила.

Вероватно ће нам бити потребно још дуго након што, надам се, постанемо чланица ЕУ да ускладимо и достигнемо најбоље европске стандарде у области заштите животне средине, навела је Брнабић.

Према њеним речима, Србија је, захваљујући тешким мерама фискалне консолидације и економском развоју, 2020. године коначно добила прилику и финансијску могућност да постави област екологије као један од основних приоритета и да почну инвестиције у унапређење животне средине.

То је у овом тренутку најважнији кластер од свих. Да смо могли да бирамо, изабрали бисмо Кластер 4, због важности за грађане, нагласила је председница Владе и додала да је ово изузетно важан дан јер иза овога стоји изузетно много напора и посла.

У тешком тренутку за Србију и ЕУ, у доба пандемије корона вируса, добили смо огромно признање за све наше напоре и рад, закључила је Брнабић.

Она је указала на то да Србија сада са партнерима из ЕУ мора да ради на достизању стандарда Уније како би затворила тај кластер, напоменувши да ће то бити дуготрајан и скуп процес.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: Танјуг



РЕФЕРЕНДУМ: ГЛАСАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ - 4. децембар 2021.

Поводом републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије који је расписан за 16. јануар 2022. године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (25. децембар 2021. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећем републичком референдуму гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећем републичком референдуму и потпис подносиоца захтева.

Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на републичком референдуму, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећем републичком референдуму гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”

Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје гласачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

 



Селаковић разговарао са Жиофреом и амбасадорима ЕУ - 18. новембар 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић састао се са шефом Делегације Европске уније Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ акредитованих у нашој земљи.

Селаковић је нагласио да је чланство у ЕУ апсолутни приоритет наше спољне политике и стратешко опредељење, преневши да смо у потпуности посвећени реформском процесу и унапређењу свих сегмената нашег друштва.

Оценио је да динамика приступних преговора треба да буде у складу са нашим реформским напорима, али да охрабрује што је овогодишњи извештај Европске комисије о напретку Србије позитивније интониран у поређењу са претходним, те да, у том смислу, очекујемо да ће до краја словеначког председавања Савету ЕУ бити одржана Међувладина конференција на којој ће бити отворена два кластера.

Министар је рекао да Србија одржава интензиван дијалог са званичницима ЕУ и додао да веома позитивно гледамо на одлуку Савета за спољне послове да се размотри начин да се партнери са западног Балкана укључе у дискусију о спољној и безбедносној политици.

Шеф српске дипломатије нагласио је да је ЕУ најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, информисавши саговорнике да је за последњих седам година трговинска размена Србије и ЕУ повећана 52 одсто, а извоз српских производа у ЕУ увећан 64 одсто, што је, како је оценио, заједнички резултат.

Селаковић је казао да је Србија у потпуности посвећена очувању мира и стабилности у региону кроз сарадњу и отворени дијалог, истакавши иницијативу „Отворени Балкан“ као начин за економско повезивање региона.

Када је реч о процесу нормализације односа Београда и Приштине, министар Селаковић је рекао да је наша страна у потпуности опредељена за дијалог, као и да смо испунили преузете обавезе, али да Приштина упорно избегава да испуни своје, наводећи као пример да осам и по година није ништа урађено по питању оснивања ЗСО. Поред тога, према његовим речима, Приштина једностраним потезима на терену, четири у последња два месеца, додатно угрожава мир и стабилност.

Министар је информисао шефове мисија о борби Србије против пандемије, изразивши спремност за даљу сарадњу са партнерима из Европе и света у заједничкој борби против корона вируса.

Амбасадор Жиофре је захвалио министру спољних послова Селаковићу на пријему амбасадора Европске уније у Палати Србија. Амбасадор Жиофре је поздравио досадашњи ниво сарадње ЕУ и Србије у области заједничке безбедносне и одбрамбене политике, као и важан допринос Србије мисијама и операцијама ЕУ.

"Заиста се надамо да ћемо моћи даље да развијамо усклађивање спољне политике Србије са Европском унијом", изјавио је амбасадор.

Савет за спољне послове ЕУ је имао стратешки разговор о Западном Балкану у понедељак, политички дијалог о спољној и безбедносној политици је одржан у Београду пре два дана, пар недеља након објављивања Годишњег извештаја, истакао је амбасадор Жиофре.

"У Савету за спољне послове постоји широка подршка снажном ангажовању ЕУ у региону и даљем придруживању региона у наше спољнополитичке напоре. Имали смо добру размену мишљења о томе данас, и радићемо на даљој интеграцији Србије и региона на свим нивоима", закључио је амбасадор.

 



Додељена национална признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону - 17. новембар 2021.

Министарство спољних послова Р. Србије доделило је национална признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону за 2021. годину, и то:

  • Награда „Мајка Србија” у области хyманитарних активности, развијању и јачању међyсобних веза, yнапређивању економске сарадње - Ђорђу Михаиловићу
  • Награда „Слободан Јовановић" у области политике – др Момчилу Вуксановићу
  • Награда „Доситеј Обрадовић" у области образовања – Срђану Мијалковићу
  • Награда „Вук Караџић" у области очувања српског језика и ћириличког писма – Проф. др Јелици Стојановић
  • Награда „Никола Тесла" у области науке и проналазаштва – др Владимиру Цмиљановићу

В.д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон и министар спољних послова Р. Србије Никола Селаковић уручили су 10. и 11. новембра награде добитницима националних признања за 2021. годину. Национална признања су додељена у облику статуета израђених од бронзе, а уз њих су добитницима уручене и повеље о додели.

За 2021. годину није додељена Награда „Михајло Пупин“ за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области информационо - комуникационих технологија, којима се истиче улога и допринос припадника дијаспоре и Срба у региону у даљем развоју светске технологије и доприноси развоју информационо - комуникационих технологија у Р. Србији, будући да је комисија констатовала да ниједан предложени кандидат у наведеној категорији не испуњава потребне критеријуме.

За 2021. годину није додељена ни Награда „Милош Црњански” за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области књижевног стваралаштва и ширења слободе изражавања у новинарству, публицистици, драми и афористици.

Више инфорамација о резултатима конкурса можете пронаћи на линку.



Србија очекује подршку за отварање кластера до краја године - 12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Паризу да очекује позитивне вести и подршку Француске за отварање једног или два кластера на међувладиној конференцији која ће бити одржана у децембру.

Брнабић је на конференцији за новинаре навела да је са председником Француске Емaнуелом Макроном разговарала о ситуацији у Србији, пре свега у контексту европских интеграција, односно о томе да ли можемо да рачунамо на подршку те земље за отварање кластера на децембарској међувладиној конференцији.

Имамо спремна два кластера за отварање, тако да очекујем позитивне вести и подршку Француске за један или оба кластера, али свакако значајну подршку, поручила је премијерка.

Она је истакла да јој је Макрон рекао да пренесе поздраве председнику Републике Александру Вучићу и читавој Србији, као и да се са радошћу сећа посете Београду.

Имала сам данас добре разговоре са председником Кипра, али и председником Словеније, са којим сам такође разговарала о европским интеграцијама, односно о подршци те земље, која је јасна и недвосмислена за отварање кластера и даљи напредак Србије ка пуноправном чланству у ЕУ, регионалним односима и регионалној сарадњи, поручила је Брнабић.

Она је навела да је у Паризу разговарала и са високим представником ЕУ Жозефом Борељом.

Било је занимљивих и добрих разговора, чини ми се да смо урадили добре ствари за нашу земљу и очекујем да се тако настави и данас, истакла је премијерка.


Извор/Фото: www.srbija.gov.rs


 



Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету - 12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.


Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову - 2. новембар 2021.

"Ваше Екселенције,
уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.



У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?



Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Гол



Уручени уговори за 14 станова у Београду за избеглице из БиХ и Хрватске - 25. октобар 2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић присуствовао је вечерас у Старом двору уручењу уговора за 14 станова намењених избегличким породицама из Босне и Херцеговине и Хрватске, који су купљени у оквиру потпројекта 9 Регионалног стамбеног програма Србије.

„Велико ми је задовољство и част да у име Владе Србије, у име државе Србије вечерас све вас поздравим, да захвалим свим донаторима нарочито ЕУ, која је окупила највећи број донатора који јесу државе чланице ЕУ, али и посебно Kраљевини Норвешкој, као једном од највећих донатора ван територије ЕУ, на успешно окончаној деветој подфази Регионалног стамбеног програма”, навео је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је нагласио да је Регионални стамбени програм до сада омогућио да више од 6.000 породица које су избегле и расељене са простора бивше Југославије, највише са територије данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, добију свој кров над главом.

Kако је додао, те породице су у Србији нашле спас и уточиште после оних животних момената које никада вероватно не могу да избришу из свог сећања када су у једном дану изгубили све оно што су генерације њихових родитеља и предака стицале.

Шеф српске дипломатије је навео да су се они нашли у Србији и одавде кренули од нуле.

Министар Селаковић је рекао да су донатори који су помогли да се формира сам фонд и да он профункционише, и Kомесаријат за избегла и расељена лица и миграције, а уз помоћ Банке Савета Европе, УНХЦР-а као партнера, ОЕБС-а, омогућили многима међу расељенима да добију свој кров над главом.

„Избеглих лица у Србији се у једном тренутку обрело око 650.000 и по подацима које је републички комесар за избеглице и миграције навео, до сада је преко Kомесаријата, преко државе Србије, Владе Србије, кров над главом добило близу 100.000 породица, наших сународника“, рекао је министар Селаковић и подсетио да су раније данас на Убу свечано уручени уговори о становима за 21 породицу.

Шеф српске дипломатије је навео да председник Александар Вучић, Влада Србије на челу са премијерком Аном Брнабић и он лично као министар спољних послова улажу максималне напоре да се ово питање у Србији решава на најбољи могући начин.

„Вечерас је овде 14 породица за које је град Београд постао богатији. Најбољи део нашег народа јесу наши људи који су дошли из Kрајине, било из оне на територији данашње Хрватске или БиХ, вредни, честити, добри људи. Срећан сам што вечерас имамо прилику и могућност да 14 таквих породица трајно стамбено обезбедимо овде у Београду“, поручио је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је захвалио донаторима на несебичној помоћи и напорима које су улагали, УНХЦР-у и ОЕБС, као и Граду Београду на предусретљивости.

„До пре свега неколико година Град Београд није показивао интересовања за ову активност, до тог интересовања долази пре нешто више од седам година и од тада Град Београд у партнерском односу са Kомесаријатом и донаторима ради на реализацији овог пројекта“, рекао је шеф српске дипломатије.

Министар Селаковић је породицама које су добиле станове пожелео да у својим новим домовима бележе и броје само лепе и добре сате и тренутке, а да оно што је тешко у њиховим животима оставе иза себе.

Пожелео је старијима да у тим становима дочекују своју децу и унучад и мирну старост у здрављу, а да они млађи у тим становима граде и подижу своје породице и своју децу и да се радују сваком новом великом успеху.

„Хвала вам на стрпљењу што сте дочекали овај тренутак и желим вам да убудуће све у вашим домовима иде много лакше и много боље него што је то било до сада. Живела Србија“, поручио је министар Селаковић.

 



Подељени уговори за 21 стан у Убу избегличким породицама из БиХ и Хрватске - 25. октобар 2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић присуствовао је у Убу свечаној додели уговора о куповини 21 стана избегличким породицама из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске у оквиру реализације Регионалног стамбеног пројекта.

Селаковић је изразио задовољство што 21 породица решава своје стамбено питање и што ће касније данас и 14 породица у Београду добити уговор о куповини стана, истакавши да се полако приближавамо цифри од процењених 7.500 станова и кућа колико је потребно да се стамбено обезбеде наши сународници који су '90-тих година оставили своја огњишта.

„Од данас ће свако од вас имати свој дом, који није велелепан и раскошан, али је ваш“, рекао је министар и додао да је Уб једна од најлепшхих општина и општина која је најбрже развија.

Додао је да сви из државног руководства следе политику Владе и председника Вучића са циљем да Србија буде боља, уређенија и развијенија.

Селаковић је захвалио свим донаторима појединачно, представнику делегације ЕУ, УНХЦР, Банци за развој СЕ, Комесаријату за избеглице и миграције са којима је остварена изузетна сарадња.

„Желим да од данас у вашим становима почне ново животно поглавље да у њима бележите само лепе тренутке“, закључио је министар.



Континуирана комуникација Србије са ЕУ о даљим реформама - 22. октобар 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, заједно са министaрком за европске интеграције и главним преговарачем Јадранком Јоксимовић, састала се данас са шефом Делегације Европске уније у Србији Емануелеом Жиофреом и амбасадорима држава чланица ЕУ.

Теме састанка биле су Пакет проширења ЕУ за 2021. годину и посебно Извештај Европске комисије о Србији за ову годину, као и наредни кораци у процесу приступања Унији.

Брнабић је указала на то да je овај састанак одржан по објављивању Извештаја ЕК, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Она је истакла да Србија има континуирану комуникацију са Делегацијом ЕУ и свим државама чланицама и да отворено разговара у вези са даљим реформама, а пре свега у области владавине права.

Премијерка је оценила да је у овогодишњем Извештају о напретку Србије објективно сагледано све што је Влада Србије постигла на убрзању политичких и економских реформи, чиме је реализован и један од стратешких приоритета.

Према њеним речима, посебно је важно то што је Европска комисија јасно дала препоруку да је Србија достигла критеријуме неопходне за отварање два кластера поглавља.

Данас смо у прилици да вама, као представницима ЕУ и држава чланица Уније пружимо и додатне информације о усвајању и спровођењу свих неопходних реформи, навела је председница Владе.

Брнабић је нагласила да је због тога значајно то што се овај састанак одржава одмах након Извештаја о напретку, а пре финалне одлуке држава чланица о томе да ли ће подржати отварање кластера.

Председница Владе је изразила уверење да ће и та додатна појашњења допринети да Србија добије сагласност за формални наставак преговора до краја ове године.

Она је, такође, истакла да је препорука Европске комисије за даље отварање кластера политички веома значајна, не само као подстицај Влади да настави мотивисано и одговорно да реализује своје реформске планове, већ и грађанима Србије, али и свима у региону, који још једном и на овај начин добијају јасну потврду о перспективи чланства у ЕУ.

Нашим грађанима посебно је важно што је постигнут напредак у свим сегментима владавине права, као и то што је тај напредак резултат снажнијег политичког лидерства и заједничког деловања свих институција државе Србије, предочила је Брнабић.

Премијерка је указала на то да се жели додатни напредак у свим областима, а нарочито у владавини права и да је управо за то значајна континуирана комуникација са Делегацијом ЕУ у Србији и свим државама чланицама.

Јоксимовић је навела да Извештај обезбеђује потребну равнотежу у оцени свега што је Србија остварила у претходном периоду.

Према њеним речима, веома је важно за даљи реформски процес да је евидентирано да смо испунили све критеријуме за отварање свих 12 поглавља у два кластера: кластера 3, који се односи на инклузивни раст и компетитивност и кластера 4 - Зелена агенда, дигитализација и одржива повезаност.

Такође, како је подвукла, у већ отвореном кластеру 1, који се односи на основе владавине права, констатован је напредак у свим областима – у реформи правосуђа, слободе изражавања и медија, борбе против корупције, основних људских и мањинских права, борбе против организованог криминала.

Према њеним речима, у неким сегментима спровођење реформи је брже, у другим је та динамика нешто спорија, али је напредак уочен у свим областима и забележен је и у самом извештају.

Она је изразила уверење да ће опште оцене Европске комисије, које говоре у прилог искрености, посвећености и способности Владе да у доба глобалне пандемијске кризе спроводи политике од значаја за процес приступања, бити довољан оријентир државама чланицама да се усагласе око даљег отварања кластера.

Амбасадор Жиофре је изразио захавалност Влади на томе што је сазвала овај састанак са амбасадорима држава чланица ЕУ, оценивши то као позитиван показатељ посвећености Србије јачању дијалога о реформама ради решавања приоритета и неопходних активности идентификованих у годишњем Извештају ЕК.

Он је подсетио на то да Извештај одражава повећан број иницијатива Владе за испуњавање критеријума ЕУ последњих месеци, које имају потенцијал да се преточе у опипљив напредак када се у потпуности спроведу.

Жиофре је подсетио на то да су ЕУ и њене чланице раније овог месеца, на Брду код Крања, поново потврдиле посвећеност Уније европској перспективи Србије и процесу придруживања.

Како је истакао, новом методологијом они подстичу Србију да настави реформе и очекују да Србија испуни своје обавезе, посебно у области владавине права.

Према његовим речима, лидери ЕУ су на Брду изразили очекивање да ће партнери на Западном Балкану, укључујући Србију, јасном и доследном јавном комуникацијом пренети предности приступања ЕУ и подршке Уније и њених инвестиција.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања - 15. октобар 2021

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.
 



Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља - 11. октобар 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић учествовао је данас на Састанку на високом нивоу, посвећеном обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, и том приликом истакао је да је ово јединствена прилика да се разговара о свим питањима од заједничког интереса, као и да се граде нови мостови пријатењства и сарадње.



"Драги пријатељи, добро дошли кући! Београд је био, јесте и биће поносни домаћин сваком људском бићу које у себи носи душу мира. Основна идеја, око које су се наши претходници окупили када су основали овај покрет, јесте мир", рекао је председник Вучић у свом обраћању, у својству ко-домаћина Комеморативног скупа, и додао да је мир основа развоја политичке, културне и привредне сарадње. Он је захвалио шефовима делегација на присуству и томе што су указали изутену част Србији, као домаћину.

"Велика ми је привилегија и част да смо се данас сви окупили у Београду, где ћете се, надам се у наредним данима, осећати као код куће.", упутио је речи поздрава председник Вучић и нагласио да је уверен да је свет дијалога, мира и компромиса достижан и могућ. Он је поручио учесницима да је ово изузетна прилика да се разговара о будућности и да је међународна сарадња једини пут ка свеукупном благостању и просперитету целог човечанства.



"Упркос бројним успонима и падовима, историја Покрета несврстаних земаља је, уверен сам, успешна прича", казао је председник Вучић и истакао да Агенда 2030 Уједињених нација истиче и промовише три велика циља – мир и безбедност, развој и људска права.

"Имајући у виду поменуту агенду, УН су успоставиле Међународни дан мултилатерализма и дипломатију за мир, а 24. априла 2019. смо први пут прославили тај дан. Србија, као правни наследник Југославије, земље оснивача УН и Покрета несврстаних земаља, поносни је промотер политике мултилатерализма и поштовања међународних правних норми", указао је председник Вучић и додао да је уверен да Београд, као вишевековни симбол раскрсница цивилизација, тачка контакта и сусрета између Истока и Запада, где се различите цивилизације, културе и религије одувек сусрећу, може да подстакне на дијалог и изградњу нових мостова сарадње.

Председник Вучић је навео да је жеља да се овим догађајем ода почаст првој конференцији Несврстаних у Београду, која је одржана 1961. године, у време блоковских подела, а која је дала велики историјски значај стварању различите визије света.

"Та визија је заснована на узајамној сарадњи и поштовању држава и народа и није било места у њој за доминацију једне државе над другима. Надам се, међутим, да нећемо само да разговарамо о прошлости, већ и о будућности коју желимо заједно да изградимо, јер сам уверен да свет дијалога, компромиса и свет мира и даље јесте могућ и достижан", рекао је председник Вучић и подсетио да је велики број лидера 1961. године, у време глобалних превирања и несигурности, имао храбрости да артикулише алтернативни пут у тадашњем биполарном свету, упркос чињеници да се Покрет тада састојао од држава различитих идентитета, култура, религија и политичких и економских система.

"Не би требало да заборавимо суштинску улогу коју је Покрет одиграо у очувању мира и безбедности у свету и процесу деколонизације који је промовисао једнак друштвени и економски развој свих земаља", подвукао је председник Вучић.



"Будућност једнаких, где се иста права примењују на све, то је правац којим је овај Покрет кренуо од почетка, то је идеја којој већина земаља у свету и данас стреми. То што ово заговарамо, није само питање интереса сваке појединачне земље, већ један од највећих цивилизацијских корака напред, који овај свет мора да предузме уколико жели да преживи као свет, а не као нека врста кампа у којем нема места за све, чије кључеве држе само они који су богати, а они који пристану да буду експлоатисани, биће ослобођени", истакао је председник Вучић и додао да право да се одлучи о сопственој судбини није грех, већ да је то право које треба да припада свима, без обзира на њихову величину и богатство, снагу или моћ којом располажу.

"Сматрам да ћемо се сагласити да је данашњи свет на многе начине различит од онога из 1961. године. Глобализација, повећана међузависност и развој нових технологија без сумње су учинили планету мањом, али такође су утицали и на нашу свакодневицу. Истовремено, није само реч о броју изазова са којима се суочавамо, који такође не знају за границе, већ је природа свега тога далеко сложенија. Због тога је данас, можда више него икада пре, неопходно да радимо на јачању мултилатерализма и мултилатералног светског поретка", навео је председник Вучић и нагласио да нас сваки нови изазов подсећа да ниједна држава није изолована и самодовољно острво, те да су сарадња и солидарност једини путка индивидуалном и колективном просперитету.



"Мислим да је ово основа на којој су чланице Покрета стајале уједињено упркос својим разликама. Покрет несврстаних земаља је био и увек остаје симбол слободољубивог дела света који је спреман да се бори за своју независност, аутономију и суверенитет и дубоко сам уверен да би требало да настави да се бори за ове циљеве, зато што је то нешто за шта се треба борити", казао је председник Вучић и поручио окупљенима да Србија зна колико је та борба тешка.



"Од свих наших борби, најболнија је она усмерена ка очувању суверенитета и територијалног интегритета, то јест, решавање питања Косова и Метохије. Борећи се за свој суверенитет и територијални интергитет, Србија истовремено брани универзалне принципе Повеље УН и међународног права, али и неке од кључних принципа на којима је основан Покрет несврстаних земаља", закључио је председник Вучић и посебно нагласио да Србија, упркос свим изазовима, снажно остаје посвећена проналажењу компромисног решења које би загарантовало трајни мир и стабилност.

Извор: www.predsednik.rs


 



Дводневни скуп поводом 60-годишњице оснивања Покрета несврстаних - 10. октобар 2021.


Састанак на високом нивоу, посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља, биће одржан 11. и 12. октобра у Хали 11 Београдског сајма.

На отварању комеморативног самита, у понедељак, 11. октобра у 9.30 часова, обратиће се, испред земаља домаћина, председник Републике Србије Александар Вучић и председник Азербејџанске Републике и председавајући Покрета несврстаних земаља Илхам Алијев (путем видео линка).

На самиту ће присуствовати више од 100 делегација држава из свих делова света на високом нивоу, предвођени председницима, премијерима и министрима спољних послова држава чланица, као и више од 500 учесника.



Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, донело је Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону и матичне државе и дијаспоре број 324-308/30-2021/01 и број 325-170/30-2021/01 од 4. октобра 2021. године. Увид у донете одлуке може се извршити на званичном интернет сајту Министарства спољних послова Р. Србије и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону:  http://mfa.gov.rs и http://www.dijaspora.gov.rs



Председник Вучић присуствовао церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац - 30. септембрар 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен присуствовали су данас церемонији обележавања почетка радова на модернизацији и рехабилитацији пруге Ниш-Брестовац на међународном железничком Коридору 10, као и потписивању Уговора између Јавног предузећа Коридори Србије и Конзорцијума STRABAG AG и STRABAG д.o.o. Београд о изградњи прве фазе Ауто-пута мира на деоници Мерошина – Мерошина 1.

„У Доњем Међурову гради се пруга од 23 км, коју ће 75 одсто да финансира Европска унија. То је за нас огроман новац, велики подстрек и поштовање. Ова пруга и пут за нас су важни, за Европу су важни. Дугујем огромну захвалност госпођи Фон дер Лајен што је данас дошла у Ниш, који нама постаје центар, средиште свих балканских коридора, постаје балканска раскрсница“, истакао је председник Вучић и додао да је Србија у потпуности посвећена имплементацији до сада потписаних споразума чији је покровитељ ЕУ.

„Даћемо све од себе не само да очувамо мир, него да постигнемо још споразума који ће значити сигурност свих на Балкану и бољи живот и економију за све нас. Знамо шта је наш посао. Колико можемо, имајући у виду тешкоће због односа са Приштином, ми ћемо да чинимо све да напредујемо на европском путу“, рекао је председник Вучић и захвалио председници Европске комисије на лепим речима и жељи да Србију види у ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је данас да је Србија већ превалила дуг пут ка чланству у ЕУ, да је забележила невероватан напредак и залагање последњих година и унапредила услове у различитим секторима. Она је поручила да снажно подржава европске интеграције Србије.

„Ово је веома посебан моменат. Потписивање овог уговора је симбол наше сјајне сарадње и пројеката повезивања кроз које заједнички градимо нашу европску будућност, зато што је боља будућност Србије у Европској унији. Kоридор повезује Србију са Аустријом и Грчком и заиста је покретач привреде. Ово је покретач за привреду Србије, инвестиције, економски план који већ функционише у Србији“, рекла је председница Европске комисије.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: Димитрије Гол



Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО - 26. септембар 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Извор/Фото: www.predsednik.rs



Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ - 25. септембар 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и  борби за мир, равноправност, поштовање  међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.



Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност - 25. септембар 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

Извор: www.srbija.gov.rs



Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће - 22. септембар 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден.

На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи други.

Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину.

Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан.

Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка.

Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs



Одлука о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре - подршка оснивању нових школа и одељења допунске наставе српског језика у дијаспори

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, донело је Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре – подршка оснивању нових школа и одељења допунске наставе српског језика у дијаспори, број 326-16/30-2021/01 од 15. септембра, а по конкурсу који је био отворен од 22. јула до 06. августа.
Увид у донету одлуку може се извршити на званичном интернет сајту Министарства спољних послова Р. Србије и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону: https://mfa.gov.rs/  и https://www.dijaspora.gov.rs/



Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе - 15.9.2021.

 

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу. 

 "Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

 Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911.  године 51 пуковску заставу својој војсци. 

 Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.

 Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта.  Слава нашим великим, српским јунацима!

 Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу.  Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.

 Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо. 

 То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.

 Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.

 Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!

 Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

 И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.

 Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје  другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.

 То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо.

 И себи, и другима. 

 Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна.

 Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.

 И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно  никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.

 У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша,  представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.

 Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом.

 Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост.

 Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни.

 И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе. Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом.

 И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту.

 Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа.

 И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме,  Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.

 Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос.

 Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година.

 И то смо ми. То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање. 

 То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.

 То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у  животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других. 

 И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи.

 И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ.

 А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени. И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била.

 Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност. 

 И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем  хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

 И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!

 Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка! Нека живи Република Српска!

 Живела Србија!" 

Извор/Фото: Председништво/ Димитрије Голл 



Кампања за заштиту имовинских права Срба из ФБиХ - 13. септембар 2021. године

Арно Гујон, директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону на конференцији за медије, која је одржана 11. септембра 2021. године у Београду, објавио је почетак медијске кампање посвећене информисању Срба пореклом из ФБиХ о потреби заштите имовинских права које заједнички спроводе органи Републике Србије и Републике Српске.

У Федерацији БиХ у току je усклађивање података о некретнинама катастра и земљишне књиге, тзв. хармонизација података. Приликом овог процеса припадници српског народа могу да изгубе право на имовину, која је у њиховом власништву или поседу.

Гујон је нагласио да медијска кампања представља пети корак у овом процесу, а да је Управа за дијаспору и Србе у региону претходно обавестила дипломатско-конзуларна представништва, удружења у иностранству и СПЦ, као и да су припремљени материјали за друштвене мреже са циљем да информација стигне до Срба пореклом из ФБиХ широм света.

„Све што је рат тада донео: изгнанство и патњу и неправду не можемо нажалост исправити, али данас у миру против неправде можемо и морамо да се боримо. Неправда је некоме одузети имовину, а да о томе не зна ништа. Неправда је сада да онај који је морао да напусти своје огњиште у рату, сада у миру буде избрисан из регистара. У 21. веку право на приватну својину је основно људско право. Овом кампањом бранимо људска права српског народа пореклом из ФБиХ и очекујемо подршку целокупног друштва у тој намери“.

Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији нагласио је да препреку за упис власничких и других права на имовину у Федерацији БиХ представља чињеница да се позиви носиоцима имовинских права не шаљу лично, већ се објављују само у Службеном листу и дневним новинама Федерације, а нема писменог позива носиоцима имовинских права, што поступак чини нетранспарентним.

У многим случајевима се као власник уписује држава, ентитет, кантон или општина, или лице које неовлашћено користи српску имовину, тако да избегли и расељени Срби, те њихови наследници, немају сазнања да је њихово земљиште, или земљиште предака предмет поступка. Око 400.000 лица, српске националности и даље полажу права на непокретности у Федерацији БиХ (у власништву или у поседу). Уколико се грађанин изјасни да није имао сазнања о распису могуће је продужење до годину дана за пријаву, а имајући у виду да власничка тужба код имовине не застарева, накнадне исправке погрешних уписа су могуће само кроз судски процес.

Имајући све наведено у виду УСДСР позива све припаднике српског народа пореклом из Федерација БиХ који се налазе у дијаспори да се јаве на:

Телефон: +387 55490940
Viber и WhatsApp: + 387 65 090-040
pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org
Facebook i Instragam: @kancelarijezapravnupomoc
Контакти Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ:
odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com
FB @srbiufederacijibih
TW @OdborF

Снимак конференције за медије доступан је на линку.

 



Нова фабрика вакцина против корона вируса у Србији - 7. септембар 2021.

Камен темељац фабрике за производњу кинеских вакцина у Србији биће положен 9. септембра и представља реализацију споразума Р. Србије и кинеских партнера, и партнера из Уједињених Арапских Емирата по основу којег је 12. јула ове године потписан Меморандум о разумевању у производњи вакцине кинеског произвођача Синофарм у Србији.

Узимајући то у обзир, у Београд је 4. септембра стигла сировина за производњу кинеске вакцине, а до октобра ће компанија “Хемофарм” производити вакцину за процес тестирања.  Експерти који прате читав процес тестирања и почетак пуњења раде са домаћим стручњацима на припреми. Након тестирања, започеће и пуњење вакцине, а предвиђено је да се напуни око шест милиона доза до краја године. Те дозе ће бити намењене првенствено грађанима Србије, а ако буде било вишка доза размотриће се и извоз у регион.

Поред наведеног, Институт Гамалеја из Русије је 1. септембра 2021. године одобрио за употребу 550.000 доза вакцине Спутњик В, које су до 13. августа произведене на Институту за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" у Р. Србији.  Од 550.000 доза – 275.000 компоненте 1 и 275.000 компоненте 2, спремне су за употребу у Србији, с ознаком произведено у Србији, док ће одлука о евентуалном извозу бити накнадно донешена.

Такође, 2. септембра отворена је нова ковид болница у Новом Саду, четири месеца након почетка изградње. У питању је трећа ковид болница у Србији, која је од 3. септембра почела да прима пацијенте оболеле од корона вируса.

У Републици Србији се од 24. децембра 2019. године спроводи  вакцинација становништва против корона вируса. До сада је 51.7% пунолетног становништва примило две дозе вакцине, а од 17. августа 2021. године отпочела је вакцинација трећом, такозваном бустер дозом вакцине, за све оне који су ревакцинисани пре више од шест месеци.

Република Србија је обезбедила довољан број вакцина и грађани могу да изаберу вакцину који желе да приме: Фајзер, Синофарм, Спутњик В или Астразенеку.

Србија је током пандемије показала висок степен одговорности и солидарности дониравши близу милион доза вакцина и планира да, у складу са могућностима, са тим трендом настави.



Посета српске деце из Епархије далматинске - 6. септембар 2021.

Амбасада Р. Србије у Загребу, у сарадњи са УГ „Жене косовске долине“ из места Уздоље, а уз подршку народне посланице Р. Србије Сање Лакић и СКД „Просвјета“ из Загреба, организовала је у петак, 3. септембра 2021. године посету Загребу за српску децу са подручја Епархије далматинске.

Том приликом, 36 школараца узраста од другог до осмог разреда из места са већинским српским становништвом (Бискупија, Ђеврске, Кистање, Орлић, Уздоље, Рамљани, Врбник, Ислам Грчки, Вариводе, Брибир итд) посетило је Саборни храм Преображења Господњег у Загребу, затим Српску православну општу гимназију „Кантакузина Катарина Бранковић“, као и Зоолошки врт и Музеј Илузија у Загребу.

Током свог боравка у Загребу, наши млади гости посетили су и Амбасаду Р. Србије, где им је уприличен дочек од стране запослених, а добродошлицу су им пожелели отправник послова Давор Тркуља и изасланик Министарства одбране Р. Србије Бојан Величковић.



Председник Вучић на Бледском стратешком форуму - 1. септембар 2021.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравио је у Словенији где се одржава Бледски стратешки форум, који традиционално окупља лидере региона и земаља чланица Европске уније, као и представнике европских институција. Том приликом председник Вучић учествовао је на првом лидерском панелу овог Форума под називом „Будућност Европе – одолети и истрајати“ где је нагласио да верује у уједињену Европу.

"Политика је визија и њено остварење, а наш посао је да служимо народу, земњи и нацији", поручио је председик Вучић и додао да само уједињена ЕУ може да се избори са економском кризом.

"Имао сам састанак са председником Европског савета Шарлом Мишелом, са којим сам разговарао о европској перспективи Србије и о ономе што су наши задаци", рекао је председник Вучић и додао да је током сусрета било речи и о политичкој ситуацији на Југоистоку Европе и улози Србије у Европи.

Председник Вучић је подвукао да Србија настоји да сачува националне и државне интересе, као и да је било речи о дијалогу са Приштином, ситуацији у региону, владавини права у Србији и свим даљим напорима које Србија мора да предузме на свом европском путу.

"Морамо да гледамо да се зближавамо једни са другима, да избегавамо сукобе и да отварамо границе", истакао је председник и нагласио да је поносан на иницијативу Отворени Балкан.

Председник Вучић се осврнуо и на разговор са председником Републике Словеније Борутом Пахором о добрим односима двеју земаља, као и трговинској размени Србије и Словеније која из године у годину расте и напредује и уједно захвалио на прилици, организаторима Форума да изнесе своје идеје о тренутно важним темама.

Председник Вучић је казао да је у сусрету са специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине и друга регионална питања, Мирославом Лајчаком, изразио своју забринутост да ће Албанци кренути у кампању уласка у различите институције.

"За нас је ЕУ потребна и важна, али морамо у међувремену да живимо, преживимо и унапређујемо нашу економију и живот наших људи", закључио је председник Вучић, истичући да су то за Србију кључне ствари.

Извор/Фото: Председништво/Димитрије Гол



Интервју отправника послова Давора Тркуље за дневни лист "Вечерњи лист" - 7. август 2021.

Отправник послова Давор Тркуља за "Вечерњи лист" говори о односима Србије и Хрватске, ВПА "Олуја", проналажењу несталих, као и правима Срба у Р. Хрватској, и предлогу да се на хрватску кованицу евра стави лик Николе Тесле...

 



Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ - 5. август 2021. године

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs



Јавни позив за националнa признања 2021 - 4. август 2021. године

Министар спољних послова Р. Србије Никола Селаковић расписао је Јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Јавни позив отворен је од 3. августа до 12. августа 2021. године.

Национална признања за која се могу предложити кандидати:

Награда „Мајка Србија“ – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области  односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону у хуманитарним активностима, развијања и јачања међусобних веза, унапређивања економске сарадње, и другим активностима којима се доприноси матичној држави, дијаспори и Србима у региону.

Награда „Слободан Јовановић“ у области политике – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области политике и својим  активностима доприноси:

  • јачању међународног угледа Републике Србије, дијаспоре и Срба у региону;
  • промоцији Републике Србије у свету и афирмацији њених интереса
  • побољшању положаја и права припадника дијаспоре и Срба у региону.


Награда „Михајло Пупин“ у области информационо – комуникационих технологија – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области информационо-комуникационих технологија и својим активним деловањем доприноси:

  • истицању учешћа припадника дијаспоре и Срба у региону у даљем развоју светске технологије;
  • развоју информационо – комуникационих технологија у Републици Србији.

Награда „Никола Тесла“ у области науке и проналазаштва – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области науке и проналазаштва, и својим активним деловањем доприноси:

  • промоцији научних достигнућа и проналазаштва припадника дијаспоре и Срба у региону у свету;
  • афирмацији и омогућавању примене савремених светских научних достигнућа у Републици Србији.

Награда „Доситеј Обрадовић“ у области образовања – припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области образовања и својим деловањем доприноси:

  • очувања културног, етничког, историјског и верског идентитета припадника дијаспоре и Срба у региону;
  • остваривању културне, просветне и спортске сарадње дијаспоре и Срба урегиону са Републиком Србијом;
  • унапређивању сарадње са верским заједницама.

Награда „Вук Караџић“ у области очувања српског језика и ћириличног писма припаднику дијаспоре или Срба у региону који је дао изузетан допринос, постигао резултате и заслуге у области очувања српског језика и ћириличког писма и својим активним деловањем доприноси:

  • употреби, учењу, чувању и неговању српског језика и ћириличког писма међу припадницима дијаспоре и међу Србима у региону.

Предлог за доделу националног признања може поднети:

  • организација дијаспоре и организација Срба у региону,
  • удружења чије су делатности или део делатности, усмерене на област за коју се предлаже додела националног признања,
  • дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије;
  • цркве и верске заједнице,
  • предлог за доделу националног признања „Мајка Србија“ могу поднети и јединице локалне самоуправе у Републици Србији.

Све информације у вези са јавним позивом могу се пронаћи на интернет презентацији Министарства спољних послова Р. Србије, као и Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Националне награде додељују се једном годишње, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе.


 



Уручено 75 станова у Нишу избегличким породицама из Хрватске и БиХ - 2. август 2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић присуствоваo је данас у Нишу свечаном уручењу кључева 75 станова намењених избегличким породицама из Хрватске и БиХ у оквиру реализације Регионалног стамбеног пројекта (РСП) у Србији.

У свом обраћању Селаковић је изразио задовољство што је у прилици да подели радост са 75 породица које ће, након 25 година, добити свој кров над главом, пожелевши им пуно среће, радости и лепих момената у новим домовима.

„Град Ниш је постао богатији за 75 дивних, вредних, марљивих, честитих породица, наших људи који нису својом вољом, већ су из пуке жеље да заштите голи живот побегли у Србију“, истакао је Селаковић и захвалио граду Нишу на свој помоћи у реализацији овог пројекта.

Министар Селаковић, који је и председник Комисије Владе Србије за координацију процеса трајне интеграције избеглица, рекао је да је до сада у оквиру реализације РСП додељено 5.825 стамбених решења. Навео је да је додељено 2.004 пакета грађевинског материјала, 305 монтажних кућа, 1.575 сеоских кућа са окућницом и 1.941 стамбена јединица.

Министар је казао да су станови који се данас усељавају изграђени у оквиру потпројекта 9 РСП, нагласивши да је његова укупна вредност око 1.500.000 евра.

„Овим пројектом Ниш решава питање стамбеног збрињавања наших људи који су са простора БиХ и Хрватске избегли у Србију“, рекао је министар и додао да је потребно наћи адекватно решење и за питање интерно расељених лица са Косова и Метохије.

Министар је захвалио ЕУ, највећем донатору РСП, и другим билатералним донаторима који учествују у наведеном програму. Такође, истакао је значај Банке за развој Савета Европе и посебно захвалио Комесаријату за избеглице и миграције на ангажману у спровођењу овог програма.



Конкурс за суфинансирање пројеката за дијаспору - 22. јул 2021.

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписала је конкурсе за суфинансирање пројеката, који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, и матичне државе и Срба у региону. Конкурси трају од 22. јула до 6. августа 2021. године.

Информације о објављеним конкурса могу се промаћи на линку.



Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер - 22. јул 2021.


Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић.

Извор: Танјуг


 



Србија остварила велики успех у области дигитализације - 20. јул 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs



Честитка за Курбан Бајрам - 20. јул 2021.

Отправник послова Давор Тркуља честитао је, председнику Мешихата Исламске заједнице у Хрватској Њ.Е. муфтији проф. др Азиз еф. Хасановићу, верским службеницима и свим припадницима Исламске заједнице у Републици Хрватској, Курбан Бајрам са жељом да га проведу у добром здрављу, миру и радости.


“Славећи крај светог месеца Рамазана, месеца поста, молитве и доброчинства, нека Бајрамска порука надахне сваког верника да празничну радост подели са својим ближњима, а у душама оснажи трајне и највише људске вредности љубави и разумевања, позивајући нас да заједно градимо свет у коме ће народи живети у миру и међусобном поштовању”, истакао је отправник послова у својој честитики.

 

КУРБАН БАЈРАМ ШЕРИФ МУБАРЕК ОЛСУН!


 



Селаковић позвао представнике чланица ПНЗ да се у октобру окупе у Београду - 13. јул 2021.

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић обратио се данас на Министарској конференцији Покрета несврстаних земаља (ПНЗ) и том приликом је упутио позив представницима чланица да се окупе у Београду, 11. и 12. октобра, када ће бити обележена 60. годишњица од одржавања прве Конференције Покрета несврстаних у Београду 1961. године.

Селаковић је учеснике конференције обавестио да ће овај важан јубилеј несврстаних Србија организовати заједно са Азербејџаном - актуелним председавајућим ПНЗ.

У свом обраћању Селаковић је подсетио да су некадашња Југославија и председник Тито, као кооснивачи Покрета, дали свој допринос стварању визије другачијег света, а да је Србија, као једна од наследница Југославије, поносна на тај део своје историје.

„Дух несврстаности почива на равноправности, слободи, трајном миру, сувереној једнакости држава и мирољубивој сарадњи свих народа, а то су вредности уткане и у државотворне темеље Србије“, поручио је министар.

Селаковић је рекао да је Покрет несврстаних кроз читаву своју историју био светионик слободе свима онима који су тражили право на постојање и просперитет у свету у којем је често владала, не сила закона, већ закон силе. Оценио је да се и данас налазимо у временима озбиљних глобалних изазова у којима Покрет има прилику да реафирмише своје слободарске традиције и залагање за свет једнаких.

„Србија ће, као војно неутрална и политички самостална држава, давати свој најискренији допринос таквим циљевима Покрета. Надамо се да ћемо јачањем међусобних веза и сарадње, као група држава и народа које везују исте вредности и интереси, оснажити и заједнички капацитет да се суочимо са изазовима сутрашњице. А изазови су већ пред нама“, истакао је Селаковић.

Министар је нагласио да би међународно право требало да буде стуб политичке и безбедносне архитектуре света и додао да Србија поштује залагање чланица Покрета за циљеве и принципе Повеље УН.

„Многе чланице овог покрета свесне су да управо инсистирањем на међународном праву раде у своју корист и у корист очувања регионалне и глобалне стабилности“, указао је министар.

Селаковић је рекао и да је пандемија Ковид-19 јасно показала да су неједнакост, недостатак солидарности и емпатије у свету на најгрубљи начин постали јако очигледни.

„Србија вечно захвална свим земљама међу вама, попут Азербејџана, које су нам помогле у тешком времену. Ми смо касније продужили тај ланац солидарности тако што смо вакцине учинили доступним, не само својим држављанима, већ и другима у региону. Подржали смо своје суседе са вером да је солидарност најбоље улагање у заједничку будућност“, закључио је министар.
 



Државни секретар Старовић учествовао на Дубровник форуму - 10. јул 2021.

„Слоган овогодишњег форума јако добро показује оно што смо постигли у региону у последњих 16-17 месеци, упркос тешкој ситуацији која је изазвана пандемијом“, истакао је данас државни секретар у Министарству спољних послова Србије Немања Старовић на „Дубровник форуму 2021 – Заједно у раздвојеном свету“, који се одржава од 9. до 10. јула у Дубровнику, у Хрватској.

Старовић је оценио да су државе Западног Балкана, током пандемије вируса Ковид-19, насупрот очивању многих, показале много виши степен солидарности, него што је то било на другим деловима континента. Он је истакао да је Србија била успешна у набавци вакцина од самог старта, па је из тог разлога могла и желела да помогне и својим комшијама у региону, те је од почетка процеса вакцинације почела да донира вакцине својим суседима, који у том тренутку нису имали ниједну вакцину.

Према његовим речима, до сада је Србија донирала око 250.000 доза вакцина државама у региону, али и шире, а у циљу даље солидарности и заједничке борбе против пандемије, отворила је и своје границе за грађане региона и омогућила бесплатну вакцинацију у градовима широм Србије.

„Скоро 200.000 наших комшија је дошло и вакцинисало се у Србији“, рекао је Старовић и додао да је то између осталог допринело процесу помирења, док је слика Србије из деведесетих нестала у једном дану, јер су људи препознали колико се Србија променила и шта је све уређено у последњих неколико година.

„У програм вакцинације били су укључени и мигранти у Србији, а сада се припрема једна велика количина вакцина која ће бити донирана државама у Африци, које се тренутно налазе у тешкој ситуацији“, нагласио је државни секретар.

Говорећи о проширењу ЕУ на земље Западног Балкана, државни секретар је указао да су пред Србију на њеном путу евроинтеграција постављени тешки задаци, од којих она не бежи, већ управо супротно, свесна је да ће сваки резултат који буде био постигнут, бити у циљу бољег живота грађана Србије.

Истакао је да и поред тога што процес придруживања садржи и политички аспект, да све стране у том процесу морају бити искрене, и да се решења морају тражити у заједничкој сарадњи ЕУ и држава Западног Балкана, како не би долазило то тога да одређена билатерална питања доведу до блокаде држава у том процесу. Старовић је као пример навео случај Северне Македоније, истакавши да се блокада те државе преноси на све земље Западног Балкана.

Током свог излагања, Старовић је навео да и поред тога што се све државе региона суочавају са проблемом „одлива мозгова“, Србија тренутно може да се похвали да је у ситуацији да више високообразованих људи долази у Србију, него што из ње одлази. Са друге стране, указао је државни секретар, проблем који је у Србији доминантан јесте одлазак људи са знањем посебних заната – зидари, водоинсталатери, медицинске сестре итд.

„Једино решење за тај проблем јесте – економско јачање“, истакао је Старовић.

На крају, Старовић је нагласио да се већина проблема са којима се данас суочавају државе Западног Балкана могу решити регионалном и економском сарадњом, и као добар пример тога навео иницијативу „мини шенген“, оценивши да то није замена за европске интеграције, већ њена допуна. Он је додао да је позив отворен за цели Западни Балкан да приступи тој иницијативи и најавио да ће ускоро доћи и до промене њеног назива, како не би изазивала одређене полемике у том смислу.

Државни секретар Старовић, на маргинама Дубровник форума, састао се са државним секретаром у Министарству за спољне послове и трговину Мађарске Тамашом Варгом, и том приликом саговорници су разменили погледе о спољно-политичким темама, пандемији, миграцијама и процесу евроинтеграција.

Такође, Старовић је током боравка у Дубровнику обишао и цркву Светог Благовјештења и просторије Српске православне црквене Општине Дубровник и том приликом сусрео се са протојерејем-ставрофором Стеваном Ковачевићем и јерејем Мирославом Бошковићем.

Након посете Српској православној црквеној општини, државни секретар се састао са председником Вијећа српске националне мањине Дубровачко-неретванске жупаније и Града Дубровника Милорадом Вукановићем и замеником председника ВСНМ Дубровачко-неретванске жупаније Данијелом Вуковић.

Извор: Министарство спољних послова Републике Србије
 



Циљ да млади остану у Србији - 10. јул 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас на отварању Самита српске омладине и студената Балкана да је циљ да млади остану у Србији и у земљама региона и да се враћају из иностранства.

Брнабић је говорећи о образовању указала на то да се 80 одсто ученика у дуалном образовању запосли у фирмама у којима је радило праксу, а да се од ове школске године уводи дуално образовање на факултете.

Она је додала да је 15 милиона евра издвојено за програм „Моја прва плата“, а да је 22 до 23 одсто младих незапослено.

Немамо више толико проблема са одливом мозгова, а од 2015. до 2019. године имамо нето прилив високо образованих од 24 до 29 година, рекла је Брнабић.

Премијерка је младе на скупу позвала да се вакцинишу.

Председница СКОНУС Маргарета Смиљанић позвала је све на самиту да се уједине како би градили заједничку будућност.

Самиту српске омладине и студената Балкана „Синергија као кључ успеха“ присуствовало је око 300 младих из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.

Скуп је организовао Центар за едукацију и развој омладине Београда.


Селаковић: Обележимо заједно Дан српског јединства, слободе и националне заставе


Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић позвао је данас грађане Србије и Србе у региону и дијаспори да ове године Дан српског јединства, слободе и националне заставе, који се обележава 15. септембра, прославе истицањем српске тробојке.

„Наша застава је заједничка Србима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, али нисмо довољно радили на изградњи и поштовању култа заставе, који је укорењен код многих народа“, рекао је Селаковић обраћајући се учесницима Самита српске омладине и студената Балкана „Синергија као кључ успеха“.

Селаковић је подсетио да је 15. септембра пробијен Солунски фронт, када је отписана Србија успела да се подигне, и да су у тој војсци били Срби са свих простора некадашње Југославије, па и са друге стране океана.

Према његовим речима, морамо да се много више образујемо и да много више учимо о темељима наше националне свести.

Говорећи о потреби неговања заједничког српског идентитета, Селаковић је оценио да ћемо као народ опстати ако будемо јединствени и спремни да се боримо за сопствену будућност.

„Да је Србин бити лако, та Србин би био свако. Али ми смо народ који је опстао на историјској сцени зато што се боримо, а лакше ћемо се борити заједно са заједничком свешћу и идентитетом“, рекао је Селаковић.

Шеф српске дипломатије је нагласио значај снажнијег и масовнијег укључивања младих у српску јавну и културну дипломатију, и предложио да, у оквиру заједничке борбе за промовисање наше културе као обележја националног идентитета, почнемо да масовно заједнички наступамо на друштвеним мрежама. 

„Мислим да је улога младих у тој борби кључна, а за вас је то 30 секунди и један клик. Потрудите се да на такав начин упознајете цео свет са оним чиме се као народ поносимо… Умрежимо српску омладину у региону, долазите у Београд и упознајте се једни са другима. Виђајте се и сарађујте а ми смо ту да вам помогнемо када понудите идеју“, рекао је Селаковић.

Селаковић је захвалио СКОНУС-у и Центру за едукацију и развој на организацији данашњег скупа, најављујући да ће МСП од следеће године Самит српске омладине и студената Балкана финансирати, не пројектно, већ кроз редовно буџетско финансирање.



Српска деца из региона у посети Министарству спољних послова Србије - 8. јул 2021.

Шеф српске дипломатије Никола Селаковић примио је данас у Министарству спољних послова учеснике Летњег кампа за српску децу из региона и том приликом је младе госте упознао са својим радом и начином на који функционише Министарство.

Селаковић је изразио задовољство што су учесници Летњег кампа у посети главном граду Србије и поручио да је Београд престоница свих Срба.

„Овде на овим зидовима можете да видите континуитет наше државности у новом веку. Да видите шта то иза нас стоји да бисмо знали за шта се боримо и шта ћемо једнога дана оставити својој деци. Ја имам два сина и једну ћерку, и све што радим радим за њих и будућност сваког детета у Србији и сваког српског детета“, рекао је Селаковић.

Министар је истакао да је Београд град који се убрзано мења и расте, град у који хрле сви са Балкана, и пожелео српској деци из региона да што чешће долазе и упознају Србију.

Говорећи о знаменитостима Београда, Селаковић је посебно издвојио Храм Светог Саве и подвукао да смо сви веома поносни на најлепши православни храм у свету.

„Желим да видите и Нови Сад и Ниш, Врњачку бању, Студеницу, Дрвенград, Златибор, Сомбор, Вршац, да видите како лепа места овде постоје и колико је наша Србија дивна земља“, рекао је министар.

Селаковић се посебно осврнуо на натпис на дечјим мајицама „Учимо ћирилицу“, и поручио да је важно да уче и друге језике, али да не забораве наш српски језик и ћирилицу.

„Ако ми Срби не будемо чували ћирилицу, неће је нико сачувати за нас“, рекао је министар.

Констатујући да су овој групи учесника Летњег кампа и деца из далматинског Косова, Селаковић је поручио да Срби не могу да побегну од свог Косова а ни Косово од њих.

„То је део наше душе, нашег идентитета и генетског кода, то је мотив наше борбе и живота наше нације“, нагласио је министар.

Такође, министар је изразио задовољство што је с учесницима Летњег кампа и њихов свештеник и нагласио да то управо показује да тамо где опстаје српска црква, опстаје и наш народ.

Селаковић је пожелео организаторима Летњег кампа да што више деце доводе у Београд, рекавши да ће их у Министарству спољних послова увек чекати отворена врата.

„Вама желим да будете узорни грађани у држави у којој живите, али да волите и чувате свој српски род, српско православно име, ћирилицу и наш српски језик“, закључио је Селаковић.

Добродошлицу учесницима Летњег кампа пожелела је и супруга председника Србије Тамара Вучић.

„Поред тога што сте добри ученици и извршавате своје обавезе, свако од вас има и неки хоби. Неко се бави спортом, музиком, певате, бавите се фолклором, глумом. Ако данас треба да вам дам савет, онда је управо то да задржите своје хобије. Они ће вам помоћи у периоду адолесценције да ту снажну енергију усмерите у добром правцу“, поручила је Тамара Вучић.

Такође, пожелела је да из Србије понесу добре емоције и лепа искуства која ће их увек изнова враћати овде.

У групи која је посетила Министарство било је 44 деце, узраста од 7 до 14 година из Уздоља, Вира, Куле Атлагића, Ислама Грчког, Радучића, Нунића, Задра, Брибира, Ђеврсака, Риђана, Оџака, Босанског Грахова, Дрвара, Босанског Петровца и Гламоча.

Деца су данас имала прилику да посете и Музеј српске дипломатије, који се налази у згради Министарства спољних послова, где су упозната са делима великих српских дипломата.

Летњи камп за српску децу из региона се организује у периоду од 4. до 9. јула 2021. године у Новом Саду и Београду. Организатори кампа су народна посланица Сања Лакић и директор Покрајинског фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило.



Србија снажно подржава Берлински процес - 5. јул 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас на онлајн Самиту лидера Берлинског процеса на којем је било речи о конкретним резултатима постигнутим у току његовог седмогодишњег трајања, плановима за наредни период и иницијативама чији је циљ пружање подршке Западном Балкану на његовом путу ка Европској унији.

Фокус самита био је на изградњи заједничког регионалног тржишта који се односи на четири темељне слободе: слободно кретање људи, робе, услуга и капитала, за које је усвојен Акциони план у новембру прошле године, а од којег би регион имао посебне бенефите.

На самиту је речено да је саобраћајна и енергетска инфраструктура проширена током последњих година и повезана са саобраћајницама Европске уније, а похваљена је имплементација споразума о укидању накнада за роминг на Западном Балкану, која је почела са применом овог месеца.

Као важан пројекат процеса издвојенa је Регионалнa канцеларија за сарадњу младих (RYCO) у циљу повезивања и изградње разумевања и толеранције у региону.

Похваљене су и активности Већа за регионалну сарадњу (РЦЦ) и Секретаријата Средњоевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА) за напоре у спровођењу  Акционог плана за заједничко регионално тржиште.

Оцењујући да се Берлински процес, чврсто заснива на темељном уверењу да је економија Западног Балкана део Европе, немачка канцеларка Ангела Меркел је истакла, да он умногоме доприноси стабилности и повезивању региона западног Балкана што је и уједно и интерес Европске уније.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, у свом данашњем обраћању, захвалила је немачкој канцеларки Ангели Меркел на снажној подршци и активном приступу регионалној сарадњи.

Захваљујући подршци Немачке и канцеларке Меркел, али и унутрашњим иницијативама представника Србије, Албаније и Северне Македоније, како је објаснила премијерка, имплементација Акционог плана омогућиће даље ширење економске и трговинске сарадње региона, што ће га уједно учинити привлачнијим за стране инвеститоре и убрзати економски раст.

Брнабић је истакла да Србија снажно подржава Берлински процес, не само у циљу економског развоја региона, већ и као идеју повезивања и уједињења Западног Балкана и његовог приближавања Европској унији.

Она је закључила да је подршка у региону била нарочито видљива кроз солидарност са суседима током пандемије и помоћ у вакцинама и медицинској опреми.

На самиту, који је отворила немачка канцеларка Ангела Меркел, осим представника региона, учествовали су и премијер председавајуће ЕУ Словеније Јанез Јанша, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, аустријски канцелар Себастијан Курц, председник Француске Емануел Макрон, премијер Италије Марио Драги, премијер Пољске Матеуш Јакуб Моравјецки и генерална секретарка Савета за регионалну сарадњу (RCC) Мајлинда Брегу.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs
 



Председник Вучић учествовао на конференцији „Мини Шенген“ - 29. јун 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић учествоваo је данас путем видео-линка на конференцији „Мини Шенген“ са председником Владе Републике Албаније Едијем Рамом и председником Владе Републике Северне Македоније Зораном Заевим. Званичници су разговарали о даљим корацима у регионалној сарадњи, као процесу од виталног значаја за напредак Западног Балкана и европског пута у целини.

Саговорници су се сагласили да је земљама Западног Балкана потребно чланство у Европској унији, али и да је исто толико Европској унији потребан Западни Балкан, будући да је регион и окружен границама ЕУ, а земље које стреме чланству деле заједничке европске вредности.

Председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније изразили су жељу да четири европске слободе – кретање људи, робе, услуга и капитала, почну да се примењују што пре широм региона, те да ће у том контексту пружити пуну подршку регионалном заједничком тржишту на Самиту Берлинског процеса, 5. јула.

„Свесни смо тога да само заједничким радом и прихватањем регионалне сарадње у оквиру различитих регионалних иницијатива као што су заједничко тржиште, регионални Шенген, зелени коридори или Берлински процес, можемо да приближимо наше економије, увећамо благостање наших људи и доведемо велике инвестиције, које иначе не би биле могуће ни за једног од нас појединачно“, један је од заједничких закључака ове видео-конференције.

Саговорници су се сагласили да се 29. јула састану у Скопљу, како би направили преглед напретка у примени досадашњих иницијатива и пројеката и потписали додатне споразуме између три земље везане за спровођење обавеза из Берлинског процеса, као и о сарадњи и помоћи у случају природних катастрофа и олакшицама за трговину, извоз и увоз.

„Позивамо и подстичемо наше колеге из региона да потпишу и примењују сличне споразуме, како би визија заједничког политичког и економског простора широм Западног Балкана ускоро, кроз јединствено тржиште, постала важан део свакодневице наших грађана“, поручили су председник Србије и премијери Албаније и Северне Македоније.

Саговорници су посебно нагласили да ће и поред кашњења у процесу проширења и даље настојати да препознају нове начине, области политика и финансијске инструменте, како би све три земље увећале допринос Европи, ојачале везе са Европском унијом и постепено интегрисале регион у јединствено европско тржиште.

Говорећи о Зеленој агенди, саговорници су упутили заједнички позив Европској унији и Сједињеним Државама да се придруже земљама широм региона у циљу подршке у развоју пројеката у које би могло да се инвестира што пре, како би се унапредила заштита животне средине и повећала широка употреба обновљивих извора, у склопу примене Економског и инвестиционог плана ЕУ и Зелене агенде за Западни Балкан.

„Наше земље имају огроман потенцијал за одрживи раст и развој овог сектора. Замолићемо за практичну подршку како бисмо открили који пројекти могу да унапреде наш регион у погледу извора обновљиве енергије за наше грађане и за зелену енергетску будућност ЕУ“, истакли су саговорници током видео-конференције „Мини Шенген“ и закључили да само регионално повезивање, уз подршку Европске уније, може да допринесе општој стабилности и напретку целог региона и Европе.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs
 



Министар Селаковић са будућим изасланицима одбране Републике Србије - 25. јун 2021.

Шеф српске дипломатије Никола Селаковић разговарао је данас са будућим изасланицима одбране, који у Министарству спољних послова Србије обављају припреме за одлазак у иностранство.

Министар Селаковић је пожелео будућим изасланицима одбране Републике Србије успех у раду, истакавши да ће у обављању свог посла имати пуну подршку Министарства спољних послова и наше дипломатско-конзуларне мреже.

Селаковић је групу будућих изасланика одбране, који ће службовати у Црној Гори, Уједињеном Краљевству, Немачкој, Хрватској, Белгији, Италији и Румунији, упознао са приоритетима спољне политике Србије.

Посебну пажњу министар Селаковић поклонио је објашњавању праваца наше регионалне политике, истичући да су очување регионалне стабилности и промовисање економске сарадње приоритетни циљеви.



Ускоро производња и кинеске вакцине „Синофарм“ у Србији - 18. јун 2021.

У Србији је према најновијим подацима дато укупно 5.070.754 доза вакцина против корона вируса.

Број грађана који су примили прву је 2.681.511 (48%), док је обе дозе добило 2.389.243 људи (40%).

Циљ је 50% вакцинисаних до краја јуна, док је наредни циљ да до јесени буде 60-70% вакцинисаних.

У Београду је првом дозом вакцинисано 52,3% пунолетних грађана, а другу дозу примило је 48%.

Вакцинација без пријаве спроводи се на 225 пунктова у Србији.

Такође, у Србији је могућа и бесплатна вакцинација држављана БиХ и Северне Македоније.

Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда је 11. јуна одредила локацију за фабрику кинеских вакцина ''Синофарм''. Фабрика, у којој ће се прво паковати ''Синофарм'' вакцина, а касније и производити, биће заједничко улагање Србије, Кине и Уједињених Арапских Емирата. Предвиђен је и погон за производњу ПЦР тестова. За фабрику ће српска страна обезбедити земљиште и инфраструктуру. Планирана месечна производња је два милиона доза вакцине.

Производња руских вакцина против корона вируса „Спутњик В“ почела је 4. јуна у београдском Институту за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак”, чиме је је Србија постала прва земља у Европи која производи руску вакцину.
 



Састанци у Анталији били успешни за Србију - 18. јун 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас, након пленарног састанка Процеса сарадње ЈИЕ у Анталији, да су на овом скупу једногласно усвојени Заједничка декларација, Стратешки документ за Југоисточну Европу, као и годишњи извештај Савета за регионалну сарадњу.

Брнабић је у обраћању новинарима истакла да су пленарни састанак обележиле две ствари – чињеница да је и Приштина гласала за све документе, иако је у њима Косово означено са звездицом, као и то што се председница привремених приштинских институција Вјоса Османи у једном тренутку позвала на Бриселски споразум.

Она је указала на то да је у Стратешком документу за Југоисточну Европу, на сваком месту где се помиње „Косово“, оно, поред звездице, означено и фуснотом.

Поред тога, како је пренела, занимљиво је да се Османи чак у једном тренутку позвала на Бриселски споразум и рекла да по њему не иде фуснота сваки пут, већ само први, кад се помиње „Косово“.

Сада видимо да се приштинска страна позива на Бриселски споразум, а када им не одговара, онда то не постоји. Због тога се надам да ће се коначно вратити Бриселском споразуму, пре свега да формирају Заједницу српских општина, истакла је премијерка.

То је, како је оценила, данас било конструктивно са њихове стране, и потпуно супротно свему што се чуло у приштинском парламенту – да неће допуштати усвајање таквих докумената.

Брнабић је пренела да је састанак са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом био јако добар, и да је том приликом председнику Републике Алексндру Вучићу још једном упућен позив да што пре посети ту земљу.

Она је навела да је договорена скорашња посета министра спољних послова Турске Мевлута Чавушоглуа Србији, која ће вероватно бити реализована до краја августа.

Премијерка је пренела да је на састанку било речи о даљој политичкој и економској сарадњи, наводећи да је трговинска размена Србије и Турске 2020. године достигла рекордних 1,320 милијарди евра.

Брнабић је истакла и да је Ердоган причао о додатном интересовању турских инвеститора за Србију, оценивши да су инвеститори из те земље на много начина били посебни и специфични, јер су долазили у најнеразвијеније делове Србије, где су била најпотребнија радна места.

На томе сам посебно захвалила Ердогану. Они су нам покривали области које ниједан други инвеститор није, али они су и даље заинетересовани и верујем да ће се и турске инвестиције мењати и да ће их бити још више, навела је она.

Истовремено, председница Владе је саопштила да је порука Србије на самиту Процеса сарадње у Југоисточној Европи била јасна, а то је да само јака регионална сарадња и боље повезивање региона може да помогне да се брзо опоравимо од последица кризе изазване пандемијом COVID-19.

Она је навела да је Србија посвећена регионалним пројектима, пре свега, инфрастуктурним, за боље путно и железничко повезивање.

Али апелујемо и на ЕУ да се ''зелени коридори'', успостаљени између земаља и региона Западног Балкана, прошире на суседе који су чланице ЕУ, да имамо бољу усклађеност на граничним прелазима, са више електронских сертификата, поручила је Брнабић.

Србија ће, како је навела, уложити додатна средства у физичко проширивање граничних прелаза да бисмо били ефикаснији.

Према њеној оцени, добро је да се иницијатива коју је покренуо председник Србије Александар Вучић – такозвани ''мини Шенген'', односно четири слободе, прошири на читав регион Западног Балкана, јер је потребно да имамо што ефикаснији проток робе, људи, услуга и капитала, зато што од тога зависи будућност и наша конкурентност.

Извор и фото: www.srbija.gov.rs



Селаковић: Србија посвећена миру и стабилност региона - 17. јун 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио данас, након састанка министара иностраних послова учесница Процеса сарадње у југоисточној Европи, да су, у години када се обележава четврт века постојања ове иницијативе, више него икад потребни добросуседски односи, заједнички наступ и обједињавање тржишта.

,,Састанак учесница ПСуЈИЕ је био и прилика да говоримо о ономе што су примери наше изузетно успешне сарадње. Србија је у периоду пандемије Ковид-19 показала шта су солидарност и добросуседски односи. Чињеница да смо донирали преко 150 хиљада доза вакцина говори колико је Србија спремна да дели са другима за опште добро'' рекао је министар Селаковић.

Министар је истакао да је Србија посвећена европским интеграцијама и чланству у ЕУ, али да остаје при својој војној неутралности, иако сарађује са различитим војним организацијама.

Селаковић је указао да је НАТО важан партнер Србији, да су НАТО снаге претежно у саставу мировних јединица Кфора на КиМ, као и да је веома важна добра комуникација председника Александра Вучића и генералног секретара Јенса Столтенберга.

Такође, Селаковић је поручио да је доминантан став и заједничка порука нашег региона разочарaње приступом Брисела Западном Балкану и ,,затварање врата''.

Одговарајући на питања новинара о позиву који је шеф хрватске дипломатије упутио државама ЕУ које не признају једнострано проглашену независност "Косова" да промене став, Селаковић је указао да се на тај начин не граде добросуседски односи и да вређање Србије неће допринети јачању сарадње.

„Има много тога о чему између себе Београд и Загреб треба да разговарају. Има отворених питања. Ако мислите да решавамо та питања, онда их нећете отворити тиме што ћете нас вређати“, рекао је Селаковић.

Селаковић је поручио да ће Србија остати посвећена миру и стабилности у региону, да неће реаговати на сваку провокацију, али ће реаговати на неистине.

Министар је рекао да оптерећеност отвореним питањима и проблемима деле сви у региону, да је добра страна данашњег скупа што се отворено говори о проблемима, али и ономе што треба да буду добре иницијативе, као што је иницијатива "мини шенген“. 

Када је реч о БиХ, Селаковић је подвукао да је позиција Србије јасна и недвосмислена и да се не мења.

Рекао је да поштујући територијални интегритет и Дејтонски поредак, поштујемо БиХ коју чине два ентитета и три конститутивна народа.

„То је наша позиција које се не мења од тренутка стављања потписа на Дејтонски споразум“, рекао је Селаковић и оценио да је "дејтонски рецепт" омогућио БиХ да постоји и функционише на одређени начин, а да уколико је потребно нешто мењати, треба постићи консензус сва три конститутивна народа и оба идентитета.



Селаковић: Сарадња и добросуседски односи општи су интерес читавог региона - 17. јун 2021.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић учествовао је данас у Анталији на Састанку министара иностраних послова учесницa Процеса сарадње у југоисточној Европи.

Селаковић је истакао да је кључни спољнополитички и стратешки циљ наше земље остваривање пуноправног чланства у Европској унији.

„Надам се да ће Европска унија наставити да подржава процес интеграције учесница ПСуЈИЕ у ЕУ, што ће, уверен сам, донети трајну стабилност и просперитет региону и помоћи консолидацију и развој Европе у целини“, рекао је Селаковић.

Министар је указао да мир и стабилност немају алтернативе и представљају звезду водиљу на путу нашег региона ка Европској унији. Такође, посебно је нагласио да је Београд одлучан да дијалогом и у доброј вери решава сва отворена питања – као одговоран и предвидив партнер, и у складу са принципима међународног права.

„Морамо се побринути да се оно о чему се постигне договор касније поштује и испуњава на терену, јер се наши договори тичу првенствено добробити наших народа, али говоре и о томе ко смо и какву будућност желимо“, рекао је шеф српске дипломатије.

Селаковић је поручио да Србија пуну пажњу посвећује унапређењу регионалне сарадње и добросуседских односа, истакавши да се снажењем економских веза унутар региона доприноси и релаксирању постојећих политичких односа.

„Обавезали смо се учешћем у различитим форматима да ћемо спровести потребне реформе и промовисати регионалну сарадњу у бројним областима, међу којима бих као посебно важне и у општем интересу читавог региона издвојио - заједничке инфраструктурне пројекте у транспортном и енергетском сектору“, рекао је Селаковић.

Као конкретне позитивне резултате регионалне сарадње, министар је издвојио Централноевропски уговор о слободној трговини (CEFTA), Фонд за западни Балкан, Регионалну канцеларију за сарадњу младих, Транспортну заједницу у југоисточној Европи, Коморски инвестициони форум западног Балкана, те закључивање „Споразума о снижавању цена роминга у региону ЗБ“.

Селаковић је посебно похвално говорио о успостављању „Зелених коридора“ у нашем региону током пандемије вируса корона, и указао да је сада потребно омогућити њихово проширивање и на граничне прелазе са суседним државама чланицама ЕУ.

Министар је рекао и да Србија поздравља Акциони план за Заједничко регионално тржиште и додао да је тај документ у значајној мери заснован на конкретним предлозима проистеклим из иницијативе коју је председник Србије Александар Вучић покренуо у сарадњи са премијерима Албаније и Северне Македоније.

Такође, Селаковић је истакао да је Србија своје опредељење за унапређење регионалне сарадње демонстрирала са суседима у региону - слањем пошиљки вакцина и омогућавањем вакцинације у Србији.

„Србија је у регион до сада послала 120.000 вакцина и на својој територији вакцинисала око 65.000 грађана земаља из региона, што значи да смо укупно обезбедили око 200.000 вакцина за своје суседе“, казао је министар.

У свом излагању, шеф српске дипломатије се осврнуо и на значај Регионалног савета за сарадњу који као стожерна регионална иницијатива даје конкретне резултате и доприноси остваривању економског напретка и продубљивању сарадње и рекао да очекује да ће имплементација Стратегије 2030 за југоисточну Европу када буде усвојена пружити користи нашем региону.

Селаковић је честитао Турској на успешном председавању и пожелео наредној председавајућој Грчкој пуно успеха.



Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација - 9. јун 2021. године

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијам&