| |     latinica | english  
Насловна
Посетите Србију
СИЕПА

 

   
 
Контакт

 

Радно време
Понедељак - петак: 8:00 – 16:00 часова
Конзуларно одељење (рад сa странкама): радним даном од 8.30 до 12.30 часова

Празници

Адреса
Славујевац 3
10000 ЗАГРЕБ
РЕПУБЛИКА ХРВАТСКА

Телефон: +3851/4579067, 4573330, 4573337, 4579068 Локација/Мапа
Факс: +3851/4573338 Конзуларна надлежност
Конзуларно одељење: +3851/4573331 (08h-16h) Е-mail: embassy.zagreb@mfa.rs
Факс конзуларног одељења: +3851/4573332 Веб сајт: http://www.zagreb.mfa.gov.rs

 


 
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е

Због државних празника у Републици Хрватској, Амбасада и њено конзуларно одељење неће радити у петак 22. и понедељак 25. јуна 2018. године. У хитним случајевима, можете се обратити на телефоне 01 4579 068 или 4579 067. 


Информација о новој платформи Радио-телевизије Србије

Oбавештавамо да је медијски јавни сервис Радио-телевизије Србије, покренуо платформу РТС Планета (rtsplaneta.rs), која је доступна свим корисницима интернета у Србији и широм света.
За кориснике који се региструју ван територије Републике Србије, бесплатно праћење садржаја биће омогућено у наредна три месеца. Након промотивног периода путем ове платформе, и даље ће бити могуће бесплатно праћење телевизијског канала РТС Свет (бивши сателитски програм РТС, превасходно намењен дијаспори) и програма Радио Београда.
 

Oпширније...
 
 
Представници Амбасаде посетили Жегар

Представници Амбасаде Републике Србије у Загребу, посетили су  26.05.2018. године, грађане српске националности који живе на подручју Жегара (општина Обровац, Задарска жупанија), и посетили манастир Крупа (саграђен 1317.). Поред пружања информација и практичних савета из области конзуларних послова, ученицима основног школског узраста, уручено је 10 таблет-рачунара који су обезбеђени у сарадњи Амбасаде и града Инђије. До сада је уручено преко 80 таблет-рачунара, а интенција Амбасаде је да се са акцијом настави и у наредном периоду, у сарадњи са другим донаторима, међу којима је и ComTrade.   

 


Министар Дачић у Сплиту на Годишњем састанку министара иностраних послова држава чланица Централно-европске иницијативе

Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на Годишњем састанку министара иностраних послова држава чланица Централно-европске иницијативе који се одржава у Сплиту:

 

„Поштована председавајућа,
Драге колеге,
Даме и господо,

На почетку желим да захвалим потпредседници Владе Хрватске и министарки Пејчиновић-Бурић и генералном секретару Централно-европске иницијативе амбасадору ди Вијетрију на изразитом гостопримству и изврсној организацији Годишњег састанка министара иностраних послова држава чланица Централно-европске иницијативе.

Задовољство ми је што данас имам прилику да учествујем у размени мишљења о повезивању унутар ширег европског региона, искуствима и изазовима европских интеграција и напорима које треба заједнички да уложимо у смислу одржања стабилности региона.

Република Србија, усудићу се да кажем, током читаве последње деценије не прави разлике у приоритетним циљевима који се односе на унутрашње реформе, европске интеграције и регионалну сарадњу.
Политика проширења ЕУ, уверени смо, представља један од најважнијих инструмената Уније, не само у стабилизацији региона и помоћи постизању економског просперитета, већ и постизању стабилности и безбедности Уније као целине, што је, надам се, недвосмислено потврђено још једанпут на недавно окончаном Самиту у Софији чињеницом да је пуноправно чланство у ЕУ једина стратешка опција за партнере на Западном Балкану. Србија се показала као равноправан и поуздан партнер ЕУ у претходним годинама и задовољни смо што је то препознато, имајући у виду значајну политичку посвећеност која је у то уложена.

Упркос евидентним изазовима са којима се ЕУ на политичком и економском плану данас суочава, уверени смо да је јасна перспектива чланства у ЕУ била и остала главни покретачки фактор низа реформских активности и позитивног развоја у региону. Република Србија је посвећена процесу приступања ЕУ, у оквиру којег је до сада отворила дванаест преговарачких поглавља. Циљ нам је да отворимо што више поглавља за која смо спремни у што краћем времену, како би целокупан државни апарат мога да буде усредсређен ка кључном и јединственом циљу – пуноправном чланству у ЕУ.

Нама, као и осталима на Западном Балкану, од непроцењиве је важности да се процес интеграција, који је првенствено процес дугих и тешких реформи, настави несметано, уз очекивање да ће недвосмислена подршка и разумевање долазити од свих чланица ЕУ. Напредак сваког од нас појединачно у процесу ЕУ интеграције има позитиван ефекат и на остале у региону.

Даме и господо,

Залажући се за стабилност у региону, сви ми заправо радимо на одрживости и напретку наших економија.
Србија је остварила значајне позитивне резултате у претходној години. Уз пројекцију раста од преко 4% моја земља бележи и трећи узастопни буџетски суфицит, док је јавни дуг смањен на испод 58%, што је, подсетићу вас, услов предвиђен Уговором у Мастрихту. Стопа незапослености је смањена са готово 26 посто на данашњих 13, а незапосленост међу младима са 51 на 33 процената. Сви се у региону суочавамо са „одливом мозгова", али очекивани економски раст за наредни период и планиране стране инвестиције, створиће, можемо бити сигурни, и могућности за запошљавање, нарочито младих.

Са друге стране, говорити о одрживој стабилности немогуће је без препознавања заједничких интереса и пуне подршке регионалној сарадњи, која је, како сам већ напоменуо, један од равноправних стубова наше спољне политике. У пружању доприноса јачању регионалне сарадње, Република Србија посебну пажњу придаје активностима у оквиру тзв. ,,Берлинског процеса". Србија подржава примену регионалних пројеката, заједнички усаглашених на прошлогодишњем Самиту о Западном Балкану у Трсту, посебно када је реч о инфраструктурним пројектима, улагањима у младе, као и усаглашавање евентуално нових заједничких пројеката у другим областима, који би довели до бољитка живота у региону и пре формалног чланства у ЕУ. Такође се најозбиљније припремамо за предстојећи Самит у Лондону, који ће поред већ уходаних тема, покренути и питање безбедности, те већу регионалну повезаност у том смислу.

Када говоримо о стабилности, не можемо а да се не осврнемо на неке догађаје и процесе на међународном плану који доносе нове изазове за шири европски регион, али погађају и сваког нашег грађанина. Напуштање мултилатерализма, сукоби на границама Европе, јачање десничарских покрета, популизма и општа радикализација и банализација политичке сцене, тероризам који и даље опстаје и поред пораза тзв. „Исламске државе", миграције, излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ, само су неке од опомена које подсећају на неопходност да Европа и Европска унија јачају и уједињују се, како би оствариле заједничке интересе на континенту и према спољном свету. Што се тиче миграција, морамо бити свесни кризе која се понавља, свакако не у истом обиму, нити истог интензитета, али са новим таласима, рутама и изазовима. Чак и ако не утиче поново на Србију директно, спремни смо да наставимо са конструктивном сарадњом и да радимо заједно са свима вама у решавању овог заједничког проблема.

Даме и господо,

Можемо слободно рећи да ЦЕИ представља „мост" између земаља чланица Европске уније и оних земаља кандидата и аспираната које своје чланство у Европској унији још увек нису оствариле. Припадност овој регионалној иницијативи, која представља оквир за унапређење регионалне сарадње и бржу европску интеграцију, за Србију је веома значајно, нарочито у светлу преговора о приступању ЕУ.
ЦЕИ је, такође, као једна од најстаријих регионалних иницијатива на европском континенту која данас окупља 18 држава, иницијатива која својим искуством и угледом који ужива може остварити значајну додатну вредност у процесу повезивања европских макро региона. У том смислу, са задовољством могу да констатујем значај напора који се на овом пољу улаже.
Без обзира на друге формате и организације, ЦЕИ је успела да остане актуелна. Србија и њене институције, на локалном нивоу, универзитети, НВО сектор, препознали су у пуном обиму капацитете фондова и позива за сарадњу који долазе из ЦЕИ. Потврда великог интереса Србије лежи у чињеници и да је, на управо завршеном позиву ЦЕИ за програм активности за сарадњу, Србија доставила највише пројектних предлога (21).

Драги пријатељи,

Дозволите ми да изразим жаљење последњом одлуком Аустрије. Поштујући свакако и не улазећи у разлоге који су Владу у Бечу определили у том смислу, желео бих да укажем на велики допринос Аустрије, у самој Иницијативи, али и шире, дугогодишњим познавањем и искреном подршком коју је, заједно са Италијом, увек исказивала нашем региону. Надам се да ће, када се стекну услови за то, бити снаге и интереса да се ова одлука можда и ревидира.

Даме и господо,

Желео бих на крају да похвалим напоре које улаже Република Хрватска, као тренутни председавајући ЦЕИ, и да вам пожелим пуно среће и успеха у периоду који следи, као председавајућем овом регионалном иницијативом.

Хвала."


Представници Амбасаде посетили младе хокејаше

29. Март 2018.

Амбасадор М. Николић са сарадницима, данас је посетила репрезентацију Србије, која учествује на  јуниорском светском првенству у хокеју на леду (U18). У неформалном дружењу са младим спортистима и члановима стручног штаба, разговарало се о актуелном такмичењу, спортским плановима и организационим аспектима првенства. Сутра је на програму утакмица за треће место, а противник нашим младим хокејашима, биће репрезентација НР Кине. 

Oпширније...
Министарство спољних послова
Дневне вести 
Саопштења 
Фото галерија 


Народна скупштина

Председник Републике Србије

Влада Србије

Министарство спољних послова